Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je u intervjuu za britanski BBC, da računa na pritisak Evropske unije na Srbiju u pogledu hapšenja optuženih za ratne zločine, ali nije želela da nagovesti kako će oceniti saradnju Beograda sa Haškim tribunalom.
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar istakao je, medjutim, poboljšanu saradnju vlasti u Beogradu sa ovim sudom, ali i ukazao da je ostanak još četvorice begunaca na slobodi ozbiljan udarac za medjunarodnu pravdu.
"Moraju da izvrše pritisak. I za Srbiju i za BiH ključan je politički pritisak. Obe zemlje žele da postanu kandidati za ulazak u EU. To ne sme da im bude dozvoljeno sve dok ne izruče Karadžića i Mladića i ostale optužene za ratne zločine. Potreban nam je politički pritisak jer oni jedino to čuju", rekla je Del Ponteova.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala bi trebalo da objavi izveštaj o saradnji Beograda sa tim sudom sledećeg ponedeljka, kada će se u Luksemburgu sastati sa ministrima inostranih poslova zemalja EU i sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.
Od te ocene zavisi da li će Srbija u narednim mesecima sa EU potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, a Del Ponteova nije precizirala da li će od EU tražiti da već sada sa Beogradom ne potpisuje sporazum ili da u nekoj kasnijoj fazi Srbiji uskrati status kandidata, ukoliko se u
medjuvremenu preostali optuženi ne nadju u Hagu.
Ona je, istovremeno, uverena da se trojica od preostale četvorice haških begunaca nalaze u Srbiji.
"Imamo dosta informacija i potvrdeno je da se u Srbiji nalazi ne samo Mladić, nego i Hadžić i Župljanin. Mislim da bi državne vlasti mogle da ih uhapse ukoliko bi uradile sve što je u njihovoj moći", rekla je ona.
Kako je dodala, za Karadžića se ne zna tačno gde je, ali se zna da je u regionu. "Ne znamo da li je u Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili Srbiji. Oko njega nam je potrebna pomoć medjunarodnih snaga koje su i dalje u BiH", kazala je tužiteljka, koja sa te dužnosti odlazi u decembru.

Pokar: Beograd opet saradjuje
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar upozorio je da ostanak na slobodi poslednje četvorice haških begunaca, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića, predstavlja ozbiljan udarac za medjunarodnu pravdu, istakavši, istovremeno, poboljšanu saradnju vlasti u Beogradu sa ovim sudom.
"Saradnja sa Beogradom bila je komplikovana… Kooperacija je bila značajno pogoršana od oktobra 2006. do marta 2007. godine, da bi se tokom maja i juna značajno poboljšala, posle formiranja nove vlade", navodi se u 14. godišnjem izveštaju rada Haškog tribunala, koji će Pokar naredne sedmice predstaviti Generalnoj skupštini UN.
Podsećajući na izveštaj glavnog tužioca tribunala, Karle del Ponte iz juna, Pokar je ponovio da su zvaničnici u Beogradu preuzeli ozbiljne obaveze, prosledili tražene dokumente i uhapsili dve osobe optužene za ratne zločine.
"Nažalost, nikakav napredak nije načinjen u vezi sa Karadžićem i Mladićem", navodi se u Pokarovom izveštaju, u koji je agencija Tanjug imala uvid.
"Vlasti u Srbiji još su jednom propustile da lociraju i uhapse Mladića, uprkos brojnim uveravanjima da će se to dogoditi. Što se tiče Karadžića, čini se da niko ne preuzima odgovornost zbog njegovog nestanka sa radarskih ekrana relevantnih službi", navodi se u Pokarovom izveštaju.
Sličnu ocenu prvog čoveka Haškog suda dobila je i Republika Srpska, pošto je Pokar istakao "poboljšanje saradnje, posebno na operativnom nivou".
Pokar je, još jednom, upozorio na probleme u saradnji sa Unmikom u vezi zaštite svedoka u procesu protiv nekadašnjeg komandanta albanskih gerilaca i bivšeg premijera Ramuša Haradinaja.
"Haško tužilaštvo je i dalje u velikoj meri zavisno od pomoći UNMIK-a u obezbedjivanju svedoka i trebaće mu puna podrška bilo koje budeće medjunarodne misije na Kosovu", navodi se u Pokarovom izveštaju, koji se odnosi na period od 1. avgusta 2006. do 31. jula 2007. godine.
Iako je predsednik Haškog tribunala pozitivno ocenio saradnju Hrvatske sa tim sudom, sledeće sedmice očekuje se ozbiljna rasprava izmedju Pokara i hrvatskog premijera Ive Sanadera u vezi presuda "Vukovarskoj trojci".
Sanader je, prošle sedmice, najavio da će zatražiti da se ozbiljno preispitaju svi aspekti rada Haškog tribunala, naglašavajući da su, za Zagreb, poslednje presude tog suda "neprihvatljive".
Reakcija predsednika hrvatske vlade usledila je nakon što je sudsko veće Haškog tribunala donelo presude u slučaju "Vukovarske trojke", kojima je Mile Mrkšić osudjen na 20, a Veselin Šljivančanin na pet godina zatvora, dok je Miroslav Radić oslobodjen.
Pokar je, objašnjavajući da rad Haškog tribunala polako ulazi u konačnu fazu, naveo da će sva sudjenja biti okončana do kraja naredne godine, dok će rad tog suda biti okočan dve godine kasnije.

Ostale vestiArhiva