Kada će biti održani predsednički izbori u Srbiji još se ne zna, ali je izvesno da izborna lista neće biti mala. Aktuelni predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić stari su rivali koji su snagu odmeravali i na prošlim predsedničkim izborima održanim u junu 2004. godine i koji će na politički megdan izaći i ovoga puta. Oni ujedno slove i za favorite na predstojećim izborima.
Ipak, i drugi imaju predsedničke ambicije, iako im analitičari ne daju velike šanse. Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić među prvima je najavio svoje učešće na predsedničkim izborima. Na pitanje da li su o Ilićevoj kandidaturi razgovarali sa koalicionim partnerom Demokratskom strankom Srbije, Dubravka Filipovski, potpredsednik NS, kaže za naš list da još nije bilo zvaničnih razgovora. Ona napominje da je koalicija napravljena za parlamentarne izbore.

Koga će podržati DSS
„Svakako ćemo razgovarati sa našim koalicionim partnerom DSS-om, ali izbori nisu raspisani, još traju usaglašavanja kada će biti održani. Nova Srbija ima sto hiljada članova i svaki član stranke želi da se Velimir Ilić kandiduje. O tome će odluku doneti Glavni odbor, ali tek kada budu raspisani izbori”, kaže potpredsednica ove partije.
Obrazlažući odluku Ilića ona ističe da je osnovno demokratsko načelo da građani biraju između više kandidata. Dosta je, kako kaže, podele Srbije na levo i desno. „Zašto da glasači biraju samo između Tadića, koji predstavlja levicu, i Nikolića, koji je na strogoj desnici. Šta je sa glasačima desnog centra kome pripadaju NS, DSS, SPO. Zašto oni ne bi imali svog kandidata. Zašto da svako ne izmeri svoju snagu na izborima”, kategorična je Filipovski.
Na pitanje da li Ilić očekuje podršku premijera Koštunice, ona kaže da je o tome preuranjeno govoriti, te da tek ostaje da se vidi da li će i oni možda imati svog kandidata ili će podržati Velimira Ilića.
Lideru Nove Srbije, da podsetimo, ovo nije prvo pojavljivanje na predsedničkim izborima. On se u toj ulozi oprobao i na neuspelim predsedničkim izborima u novembru 2003. godine kada je osvojio oko 230.000 glasova.
Prema mišljenju Marka Blagojevića, direktora Programa Cesida, Ilić se na ovaj potez odlučio kako bi angažovao partiju. On objašnjava da je po neku partiju loše da u predizbornoj kampanji, kao turbulentnom vremenu, bude pasivna.
Na pitanje da li bi nečije kandidovanje moglo da se protumači i kao bolje pozicioniranje pred lokalne izbore Blagojević odgovara da bi to trebalo da znači da će lokalni izbori biti svakako održani nakon predsedničkih, što sada niko ne može da zna.
Ovih dana oglasio se i potpredsednik Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš najavivši da će u predsedničkoj trci učestvovati i „vojvođanski kandidat”. U razgovoru za „Politiku” on kaže da još ne može da kaže o kome je tačno reč, jer je razgovarao sa nekoliko ljudi i sa njima se dogovorio da se sa imenima još ne izlazi u javnost.
„Naša osnovna ideja je da naš kandidat, ne isključujemo mogućnost da bude i žena, iznese program čije je središte građansko društvo decentralizovana Srbija i izgradnja regiona. Tako da pored Kosova i Vojvodine, pokrajina bude i Beograd, ali i Šumadija sa centrom u Kragujevcu, Moravska oblast sa centrom u Nišu, Raška oblast”, objašnjava Kostreš.
On je ubeđen da će ideja za koju se zalažu naići na podršku ne samo građana Vojvodine, nego i Beograda, ali i ostalih delova Srbije.
Na pitanje da li je realno očekivati da neko, recimo, iz Šumadije glasa za vojvođanskog kandidata Kostreš kaže da ne vidi zašto ne bi, jer je u prvom planu program, a ne kandidat. On ne isključuje mogućnost da se na tom mestu nađe i predsednik LSV Nenad Čanak.
I Liberalno -demokratska partija, kako je najavio njen lider Čedomir Jovanović, imaće svog kandidata. Cilj je, kako je rekao, da se na najbolji mogući način afirmiše politika LDP-a. I socijalisti su već najavili mogućnost da imaju svog kandidata.
Međutim, najnovija istraživanja javnog mnenja ne idu baš u prilog Iliću, kandidatu LSV-a, LDP-a ili SPS-a.
„Niko sem Borisa Tadića i Tomislava Nikolića ne može da računa na to da bi mogao da uđe u drugi krug. Tadić trenutno uživa podršku 11 odsto, Nikolić devet, a Velimir Ilić dva odsto od ukupnog broja birača. Na spisku najcenjenijih političara su i Aleksandar Vučić, Vojislav Šešelj, Božidar Đelić, ali nema političara iz Vojvodine”, kaže Marko Blagojević, direktor Programa Cesida.

Vojvođanski pomiritelj
„To ne znači da u Vojvodini ne mogu da izaberu dobrog kandidata. Međutim, postavlja se pitanje da li kandidat i kampanja mogu da budu toliko dobri da se rejting nekog novog kandidata podigne i približi dvojici prvih. Ciljna grupa vojvođanskog kandidata je, pretpostavljam, pre svega, Vojvodina, a tamo ima birača koliko i u Beogradu, oko milion i po. Pri tom ne mogu da računaju na sve birače iz Vojvodine, jer bi to trebalo da bude kandidat koji bi pomirio sve razlike između birača DS-a, SRS-a, manjinskih stranaka”, objašnjava Blagojević.
I sociolog Jovan Komšić je ubeđen da neko treći nema šanse da iznenadi na ovim izborima. On je uveren da su ključne teme koje interesuju građane Srbije kvalitet života, normalizacija politike, ljudska prava – ono na čemu svoj program gradi Tadić.
Problem je, međutim, što Srbija nije u jednom nesumnjivom uzlaznom trendu ka evropskim integracijama. Problem Kosova pokušaće da iskoriste i u vladajućoj koaliciji i radikali.
„SRS će raditi na pojačavanju političke krize i pojačavanju inače teških problema i stvaranju histerične situacije. Nakon rešavanja statusa Kosmeta u UN ili mimo Saveta bezbednosti moguće je pregrupisavanje političkih snaga i promena raspoloženja građana sa naglaskom na patriotizmu, suverenitetu, borbi za dostojanstvo”, objašnjava Komšić.
On smatra da DSS javno ne negira podršku Tadiću, ali šalje poruku politički pismenom biračkom telu da je veći stepen kiselosti u odnosu na ideju da Tadić bude predsednik u drugom mandatu i to radi preko svog najboljeg ministra i provereno najvećeg saveznika Velimira Ilića.
„Ukoliko se kandiduje Velja Ilić situacija će biti delikatna. DSS može da nađe niz doktrinarnih razloga da podrži Ilića. Vrlo je moguće da će Koštunica da obznani formulu da ima poverenja u svoje birače da će se demokratski opredeliti i da je reč o dva demokratska kandidata i da on kao demokrata ostavlja svojim simpatizerima da misle svojom glavom. To je vrlo moguća predizborna poruka kako bi otkazao podršku Tadiću, ali je takođe moguće da sa najavom kandidature Velje Ilića, on bude ulog neke nove trgovine”, smatra Komšić.

Ostale vestiArhiva