U obraćanju poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Koštunica je rekao da Srbija želi rešenje koje će počivati na "ista ona tri stuba na kojima je utemeljena i sama Evropa - na ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava".
Samo nekoliko dana nakon direktnih pregovora s kosovskim Albancima, gde je prvi put rekao da na položaj Albanaca gleda kao na status nacionalne manjine, premijer Srbije isti stav ponovio je i u svom današnjem govoru u Savetu Evrope. Koštunica je naveo i da bi ustavna garancija za ovakav status bila obezbeđena u vidu funkcionalne i suštinske autonomije pokrajine Kosovo i Metohija unutar Srbije:
"Mi smo to predložili u pregovorima u Njujorku, mi smo spremni da sa 'trojkom' i kosovskim Albancima razgovaramo o tome, i mislim da je tokom pregovora Srbija pokazala da je spremna da primeni svoj predlog u praksi. Postoji samo jedna stvar o kojoj ne želimo da razgovaramo – to je princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Kada to kažem, ne mislim da to pitanje treba da brine samo Srbiju, već mnoge zemlje u svetu,“ kazao je Koštunica.
Osim o ponudi Srbije, Koštunica je u Strazburu govorio i o argumentima za nezavisno Kosovo, koji su, po njemu, samo pretnja nasiljem Albanaca u Pokrajini. On je dodao i da Srbiji niko nije odgovorio šta nedostaje beogradskom predlogu o suštinskoj autonomiji i zašto bi Kosovo trebalo da dobije nezavisnost.

Dejvis: Rešavanje Kosova u UN
Generalni sekretar Saveta Evrope kaže da pitanje Kosova mora biti rešavano u Ujedinjenim nacijama.
Teri Dejvis je danas u Strazburu rekao da je stav Parlamentarne skupštine SE da pitanje budućeg statusa Kosova mora biti rešavano u Ujedinjenim nacijama jer se pitanje granica rešava u UN. "To će biti odluka koju će doneti UN jer ta institucija rešava pitanja granica, i mi ćemo tu odluku poštovati", rekao je Dejvis novinarima tokom radnog doručka drugog dana jesenjeg zasedanja.
Dejvis je ponovio da se Savet Evope zalaže za kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo obe strane. "Kosovo je deo Evrope, a evropski standardi moraju da se primenjuju svuda u Evropi, pa i na Kosovu", rekao je Dejvis, dodajući da se pitanje Kosova tiče čitavog regiona i Evrope, a ne samo Srbije.
Dejvis je potvrdio da su predstavnici NATO-a na Kosovu omogućili delegaciji Komiteta SE za prevenciju torture da posete sva mesta koja su zahtevali da posete, ali je dodao da treba sačekati da se taj izveštaj objavi.
"Trebalo bi sačekati da izveštaj bude objavljen, ali ne bih bio iznenađen ako u njemu bude pritužbi povodom kršenja ljudskih prava", kaže Dejvis.
Danas, na redovnom jesenjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, poslanicima se obraća i Vojislav Koštunica. Premijer Srbije će drugog dana zasedanja u Strazburu govoriti o opredeljenjima Srbije, a najverovatnije i o Kosovu.
U saopštenju Vlade Srbije navodi se da je reč o nastavku diplomatske inicijative kako bi Srbija pridobila međunarodnu zajednicu za svoj predlog rešavanja konačnog statusa Kosova.
Srbija, koja je u stalno članstvo SE primljena pre tri godine, 11. maja je preuzela šestomesečno predsedavanje Komitetu ministara SE.

Koštunica razgovarao s Dejvisom
Premijer Srbije Vojislav Koštunica danas je u Strazburu izrazio nadu da će predstojeći direktni pregovori delegacija Prištine i Beograda o statusu Kosovo u Briselu 14. oktobra biti "direktniji" u odnosu na ranije pregovore.
"Očekujem da će razgovori biti još direktniji u odnosu na prethodne direktne razgovore dveju delegacija i da će to biti prilika da dve strane iznesu ali i brane i svoje stavove, kao i da razmene različita gledišta", rekao je Koštunica posle razgovora s generalnim sekretarom Saveta Evrope Terijem Dejvisom.
Dejvis je još jednom ponovio da je potrebno da se pitanje Kosova rešava u Ujedinjenim nacijama, a da je Savet Evrope pre svega zainteresovan za budućnost Pokrajine bez obzira na konačno rešenje statusa.

