- Iako u Berlinu preovladava mišljenje da pregovori pod okriljem trojke ne napreduju i da je nezavisnost Kosova najverovatniji ishod, Nemačka sada traga za rešenjem koje bi moglo da zadovolji obe strane. Traži se originalno rešenje pre svega u regulisanju institucionalnih veza između Beograda i Prištine. Srbija je spremna na takvo rešenje i igra konstruktivnu ulogu u pregovorima. Ispituju se svi do sada primenjeni modeli, poput Hongkonga, nekadašnjeg odnosa dve Nemačke i mnogi drugi, kako bi se iskoristili neki elementi tih odnosa za naše rešenje. Ono bi trebalo da precizira institucionalne veze Prištine i Beograda, tako da skoro sve nadležnosti budu prepuštene Kosovu koje, međutim, nikako ne bi moglo imati svoju vojsku i stolicu u UN. Spremni smo da Kosovo vodi svoju fiskalnu i monetarnu politiku, da ima pristup međunarodnim finansijskim organizacijama, odvojene pregovore sa EU... To nije klasična autonomija već mnogo više od toga, ali nezavisnost i zadiranje u teritorijalni integritet Srbije nikada nećemo prihvatiti.
Hoće li nemačka priznati kosovo ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti?
- Tokom mog boravka izašla je vest da je nemačka vlada već donela odluku da prizna nezavisno Kosovo. Mogu vam potvrditi da mi je u kancelariji kancelarke Angele Merkel rečeno da to ni na koji način nije tačno, da o tome nije raspravljano i da takve odluke nema. Stav Nemačke je da pregovori ne mogu trajati u nedogled, ali se traga za kompromisom, a nezavisnost to sigurno nije.
Jeste li govorili o izborima u Srbiji sa sagovornicima?
- Jesam, ali nisam mogao da im kažem kada će to biti, jer se o tome još pregovara. Stav Nemačke je da je Srbiji potreban demokratski predsednik, a to je Boris Tadić. Mislim da je najbolje da predsedničke izbore imamo do kraja godine, ali će to biti rezultat dogovora. S druge strane, dobio sam od nemačkih sagovornika dosta pitanja oko onoga što oni vide kao retoriku protiv NATO u Srbiji. U Nemačkoj se to doživljava kao retorika protiv EU, pa i protiv Nemačke.
Tražite od svetske banke i pariskog kluba da nam vrati 300 miliona dolara koje smo platili za kosovske dugove. Mnogi kažu, ako se odričete duga, odričete se i Kosova.
- To je koješta. I Vojvodina i Beograd imaju sopstvene dugove koje vraćaju. I Njujork plaća svoje dugove pa nikom ne pada na pamet da kaže da to nije deo Amerike. Tako i Kosovo treba da vraća svoje dugove, a ne vraća ih. Radi se o preostaloj sumi od 1,3 milijarde dolara kosovskog duga, a Srbija je već isplatila 300 miliona. Ovo je dogovoreno tokom pregovora o Kosovu i ne zavisi od statusa. To rešenje treba da se primeni u svakom slučaju, a za nas će imati i velike finansijske efekte. To će značiti za 1,6 milijardi dolara manji dug Srbije i više prostora za nove investicije.
Karla del ponte boravi u beogradu. Kakav novi izveštaj očekujete i kada je moguće parafiranje sporazuma sa EU?
- Očekujem bolji izveštaj zato što smo preduzeli jedan broj pozitivnih koraka. Verujem da ovog puta neće biti daljeg zatezanja oko parafiranja i da će ono biti moguće u sledećih nekoliko nedelja. Očekujem da se odmah nakon posete Del Ponteove čujem sa Olijem Renom i da odredimo datum parafiranja. Znamo da će 7. Novembra u Beogradu biti predstavljen izveštaj Evropske komisije o Srbiji i moglo bi da se desi da istog dana i parafiramo sporazum. Sporazum ćemo potpisati krajem ove ili početkom naredne godine.
Da li je Nemačka među najvažnijim inevestitorima u Srbiji?
- Nemačka je sa 1,2 milijarde direktnih investicija u Srbiji trenutno na trećem mestu, ali kroz ulaganja koje planira, vrlo brzo će ući među prva dva investitora kod nas. Nemci najviše interesuje proizvodnja struje i revitalizacija postrojenja „Bajina Bašta“. Njihove kompanije RWE, EON i još nekoliko drugih spremne su da učestvuju na tenderima za dve termoelektrane („Kolubara B“ i „Tent“) kapaciteta dva puta 700 megavata, koji se očekuju do kraja godine.

Ostale vestiArhiva