Beograd - Učenici beogradske gimnazije "Sveti Sava" od juče ponovo pohađaju časove matematike, jer im je posle tronedeljnog štrajka zamenjen profesor iz ovog predmeta. Zbog sličnih razloga nedavno su štrajkovali i učenici Pete gimnazije, a mediji su zabeležili i protest osnovaca koji su napustili nastavu jer im omiljena učiteljica odlazi u penziju. Poslednjih nekoliko godina učenici se sve češće bore za ostvarivanje svojih zahteva ispred škola, što prema mišljenju direktorke gimnazije "Sveti Sava" Ljiljane Đokić, govori da deca uče po modelu ponašanja odraslih.
- Naši učenici svakodnevno prolaze pored zgrade Vlade, ispred koje su česti protesti, štrajkovali su i prosvetni radnici, pa nije čudo što to rade i učenici. Oni su videli od odraslih da je to način rešavanja problema. Prava učenika su zaštićena kroz zakon i školske mehanizme, ali to podrazumeva da đaci moraju da izvršavaju svoje obaveze. Ovde se, međutim, postavlja pitanje protiv čega se đaci bune. Ako se bore protiv toga da treba da uče, nikada ne mogu da stanem u njihovu zaštitu - ističe Đokić.
Da sve češći protesti učenika ispred škola predstavljaju negativno učenje po modelu slaže se i Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.
- Pre petnaestak dana Beograd je bio blokiran zbog štrajka taksista, koji su uspeli da ostvare ono što su tražili. Poruka je jasna - pribegni metodi pritiska da bi dobio ono što hoćeš. Ponašanje učenika je očekivan i logičan nastavak ove priče. Očigledno je da postoji potreba za kvalitetnom komunikacijom između učenika, roditelja i škole, jer nije dovoljno da jedna strana iznese zahtev ili mišljenje, a da druga kaže to može ili ne. Neophodno je da jedni druge čuju kako valja, od toga kakve su nečije potrebe, šta će to značiti deci, a šta roditeljima. Onog trenutka kada problem izađe van škole, njegovo rešavanje je mnogo komplikovanije. Ako, na primer, zahtev učenika predstavlja kršenje zakona, to svima mora da bude jasno. Problem je međutim, što živimo u zemlji u kojoj to nije tako, a ako vi deci šaljete raznovrsne poruke, onda se otvara prostor za metode pritiska - kaže Biljana Lajović.
Komentarišću tvrdnje da su današnje generacije učenika sve problematičnije i da zapravo traže načine da odsustvuju sa časova, direktorka gimnazije "Sveti Sava" kaže da đacima nedostaju pozitivni autoriteti, koji su u "ludim" godinama neophodni.
- Nekada su pozitivni autoriteti bili porodica, nastavnici pa i televizija, a danas se postavlja pitanje ko su deci autoriteti. Ako roditelj kaže "mislim da moje dete treba da uđe u učionicu, ali to ne mogu da mu kažem", ako razredni starešina nije taj koji će da kaže "deco vratite se u učionicu", ako to nisu nastavnici ili direktor, postavlja se pitanje koga će oni poslušati i za koga su sigurni da im želi dobro - kaže Đokić.
Biljana Lajović, međutim, kaže da sadašnje generacije učenika nisu "ispuštene", već da je problem to što "živimo u stanju poprilične neuređenosti i haosa", odnosno u društvu u kome postoji nedostatak normi i procedura, ali i u kome se te norme ne poštuju.
Majka maturanta gimanzije "Sveti Sava" čije je odeljenje bojkotovalo časove matematike kaže da su "deca dobra kakvo je stanje u državi".
- Imajući u vidu šta su prošla od rođenja, mislim da su deca koja idu u gimnazije dobra, iako naravno uvek ima izuzetaka. Učenici su dve i po godine pokušavali da se na legalan način izbore da im direktor promeni profesorku matematike, ali pošto nisu uspeli, štrajk je bio jedini način da ostvare svoja prava. Roditelji su bili spremni da štrajkuju sa svojom decom. To što su se štrajkom izborili da dobiju novog profesora ne mora da znači da će i ubuduće tako postupati - kaže naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna.
Da je između škole i roditelja potrebna mnogo bolja komunikacija svedoče i primedbe mnogih roditelja da njihovo mišljenje "niko ne uvažava", dok prosvetni radnici tvrde da se na roditeljskim sastancima pojavljuje tek trećina majki ili očeva.
- Rešenje je da se roditelji vrate u škole, da se interesuju za svoju decu, ali i da mi odrasli pokažemo drugačije modele ponašanja. Kada smo roditelje upozorili da bi đaci zbog svog ponašanja mogli da budu isključeni iz škole, pitali su me da li su nastavnici izbačeni sa posla zbog toga što su štrajkovali. Jasno je da svako mora da preuzme svoj deo odgovornosti - zaključuje Đokić.

Zabrinjavajuća podrška roditelja
Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje Bogoljub Lazarević kaže za Danas da bi školu i Ministarstvo prosvete trebalo da zabrine to što učenici u svojim protestima imaju podršku roditelja. On smatra da je "osnovna obaveza učenika da idu u školu" i da "prava utvrđena zakonom đaci treba da koriste, ali ne tako što će izbegavati svoje obaveze". Na pitanje da li je to realno ostvarivo, jer se đaci plaše osvetoljubivosti profesora i ne vide drugi način da ostvare svoje zahteve, Lazarević odgovara da je "neophodno stvaranja klime poverenje između učenika i nastavnika", ali da, "nažalost, još nismo dostigli ni minimalne uslove da do toga dođe". Kako kaže, reakcija učenika na ponašanje nastavnika najčešće je kontraproduktivna i uzrokuje smanjenje ocene iz određenog predmeta ili ocene iz vladanja. On dodaje da je u poslednjih petnaestak godina vaspitni deo rada sa decom prisutan samo u predškolskom i osnovnom obrazovanju i da bi učenike do kraja školovanja trebalo, ne samo obrazovati, već i vaspitavati.

Ostale vestiArhiva