Pitanje statusa Kosova i Metohije verovatno neće biti rešeno ove godine, prvi put je priznao jedan američki zvaničnik, ali to ne znači da će se Vašington uzdržati od priznavanja nezavisnosti koju bi kosovski Albanci jednostrano proglasili posle 10. decembra, kada ističe mandat posredničkoj „trojci” Rusije, EU i SAD. „Govoreći praktično, očekujemo da će naš izveštaj za generalnog sekretara UN biti gotov do 10. decembra”, izjavio je američki izaslanik u pregovorima Frenk Vizner za „Glas Amerike”. „Ban Ki Mun će onda o tome razgovarati sa ključnim državama Kontakt grupe i ne bih isključio mogućnost da bude nekih diskusija i u Savetu bezbednosti. Tako da je kalendar preopterećen da bi se u 2007. došlo do konačnog zaključka”, rekao je ovaj ambasador u penziji, dodajući da podela pokrajine „nije na stolu”, jer su je odbacili i Beograd i Priština.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica upozorio je juče da i dalje postoji opasnost da Sjedinjene Države i Velika Britanija priznaju jednostranu nezavisnost. „Ukoliko se SAD i Velika Britanija usude da prekrše Povelju UN i Rezoluciju 1244 i posle 10. decembra i na osnovu odbačenog Ahtisarijevog plana priznaju jednostranu nezavisnost pokrajine, jasno je da pravi razlog za ovo pravno nasilje treba potražiti u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana”, rekao je Koštunica.
Premijer je ukazao da se u Njujorku videlo da albanska strana u „svakoj rečenici veliča Ahtisarijev plan znajući da će određene velike sile, zarad primene Aneksa 11 i ostvarivanja svojih geostrateških i
vojnobezbednosnih interesa, pristati na priznavanje jednostrane nezavisnosti”. „Svi znaju da Aneks 11 Ahtisarijevog plana predviđa da međunarodno vojno prisustvo na Kosovu u vidu NATO snaga ne bi imalo civilnu kontrolu, što bi predstavljalo nezapamćen presedan u demokratskom svetu. Sve ovo govori da je zapravo primena Aneksa 11 za SAD i Veliku Britaniju važnija od sudbine Kosova i od sudbine Srbije zajedno, i da se ove zemlje rukovode samo svojim interesima”, ocenio je premijer.
I ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je juče u Strazburu da postoji opasnost od jednostranih poteza. „Određeni članovi međunarodne zajednice rekli su Beogradu i Prištini da će Srbiji i regionu nametnuti nezavisnost pokrajine ako do 10. decembra ne postignemo dogovor”, rekao je ministar.
Da u Briselu razmišljaju o jednostranim potezima, potvrdio je u sredu visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, izjavivši pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta da EU mora da bude spremna da pošalje policijske snage na Kosovo čak i bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. „Tek treba da razgovaramo sa generalnim sekretarom UN koja bi bila moguća pravna osnova za angažovanje te misije”, rekao je Solana potvrdivši tako nedavnu informaciju „Politike” da Vašington i neke evropske vlade razmatraju mogućnost da prvi čovek svetske organizacije lično pozove EU da preuzme misiju na Kosmetu, iako bi to bilo kršenje svih normi međunarodnog prava.
Na reči španskog diplomate oštro je reagovalo rusko ministarstvo spoljnih poslova, koje je pozvalo evropske političare da ne preduzimaju „nepromišljene poteze u rešavanju problema Kosova”. „Međunarodna zajednica, i Kontakt grupa za Kosovo, i „trojka” treba da rade na stvaranju konstruktivne atmosfere za direktne pregovore Prištine i Beograda. To je posebno neophodno s obzirom na to da su se već desili prvi kontakti. Oni koji hoće da realno rade na rešavanju kosovskog problema moraju da budu odgovorni i da ne preduzimaju neodgovorne korake koji mogu da dovedu do pogrešnog shvatanja stava jednog od međunarodnih posrednika”, rekao je predstavnik ruskog ministarstva Mihail Kaminjin.
