Jučerašnji razgovor ruskog i francuskog predsednika o Kosmetu sveo se na kratko saopštenje u kome je Nikola Sarkozi izrazio veru da će Evropa i Rusija pronaći rešenje za budući status pokrajine „koje ni za koga neće biti ponižavajuće”. „Važno je da Evropa ostane ujedinjena po pitanju Kosova i da mi očekujemo i dalje partnerstvo sa Rusijom, shvatajući da je to stvar same Evrope”, rekao je Sarkozi posle razgovora u Moskvi. Vladimir Putin je novinarima šturo rekao da su razmenjena mišljenja o čitavom nizu aktuelnih međunarodnih pitanja, uključujući iranski nuklearni program, situaciju na Bliskom istoku i situaciju na Kosovu i da ne sumnja da će se rusko-francusko partnerstvo i dalje sigurno razvijati. Izveštači su, međutim, javili da je Francuz „bezuspešno” pokušao da preokrene rusku politiku protivljenja nezavisnosti Kosovu (londonski „Tajms”), dok je AFP javio da Sarkozi nije uspeo da „omekša” Putina.
U međuvremenu, novi sukob Rusije i SAD na sednici Saveta bezbednosti UN u vezi sa pregovorima o Kosmetu bacio je u senku spekulacije o organizovanju međunarodne konferencije za rešavanje statusa pokrajine. Čini se da je sada pod znakom pitanja i ruski potpis na dokumentu koji evropski predstavnik „trojke” Volfgang Išinger treba da sačini po završetku pregovora 10. decembra.
Iako je sastanak u Njujorku održan iza zatvorenih vrata, štampa je juče prenela osnovne tačke sukoba ruskog i američkog ambasadora u UN. Američki predstavnik Zalmaj Kalilzad rekao je da je najbolje rešenje sporazumno, ali je naglasio da „niko ne sme oklevati da jasno definiše konačni status zbog potencijalne destabilizacije Kosova”. „Vreme ističe i ukoliko rešenje za kosovski problem ne bude nađeno pod zastavom ‘trojke’, biće nađeno na drugi način”.
Iz ovih reči vidi se da Vašington smatra da se na njega ne odnosi obaveza strana u pregovorima, potpisana 27. septembra u Njujorku, o uzdržavanju „od aktivnosti i izjava koje bi mogle da ugroze bezbednost na Kosovu”. Tokom vikenda zamenica pomoćnika državnog sekretara Rozmari di Karlo poručila je opet da „Kosovo mora da bude nezavisno”.
Kršenje ovog dogovora u SB zamerio je ruski ambasador Vitalij Čurkin, koji je naglasio da pregovarački proces ne bi trebalo opterećivati izjavama da je „10. decembar kraj sveta” i da „nema predodređenog rešenja”.„Bilo koje drugo hipotetičko rešenje, poput unilateralnog proglašenja nezavisnosti – neprihvatljivo je i nikoga nigde neće odvesti”, rekao je ruski ambasador i zatražio da „trojka” obezbedi dovoljno vremena za postizanje sporazuma koji bi zadovoljio obe strane”.
Kako prenosi dopisnik Asošiejted presa, ruski ambasador je bio izričit povodom američkih pretnji nametanjem rešenja: „Kada neko forsira samo jedno rešenje tokom pregovora, on suštinski ponavlja istu grešku koja je već napravljena prilikom sastavljanja plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija”.
Retorika američke administracije, jasno je, ni malo ne olakšava posao Išingeru, koji je trenutno fokusiran na traženje podudarnih tačaka iz srpskog i predloga kosovskih Albanaca, što se ocenjuje jednako teškim poslom koliko i pridobijanje potpisa ostale dvojice predstavnika u „trojci” Kontakt grupe.
Kasno u utorak Vlada Srbije je oštro protestovala zbog izjava kosovskih Albanaca da će u decembru proglasiti jednostranu nezavisnost i ocenila da one predstavljaju otvorenu pretnju i rušenje započetog pregovaračkog procesa. Protest je juče ponovio i ministar za Kosmet Slobodan Samardžić, ocenivši da američki zvaničnici „uporno opstruišu” dogovor iz Njujorka o uzdržavanju od prejudiciranja rešenja.
Izjave Di Karlo i ambasadora Kalilzada „osokolile” su, prema Samardžiću, albanske predstavnike u Londonu da, bez obzira na sadržaj razgovora koje su imali u Forin ofisu, izjavljuju da će odmah posle 10. decembra, kada će posrednici podneti izveštaj UN o toku sadašnje faze pregovora, proglasiti nezavisnost pokrajine. „U takvom kontekstu pitam se čemu deklaracije, čemu saopštenja i čemu izjave, čemu uopšte trud ′trojke′ i posebno gospodina Išingera, koji zaista ulaže veliki napor da održi normalnu atmosferu pregovora”, zapitao je Samardžić.
U promenu ruskog stava, bez obzira na nedavnu Išingerovu posetu Moskvi, ali i jučerašnji susret ruskog i francuskog predsednika Vladimira Putina i Nikole Sarkozija, sve se manje veruje. Uticajni američki senator Ričard Lugar izjavio je juče da ne očekuje promenu ruskog stava niti približavanje pozicija u okviru pregovaračkog procesa za Kosovo. „Ne gledam sa prevelikim optimizmom na mogućnost da će Rusija promeniti svoj stav o statusu Kosova u ograničenom vremenskom okviru”, rekao je Lugar za Radio „Glas Amerike”.
Ovakav zaključak podržavaju i drugi analitičari, naročito posle Čurkinove izjave da je pristup srpske strane u novom krugu pregovora „kreativan i duboko posvećen procesu”.

Ostale vestiArhiva