Premijer odgovarao na pitanja poslanika
Na problem statusa Kosova, premijer Koštunica osvrnuo se odgovarajući na pitanje evropskih poslanika posle današnjeg obraćanja Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Podeljenost Evrope govori o demokratskoj raspravi koju je važno nastaviti kako bi se došlo do rešenja u skladu sa evropskim vrednostima i međunarodnim pravom, rekao je Koštunica.
"To govori da evropske zemlje, u duhu demokratske tradicije, imaju različit pristup ovom problemu - oni koji misle da se rešenje može jednostavno i brzo postići deljenjem Srbije i oni koji su svesni da problem može da bude izvezen i u njihove zemlje", rekao je srpski premijer.
"Pravo svake zemlje je da bude zaštićena i da se poštuje njen suverenitet, kao i da se ne dozvoli manjinama da osnuju države na teritoriji već postojećih država", naglasio je u odgovoru Koštunica.
"Međunarodna zajednica ne govori jednim glasom i u ime jedne zemlje ili nekoliko zemalja", poručio je premijer Srbije poslaniku iz Albanije koji mu je uputio pitanje, objašnjavajući da je principe odvajanja bivših jugoslovenskih republika svojevremeno odredila još Badinterova komisija.
"Verujem da je kompromis moguć", rekao je Koštunica, objašnjavajući da je mnogo vremena izgubljeno u pregovorima vođenim pod patronatom specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Osvrćući se na Saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, Koštunica je rekao da je "Srbija ozbiljno radila na saradnji sa tim sudom i da je ostalo samo nekoliko begunaca.
Od toga je samo jedno ime povezano sa Srbijom, dok je Radovan Karadzić povezan sa drugim zemljama i mogućim dogovorima koje je imao sa SAD, odnosno Ričardom Holbrukom".
Za hvatanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića postoje "tehnički problemi", napomenuo je on.
"I druge zemlje koje imaju slične ciljeve nisu uspele da ih odmah ispune. Postoje ratovi u svetu za koje se pitamo kada će da se završe", rekao je Koštunica odgovarajući britanskom poslaniku, lordu Raselu Dzonstonu, aludirajući na učešće Velike Britanije u ratu u Iraku.
Koštunica je u odgovoru na pitanja poslanika rekao i da Srbija "posmatra Evropu u širem kontekstu, koji uključuje i Rusiju".
On je podsetio na reči francuskog predsednika generala Šarla de Gola, koji je govorio o "Evropi od Atlantika do Urala". "U interesu Srbije je da ima dobre odnose i sa Evropskom unijom i sa Rusijom", rekao je srpski premijer, podsećajući da je Srbija na putu da potpiše sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU.
Koštunica se osvrnuo i na sporazum koji je Srbija ratifikovala o repatrijaciji svojih građana koji nemaju pravo boravka u zemljama EU.
Na pitanje poslanika šta će Srbija da učini sa oko 1.000 svojih državljana koji su ilegalni imigranti u EU, naglasio je da je "Srbija spremna da prihvati svoje državljane koji žele da se vrate u zemlju".
On je odgovorio i na pitanje poslanika iz Makedonije, koje se odnosilo na spor Srpske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Makedonske parvoslavne crkve i naglasio da veruje da je kompromis moguć, ali da to pitanje moraju da reše crkveni predstavnici, bez uplitanja države.

Aleksej II o Kosovu
Danas se Skupštini u Saveta Evrope obratio i ruski patrijarh Aleksej II, koji je odgovarao na pitanja poslanika.
Poseta ruskog patrijarha Alekseja II Savetu Evrope ocenjuje se kao istorijska. Francuski mediji navode da je to prvi put nakon 1.000 godina da je ruski patrijarh kročio na latinsko tlo.
I pored brojnih otvorenih pitanja između Rusije i ostatka Evrope, novinare, ali i parlamentarce, zanimao je stav ruske crkve o Kosovu. Rešavanje problema Kosova, kazao je Aleksej II, predstavlja političku trgovinu onih snaga čiji se politički interesi razlikuju od težnji ljudi koji žive na Kosovu, i dodao je da se patnje stanovnika Kosova nastavljaju, kao i patnje raseljenih, koji žive ispod svakog nivoa:
"Mislim da svi koji rešavaju pitanje Kosova moraju da odu na Kosovo. Ne može se o tome odlučivati a da se ne zna šta se tamo dešava. Za Srbe je Kosovo posebno sveta zemlja. Zatvaraju se oči pred činjenicom da se ruše hramovi iz 13. i 14. veka. O tome ne sme da se ćuti."
Poglavar Ruske pravoslavne crkve osvrnuo se i na spor SPC i makedonske crkve: "Mislim da između srpske i makedonske crkve mora da postoji dijalog. Ruska pravoslavna crkva je to više puta isticala. Ubeđeni smo da se putem dijaloga mogu rešiti mnogi problemi i podele", kazao je on.
Govoreći pred Parlamentarnom skupštinom SE, Aleksej je rekao da je ruska crkva svesna da u Evropi postoji drugačiji evropski koncepti, ali da su spremni da sa svima razgovaraju, pa čak i sa ateistima. On je naveo da u vreme tehnologije, čovek mora da ostane čovek a ne da postane rob.
Parlamentarci nisu propustili priliku da ga pitaju o odnosu ruske crkve prema homoseksualcima. On je kazao da crkva prihvata i voli sve grešnike. Takođe je rekao da ne sme biti diskriminacije zbog izbora pojedinaca, ali i da crkva ne sme da ćuti o onom što smatra da je loše kao što je, na primer, gej-parada u Moskvi, koja propagira nešto što se smatra bolešću.

Vujanović tražio proveru Zakona o državljanstvu
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović tražio je danas od SE da proveri da li je Zakon o državljanstvu Srbije u skladu sa evropskim standardima.
Kako su danas objavile podgoričke Vijesti, Vujanović je proveru Zakona o državljanstvu Srbije tražio u razgovorima s predsednikom Parlamentarne skupštine SE Reneom van der Lindenom i generalnim sekretarom SE Terijem Dejvisom.
List navodi tvrdnju neimenovanog sagovornika da je Dejvis obećao da će SE razmotriti taj zakon.
Crnogorske vlasti u više navrata su kritikovale nedavno usvojen Zakon o državljanstvu Srbije, dok je opozicija pozdravila usvajanje tog akta.

Ostale vestiArhiva