Nikada u istoriji nafta nije bila nominalno skuplja nego juče, potvrđujući slutnje svetskih berzi da je cena pokretačke sirovine globalne privrede trenutno u rukama nepredvidivih spekulativnih faktora.
Laka američka nafta sa decembarskim datumom isporuke dostigla je juče u Njujorku cenu od 90,07 dolara za barel, dok je severnoatlantska nafta u Londonu koštala 84,60 dolara, sa tendencijom daljeg poskupljenja u bliskoj budućnosti, navodi agencija Blumberg. Dramatično poskupljenje nafte ove jeseni, uporedivo jedino s tempom rasta cene barela u vreme iranske revolucije (u aprilu 1980. godine koštala je današnjih 101,70 dolara za merno bure) vidno je uznemirilo vodeće aktere globalnog finansijskog poretka. Rekordne cene nafte mogli bi usporiti ekonomske aktivnosti širom sveta i izazvati inflatorne probleme, posebno u zemljama sa ekonomijama u naglom usponu, poput Kine i Indije, ocenio je Rodrigo Rato, odlazeći direktor Međunarodnog monetarnog fonda, uoči redovnog godišnjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke ovog vikenda u Vašingtonu.
I dok Rodrigo Rato smatra da rekordno visoke cene crnog zlata za sada imaju samo ograničeni uticaj na globalnu ekonomiju, svetske berze grozničavo pokušavaju da procene „sadašnji trenutak”, pre svega uzročno-posledičnu vezu između tekućeg vrtoglavog skoka cene nafte, upornog slabljenja američkog dolara (valute u kojoj se globalno određuje cena crnog zlata) i porasta napetosti na Bliskom i Srednjem istoku – zone iz koje na tržište ide trećina isporuka petroleuma.
Sadašnja visoka cena nafte nije izgleda jasna ni vodećim igračima svetske naftne industrije. „Teško je objasniti sadašnju paprenu cenu nafte. Koliko znam, danas nikom nije teško da dođe do nafte”, upozorio je Reks Tilerton, izvršni direktor moćnog „Ekson mobila” na godišnjem samitu Američkog instituta za petroleum u Nju Orleansu. Kompleksna zbirka faktora koja poslednjih meseci gura dolar naniže (evro je juče oborio novi rekord u odnosu na američku valutu kursom od 1,4319 dolara) privukla je basnoslovne sume novca sa drugih berzanskih tržišta na berzu nafte. Analitičari smatraju da se investitori sada drže nafte kao branika od slabljenja dolara.
Istovremeno, najnovija „neuralgična zona” na Srednjem istoku, regija duž tursko-iračke granice je sve napetija.
Zvanični Ankara i Bagdad su juče, naime, dodatno zaoštrili retoriku. Iračka vlada je najavila da će u slučaju eventualnog turskog dejstva u oblasti Kurdistana prekinuti dotok svoje nafte do turske luke Čejhan – odakle se naftom uglavnom snabdeva i Izrael. Ankara je istovremeno poručila Bagdadu da smesta zatvori sve vojne logore Radničke partije Kurdistana. Kurdski lideri su odmah poručili Ankari da će se oružano braniti od svakog upada turske vojske na sever Iraka. Berze primetno strahuju da je ovaj tursko-kurdsko-iračko-američki „katalizator” – faktor koji neće uskoro sići sa scene.
Koliko će još potrajati tekuće obezvređivanje američkog dolara, koje osim što pogoduje izvozu privrede SAD, istovremeno slabi kupovnu moć članica OPEK-a (kartela koji svetu dotura 40 odsto nafte) na tržištima koja koriste druge valute?
Rešenje te zagonetke izgleda da malo ko sada zna: odnosi svetskih valuta biće jedna od glavnih tema redovnog godišnjeg zasedanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ovog vikenda u Vašingtonu.
U međuvremenu berzanski spekulanti širom sveta već prihvataju ponude za kupovinu nafte početkom 2008. godine po ceni od 100 američkih dolara. Poremećaj na berzi vodećih valuta i energetskih sirovina ide naruku trgovcima plemenitih metala. Unca zlata koštala je juče 771,1 dolar – najviše od 1980. godine. Unca platine dotakla je basnoslovnu cenu od 1456,5 dolara, a unca paladijuma (juvelirska i sirovina auto-industrije) nezabeleženu cenu od 1.454 dolara.

Ostale vestiArhiva