Srbija će novu šansu imati posle nove posete Karle del Ponte koja će 25. oktobra doći u Beograd po dodatne informacije o saradnji sa Hagom. Đelić kaže da bi dalje odlaganje parafiranja sporazuma u određenim krugovima u našoj zemlji izgledalo kao povezivanje pitanja evropskih integracija i rešavanja statusa Kosova i poručio je evropskim partnerima da bi ovakav zaključak bio štetan za Srbiju.
- Verujem da će Vlada Srbije uskoro uraditi sve što treba da bismo dobili pozitivnu ocenu Tribunala - kaže Đelić, a na pitanje da li to znači izručenje nekog od četiri preostala haška optuženika, on odgovara da je „na službama da intenziviraju svoj posao“.
- Mnogima ova odluka izgleda nepravično, ali šta je tu je, to je realnost koju moramo da prihvatimo - tvrdi Đelić.
Potpredsednik Vlade ipak ističe da će Srbija moći da računa na podršku Francuske tokom njenog predsedavanja EU sledeće godine.
- Posle ove posete bliži smo cilju dobijanja statusa kandidata iako smo sada zastali jer ta želja postoji u Francuskoj i otvorili smo taj dijalog - zaključuje on.
Ministar odbrane Srbije Dragan Štanovac izjavio je da je iznenađen negativnom ocenom Karle del Ponte. „Ako nisam očekivao da izveštaj bude pozitivan, svakako nisam ni očekivao da on bude negativan“, rekao je Šutanovac i dodao da Ministarstvo odbrane čini sve da okonča saradnju sa Tribunalom.
Olga Kavran, portparolka tužilaštva Haškog tribunala, kaže za „Blic“ da bez hapšenja Ratka Mladića tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ne može dati pozitivnu ocenu o saradnji Srbije sa Tribunalom.
- Odlaganje odluke o parafiranju je na samoj Uniji, ali nije odvojena od pitanja saradnje sa Haškim tribunalom. Zbog toga tužiteljka pozdravlja ovakav stav EU i nada se da će Unija ostati dosledna takvom stavu do zaključenja saradnje Srbije sa Tribunalom - kaže Kavran.
Goran Svilanović, bivši šef diplomatije, ipak je optimista po pitanju parafiranja sporazuma sa EU. „Trebalo bi sačekati ove dve-tri nedelje koje su pred nama, verujem da će sporazum biti parafiran i da će se dogovoriti oko saradnje. Oko našeg jedinog uslova, saradnje sa Haškim tribunalom, mislim da će biti postignut neki dogovor, ali ne mogu sada da prognoziram“, rekao je Svilanović za „Blic“.
Tanja Miščević, šef vladine Kancelarije za pridruživanje, nije želela da komentariše odlaganje parafiranja sporazuma pre zvaničnog saopštenja Karle del Ponte nakon posete Beogradu 25. i 26. oktobra. Potpisivanje sporazuma, za razliku od parafiranja, predstavlja jedan korak bliže konačnoj integraciji sa EU, u čemu je ratifikacija svih država članica EU i Evropskog parlamenta poslednja politička faza u procesu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić naglasio je, posle razgovora u Rimu sa šefom diplomatije Italije Masimom D’Alemom, da su vlasti u Srbiji apsolutno posvećene ostvarivanju pune saradnje sa sudom u Hagu. „Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći da se saradnja sa Haškim tribunalom uspešno okonča. To podrazumeva pronalaženje, hapšenje i privođenje pravdi svih osumnjičenih za ratne zločine“, rekao je Jeremić.
Koordinator za sprovođenje akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da je u EU i Tribunalu preovladao stav da će Srbija ispuniti svoje obaveze „ako bude pod konstantnim političkim pritiskom“. Odluku Olija Rena Ljajić je ocenio kao „demonstraciju politike pritisaka i uslovljavanja“.
Predstavnici parlamentarnih stranaka uglavnom su sa neodobravanjem primili odluku o odlaganju parafiranja sporazuma sa EU.
Za vodeće stranke vladajuće koalicije, DS i DSS odluka EU je - loša poruka Srbiji. Potpredsednik DSS Miloš Aligrudić ocenio je da je odluka loša, budući da je Srbija u poslednje vreme pokazivala jasnu volju za saradnju sa Tribunalom. Aligrudić je, u izjavi Televiziji B92, ocenio da će sledeći izveštaj glavne tužiteljke 5. novembra biti pozitivan.
Portparol DS Jelena Marković ocenila je da „Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom“, i dodala da je ocena Karle del Ponte o toj saradnji „neosnovana i neopravdana“.
Za socijaliste i radikale odluka je „direktno povezana sa uslovljavanjem Srbije kada je u pitanju pregovarački proces o Kosovu“.
Upozorenje iz Luksemburga jedino su izgleda ozbiljno shvatili G17 plus i LDP, koji su ocenili da je odluka Olija Rena „realna, jer Srbija nije ispunila svoje obaveze“.

Crna Gora dva koraka ispred
Evropski komesar za proširenje Oli Ren i crnogorski premijer Željko Šturanović prekjuče su potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a prvu čestitku vladi u Podgorici uputio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
On je ocenio da uspeh Vlade Crne Gore pokazuje da EU ostaje posvećena evropskoj perspektivi zapadnobalkanskih država. „Korak napred u evropskim integracijama bilo koje države u regionu zapadnog Balkana zapravo je korak napred čitavog regiona“, rekao je Đelić. Državi koja je donedavno bila u zajednici sa Srbijom ostalo je još da ovaj sporazum ratifikuje na sednici Skupštine Crne Gore naredne sedmice, a sledeći korak je kandidatura za članstvo u EU. Inače, Crna Gora je pregovore sa EU počela 10. oktobra 2005, zajedno sa Srbijom, u okviru državne zajednice SCG. Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni pošto je ona proglasila nezavisnost, a tehnički deo pregovora je okončan 1. decembra 2006. Tada je saopšteno da Crna Gora do parafiranja sporazuma mora da poboljša upravu i carinu.

Ostale vestiArhiva