BEOGRAD - Javni dug Srbije koji obuhvata unutrašnje i inostrano zaduženje na kraju avgusta bio je 726 milijardi dinara, odnosno 9,13 milijardi evra. To su podaci Ministarstva finansija. U odnosu na bruto domaći proizvod Srbije dug čini 30,2 odsto. Ako se ova statistika uporedi sa regionalnim prosecima, proizilazi da Srbija ima daleko bolji odnos javnog duga i BDP-a od komšija.
Primera radi, ukupni dug Hrvatske je 16,1 milijarda evra, što čini 43,2 odsto njihovog očekivanog BDP-a.
Prema rečima Vladimira Gligorova, analitičara Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, za nastanak ovakve situacije postoji nekoliko razloga.
- U poređenju sa većinom zemalja u regionu to je relativno nizak javni dug. Međutim, podaci za jednu godinu ne znače mnogo, pošto je statistika javnog duga osetljiva prema nominalnom BDP-u i prema deviznom kursu. U sadašnjoj situaciji, kada jača kurs dinara smanjuje se dinarski iznos deviznih obaveza, što u kombinaciji sa rastom BDP-a dovodi do nižeg količnika - objašnjava Gligorov, dodajući da je za pravu ocenu stanja ipak potrebno uzeti „stabilnije procene BDP-a i kursa“.
Sagledavajući perspektivu kretanja javnog duga, Gligorov ukazuje na činjenicu da bruto domaći proizvod realno raste mnogo brže od rasta deficita, pa se može očekivati realno smanjenje duga u odnosu na BDP.
- Država je smanjila javni dug, tako da je ovakav odnos sada održiv i može da se finansira. Srbija je imala veliku inflaciju, što je obezvredilo domaći deo javnog duga u dinarima, dok je veliki deo duga prema inostranstvu otpisan. Međutim, kada bi inflacija u Srbiji bila dva odsto, koliko je u zemljama Evropske unije, tada bi i obaveze države porasle, a samim tim i javni dug, mada mnogo toga zavisi i od budućeg rasta BDP-a. U načelu govoreći, sve zemlje u tranziciji, sa izuzetkom Mađarske, beležile su pad javnog duga i to najviše zbog visokog rasta bruto domaćeg proizvoda - zaključuje Gligorov.
Srbija je od 2000. godine do danas kontinuirano smanjivala udeo svog javnog duga u BDP-u. Koliko je kretanje ove krive bilo strmo najbolje pokazuje podatak da je u 2000. godini udeo duga u BDP-u bio čak 169,3 odsto, da je naredne godine opao na 102,2 procenta, a da u ovom trenutku stoji na komfornih 30,2 odsto, što je za 4,7 odsto niže nego u 2006. godini.
Posmatrano u apsolutnim brojkama, Srbija je svoj javni dug u poslednjih 12 meseci smanjila za oko 334,2 miliona evra, dok je u odnosu na kraj 2000. godine dug manji za čak pet milijardi evra.
Ovakav trend pada duga, upozoravaju pojedini ekonomisti, ipak vladu ne treba da čini spokojnom jer će se naredne godine, kada se usvoji zakon o restituciji pojaviti, potraživanja po osnovu oduzete imovine koja će se delom vraćati i u novcu. Osim toga, pitanje je i da li su sva potraživanja prema penzionerima uredno registrovana.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da je teško govoriti o visini javnog duga i posledicama koje zbog toga može da ima država zbog toga što ne postoji sistemsko praćenje i precizna evidencija. „Ako od 2002. nije rađena revizija budžeta i zbog toga se ne zna stanje, moram da sumnjam i u podatke o ukupnom zaduženju zemlje. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, trebalo je još pre nekoliko godina napraviti bilans dugova i imovine. To, međutim, nikad nije urađeno. Zato je teško govoriti o dugu i posledicama po državu kada ne postoje tačni podaci. Ono što se zvanično evidentira nije toliko zabrinjavajuće kao potencijalni ili prikriveni dug koji ili nije registrovan ili će ubrzo nastati zbog zakona o restituciji. Država je potpisala više ugovora o kreditima koji su odobreni pod povoljnim uslovima, ali ne postoji analiza kako će to uticati na ukupnu zaduženost. Zalažem se za zakon koji će obavezati na sistemsko praćenje zaduživanja - kaže Kovačević.

Ostale vestiArhiva