Do zaključenja ovog izdanja, i DS i DSS čvrsto su se držale svojih tumačenja kada izbori treba da budu raspisani, pa je, posle Ustavnog suda, od juče zbog toga blokiran i rad Skupštine Srbije jer nema vladajuće većine koja bi izglasala zakone. Sve čeka na dogovor lidera DS i DSS.
U kabinetu predsednika Srbije kažu da je stav predsednika da izbore treba raspisati do 31. decembra jer se moraju poštovati Ustav i Ustavni zakon.
- Kada je reč o novim datumima, samo podsećamo da je Koštunica na prethodnim sastancima nudio novembar 2008. godine, pa čak i održavanje izbora pre kraja mandata predsednika, a to je u julu 2009. godine - kaže naš sagovornik.
Interesantno je da je Koštunica naveo da izbori moraju da budu raspisani do 31. decembra, kao i Tadić, pa njegova ponuda sada više izgleda kao pokušaj da, uvidevši da je DS istrajan u svom stavu, ne izađe baš do kraja u susret Tadićevom zahtevu.
Razgovori lidera vladajuće koalicije - Tadića, Koštunice i Mlađana Dinkića - koji su bili zakazani juče za 10.30, odloženi su. Vreme susreta na kome bi trebalo da se nastave razgovori o datumu raspisivanja i održavanja izbora nije dogovoreno jer je očekivan odgovor Odbora za ustavna pitanja koji se nije sastao, ali se očekivalo da će se lideri sresti tokom dana.

Parlament u blokadi
U međuvremenu, DS i DSS ne samo da nisu postigli dogovor o datumu izbora već je zbog različitih tumačenja Ustavnog zakona stradao parlament - zaključeno je da nema glasanja u Skupštini Srbije dok dve stranke vladajuće koalicije ne postignu dogovor o izborima.
Demokrate smatraju da izbore mogu raspisati do 31. decembra ako se do tada ne usvoje potrebni zakoni, a DSS tvrdi da se izbori ne mogu zakazivati dok zakoni ne budu usvojeni. U situaciji kada je Ustavni sud Srbije već godinu dana u blokadi i ne može da se bavi procenom ustavnosti akata, parlament bi trebalo da ponudi autentično tumačenje. Međutim, upravo tu i jeste problem, blokada u parlamentu je i nastala jer u vladajućoj koaliciji postoji ozbiljna podela povodom pitanja kada se mogu raspisati izbori.
Koštunica je istakao da se slaže s Tadićem da se prilikom raspisivanja izbora u potpunosti moraju poštovati Ustav i Ustavni zakon i da očekuje da će se na sednici Odbora za ustavna pitanja razrešiti dilema i pokazati da je pre raspisivanja izbora neophodno doneti potrebne zakone. Na taj način Koštunica je, u stvari, pozvao na blokadu rada parlamenta dok se ne postigne dogovor, a u celu priču želi da uključi i radikale uz čiju saglasnost bi sednica Odbora za ustavna pitanja mogla da bude održana.
Predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija Miloš Aligrudić zatražio je juče od predsednika parlamenta Olivera Dulića da se u toku dana sazove i održi sednica Odbora za ustavna pitanja. Sve što je dobio jeste stav Dulića da su izglasavanje viznih olakšica i Zakona o Ustavnom sudu prioritet. Rezultat - parlament ne zaseda. Koštuničina stranka nema nameru da učestvuje u parlamentarnoj većini dok ne bude postignut konačan dogovor o datumu raspisivanja i održavanja izbora. Istovremeno, predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić apelovao je na sve poslaničke grupe da zajedno stvore uslove za nesmetani dalji rad parlamenta i da se što pre glasa kako bi se posle toga raspravljalo o viznim olakšicama, a potom i o imenovanje sudija Ustavnog suda.

Izbori i bez zakona
Iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića juče je poručeno da se Ustav i Ustavni zakon moraju poštovati i da izbori za predsednika republike moraju biti raspisani najkasnije do 31. decembra ove godine i bez donošenja zakona koji se navode u Ustavnom zakonu. Prema stručnom mišljenju kabineta, tumačenje po kojem je predsedničke izbore moguće raspisati jedino ukoliko su usvojeni zakoni o predsedniku republike, odbrani i Vojsci Srbije, spoljnim poslovima i službama bezbednosti - neispravno je i potpuno u suprotnosti sa Ustavnim zakonom jer bi to značilo da se izbori mogu odložiti u nedogled.
Oni navode da bi novoizabrani predsednik republike, u slučaju da Skupština ne usvoji pobrojane zakone, vršio svoja ustavna ovlašćenja primenom važećih zakona „u meri u kojoj su oni u skladu s novim Ustavom“.
Sa tumačenjem pravnih savetnika Tadića se slaže i Vesna Rakić - Vodinelić, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“ u Beogradu.
Oni koji su dobronamerno čitali odredbe Ustavnog zakona podrazumevali su da će do 31. decembra biti doneti zakoni. Međutim, ako se to ne dogodi, predsednik Skupštine može da raspiše izbore jer postoje Zakoni o izboru predsednika republike, narodnih predstavnika. Princip pravne države je da primenjuje zakone na snazi sve dok ih ne zamene novi zakoni. Ovde je reč o tome da je pravno tumačenje jasno, ali da je očigledan problem što se odredbe Ustavnog zakona tumače politički. Niko nije postavljao pitanje o primeni Zakona o praničnom postupku koji je donet pre Ustava iz 2006. To vam pokazuje da je reč samo o političkom sukobu - kaže Vesna Rakić - Vodinelić.

Ostale vestiArhiva