Na drugoj strani, ima znakova da bi bezbednosna situacija na Kosmetu mogla da se pogorša. Jedan od tih znakova je i reportaža emitovana u sredu uveče na Radio-televiziji Kosova u kojoj maskirani i naoružani Albanci prete da su spremni da se oružjem bore za nezavisnost. U prilogu, navodno snimljenom u blizini administrativnog prelaza kod Merdara, vidi se desetak muškaraca sa automatskim puškama i snajperima i sa oznakama koje liče na oznake bivše terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a jedan od njih, sa „fantomkom” preko lica, kaže da „srpske paravojske ozbiljno prete ratom” i da se „Srbija ponovo sprema da osvoji Kosovo”. „Zbog toga moramo da budemo pripravni i na oprezu”, rekao je on, a članovi te grupe predstavili su se kao pripadnici Albanske nacionalne armije (ANA), grupe koju je Unmik 2003. proglasio terorističkom.
ANA se pojavila 2000. godine i napadala je snage bezbednosti na jugu centralne Srbije i u Makedoniji, dok je portparol Kfora juče izjavio da će osobe sa snimka biti tretirane kao pripadnici ilegalnih snaga „ako ih uhvatimo ili sretnemo”.
Drugi znak je izveštaj zagrebačkog „Jutarnjeg lista” da američka vojska razmatra mogućnost novog sukoba na Kosovu. Kako navode ove novine, pomoćnik ministra odbrane SAD za Evropu Danijel Fata pitao je hrvatsku vojnu delegaciju, koja je bila u poseti Vašingtonu od 10. do 19. septembra, može li Hrvatska, u slučaju velike izbegličke krize, da zaštiti granice prema članicama NATO-a, odnosno može li Hrvatska zadržati izbeglički talas s Kosova. Od Hrvatske se navodno očekuje da u takvom razvoju događaja strogo kontroliše granice kako izbeglice ne bi prešle u Evropsku uniju.
Takođe, od Hrvatske se traži da se još jače angažuje na prikupljanju obaveštajnih podataka i potom ih razmeni sa službama SAD. Ipak, na sastancima u Pentagonu naglašavalo se da je mirno rešenje kosovske krize prioritet i da će se sve pokušati kako bi se izbeglo nasilje. Obe strane su se složile da bi se u suprotnom sukob zasigurno preneo i na Albaniju i Makedoniju, što bi bilo pogubno za ceo region.
A o tome da bi jednostrana nezavisnost bila pogubna za celu Evropsku uniju piše „Ekonomist intelidžens junit”, deo grupe oko uglednog britanskog nedeljnika „Ekonomist”. U analizi se navodi da rešenje za status Kosova i Metohije neće biti pronađeno onako brzo kako su mislile države koje se zalažu za nezavisnost, ali i da je predlog Srbije o „modelu labave integracije” značajan razvoj događaja. Stručnjaci „Ekonomista” procenjuju da bi status Kosmeta mogao da nalikuje sadašnjem statusu Hongkonga u okviru Kine – taj grad, nekadašnja britanska kolonija, već deset godina je sastavni deo Kine, ali do 2047. ima pravo na samostalan pravni sistem, na vođenje ekonomije, monetarne politike i na sopstvenu policiju, dok kineska vlada kontroliše odbranu i spoljne poslove.
Takođe, procena je da bi priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti bilo korak previše čak i za SAD koje se sve više okreću unilateralizmu, kao i da čak i britanska vlada koja se zalaže za nezavisnost nije spremna da zaobiđe Ujedinjene nacije. „Na kraju, možda je Nemačka ta koja drži ključ. Nemačka je pred dilemom i verovatno ima najviše da izgubi... Ona ne želi da pokvari svoje odnose sa Rusijom. Nemačka ne želi da podrije UN. Ona takođe želi da održi dobre odnose sa SAD. Pre svega, Nemačka ne želi da nezavisnost Kosova izazove nestabilnost u njenom dvorištu”, zaključuje se u analizi „Ekonomist intelidžens junita”.

Ostale vestiArhiva