Reakcije studenata i profesora ukazuju da je Bolonjska deklaracija, za prve dve godine primene unela brojne nejasnoće u naš visokoobrazovni sistem. Kao i rukovodioci visokoškolskih ustanova, novim načinom rada zbunjeni su akademci, ali i nastavni kadar.
Za ozbiljnog i odgovornog studenta nije bitno da li je program po kome stiče obrazovanje stari ili novi, tvrdi Nemanja Stamenčić, koordinator resora za nastavu i nauku Studentske unije Srbije. Međutim, on podseća, da evropski sistem studiranja nije povećao prolaznost na ispitima.
– Suštinski, novi pristup studiranju nije zaživeo. Dobre strane Bolonjske deklaracije su redovno učenje i rasterećenost gradiva. Izlazak na ispit je formalnost, jer se vrednuje rad u toku školske godine što ulazi u konačnu ocenu – prokomentarisao je Stamenčić.
U Srbiji se u proseku studira sedam, osam godina, a, u skladu sa novim načinom rada budući akademski građani studije bi trebalo da savladaju za četiri godine.
Prema mišljenju Jelene Rončević, studenta Biološkog fakulteta, studiranje po „Bolonji” je lakše i korisnije za akademce.
– Radimo u grupama od 30 ljudi. Imamo odličnu komunikaciju sa profesorima koji nas dobro upoznaju pre ispita. Gradivo je obimno, ali olakšavajuća okolnost je to što se vežbe i kolokvijumi ocenjuju. Ukoliko redovno posećuju nastavu, na ispitu studenti mogu da računaju da će dobiti sedmicu. Nema ispitivanja koje traje satima. Predavanja su kvalitetnija, a studiranje je skraćeno – zadovoljno je komentarisala ova studentkinja molekularne biologije.
Nedovoljna informisanost i nespremnost profesora da prihvate nov koncept studiranja najveća je prepreka novom načinu rada, smatra Ružica Drobac, student Ekonomskog fakulteta.
– Profesorima je teško da posle 20 godina rada u jednom sistemu preko noći promene navike i pristup materiji. Dosta je nejasnoća i ne znaju kako da nam pomognu. Ne vode računa o posećenosti predavanja. Studiranje po evropskim standardima sigurno nije zamišljeno kao što se trenutno kod nas primenjuje – ocenila je naša sagovornica.
Pojedini studenti koji su se susreli sa Bolonjom na poslednjoj godini studija mahom smatraju da bi brže i lakše završili fakultete da su od početka učili na ovaj način.
– Više mi odgovara studiranje po Bolonjskoj deklaraciji, jer u konačnu ocenu ulaze rezultati sa kolokvijuma, seminarskih radova i vežbi. Pre Bolonje nikada nisam položila u jednom ispitnom roku šest ispita. Za razliku od starijih generacija, budući akademski građani lakše će završavati studije i u apsolventskom stažu neće im ostajati više od deset ispita – objasnila je Jelena Đoković, apsolvent FPN-a.
Boris Šekara, student privatnog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Univerziteta „Singidunum”, zadovoljan je novim pristupom radu koji propisuje Zakon o visokom obrazovanju.
– Iako radimo u velikim grupa od po 100 studenata, a predavanja i vežbe su obavezni, ovakve studije mi odgovaraju. Pravila su jasna. Ukoliko izostaneš više od tri puta, gubiš pravo da izađeš na ispit, ali zato ako si redovan student stičeš mogućnost da osnovne studije završiš za tri godine – ističe naš sagovornik.

Ostale vestiArhiva