Rast cena pšenice, brašna i hleba bio je povod da Žitovojvodina uputi zahtev Vladi Srbije, odnosno ministarstvima trgovine, poljoprivrede i finansija da do juna 2008. godine ukinu porez na dodatu vrednost za te artikle. Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora Žitovojvodine, u izjavi za Danas kaže da je slab ovogodišnji rod pšenice i rast cena na svetskom tržištu razlog za brigu, jer su svetske zalihe pšenice na najnižem nivou u poslednjih dvadesetak godina.
- Od rasta cena pšenice, brašna i hleba najviše koristi ima državni budžet gde se sliva novac od naplate poreza na dodatu vrednost. Kilogram pšenice sada košta 20 dinara, a PDV iznosi 1,6 dinara. To znači da bi, ako se država odrekne tog poreza budžet ostao kraći za oko milijardu dinara. Ali bi, s druge strane, to sigurno usporilo rast cena brašna i hleba. Rast cene pšenice, brašna i hleba na domaćem tržištu posledica je dešavanja na svetskom, ali i na tržištima okolnih zemalja, gde se takođe suočavaju sa manjkom te žitarice. Upravo zato većina država zabranila je izvoz. Prema našim procenama za podmirivanje potreba domaćeg tržišta neophodno je oko 1,2 miliona tona pšenice. Građani Srbije godišnje potroše oko 106 kilograma hleba i to je namirnica koja se najviše troši - ne morate kupiti mleko ili meso, ali hleba se retko ko odriče i prema nekim podacima potrošnja tog artikla raste poslednjih meseci - smatra Šajatović, dodajući da bi ukidanje PDV zaustavilo rast cena hleba.
Zoran Pralica, predsednik Unije pekara, podseća da Uredba ne zabranjuje izvoz brašna, a zarada od izvoza te namirnice je više nego solidna. "To je jedan od osnovnih razloga poskupljenja brašna. Ali, ako se nastavi sa izvozom, brašna neće biti dovoljno za podmirenje domaćih potreba, pa nam se može desiti da na proleće uvozimo i brašno i pšenicu i to po veoma visokim cenama", upozorava Pralica.
Naš sagovornik podseća da pekari trenutno kilogram brašna plaćaju između 27 i 29 dinara i da bi cena vekne hleba od 500 grama uskoro mogla da dostigne cenu 30 dinara.
- U najtežem položaju su industrijske pekare koje hleb prodaju trgovcima uz odloženo plaćanje do 90 dana, pri čemu su marže sa 30 pale na 20 odsto. Ugroženi su i mali pekari, njih oko dve hiljade, koji snabdevaju seoska područja a proizvode i prodaju samo hleb. Predlog Žitovojvodine najviše ide u prilog mlinarima i izvoznicima, jer bi izvoz brašna, ako se ukine PDV a ne zabrani izvoz doneo, dodatnu zaradu od 2,4 dinara po kilogramu koliko sada iznosi porez na dodatu vrednost. Ukoliko bi država prihvatila predlog Žitovojvodine i odlučila da se odrekne prihoda od poreza na najvažniju sirovinu pšenicu i brašno, hleb bi, mogao da bude jeftiniji za pet do šest odsto - kaže Pralica, uz napomenu da ipak ne očekuje takvu odluku Vlade.
U Ministarstvu trgovine potvrdili su da su primili dopis Žitovojvodine i da će sa predstavnicima ministarstava trgovine, poljoprivrede i finansija razmotriti efekte ukidanja PDV.
Do maja naredne godine pšenica u Srbiji sigurno neće biti jeftinija od 18 dinara kilogram, a cena će joj varirati od 18 do 20 dinara, smatraju stručnjaci. Blagi pad cena žita može se očekivati tek posle žetve, pod uslovom da prinosi pšenice budu zadovoljavajući u zemljama koje su veliki svetski proizvođači, kao što je Amerika, Kanada, Argentina, Australija, Ukrajina. Ipak, niko ne očekuje značajnije pojeftinjenje, a pšenica će i dalje biti tražena roba zbog povećane potrošnje.
Cena hleba u zemljama u okruženju je različita. Tako, na primer pola kilograma hleba u Hrvatskoj košta od 55 do 60 dinara, u Sloveniji 0,8 evra, u Austriji dva evra, a u Nemačkoj 2,5 evra. U nekim zemljama, poput Poljske i Hrvatske, PDV na pšenicu, brašno i hleb već je ukinuta. U Srbiji se godišnje potroši 1,2 miliona tona pšenice, pekari proizvedu oko 800.000 tona hleba, a svaki stanovnik u proseku pojede oko 106 kilograma. Od 34 mlina koji rade ( evidencija je napravljena na osnovu trebovanja markica za brašno) samo desetak mlinova ima dovoljno pšenice do naredne žetve. Trenutno se, iako poskupljuje, povećava potrošnja hleba, što znači da su poskupeli ostali prehrambeni proizvodi. Mleko, meso, šećer ili ulje ne morate da kupite svaki dan, ali hleb morate, kaže Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora.

Ostale vestiArhiva