Nezakonito davanje otkaza, držanje neprijavljivanje radnika, prekovremeni rad duži od zakonom dozvoljenog pride često i neplaćen, najčešći su oblici kršenja Zakona o radu ocenjuju sindikalci i inspektori rada.
- Zakon o radu kakav mi imamo dobar je za jedno uređeno i organizovano društvo, ali ne i za naše jer u njemu ne funkcioniše
kolektivno pregovaranje niti se poštuje pravo radnika na sindikalno organizovanje - ocenjuje Slađana Kiković, šef pravne službe UGS-a „Nezavisnost“.
Radnici nam se, navodi Dragica Mišljenović, savetnik za zakonodavno pravna pitanja u UGS-u „Nezavisnost“, vrlo često obraćaju zbog otkaza koje dobijaju jer nisu hteli da potpišu aneks ugovora o radu.
- Ne da nisu hteli iz oholosti već zato što pojedini poslodavci zloupotrebljavaju institut aneksa da bi radniku dali otkaz. U njemu navedu uslove za koje znaju da ih radnik ne može prihvatiti, radnik odbije da potpiše aneks i gubi radno mesto. Mi zato ljudima savetujemo da aneks ipak potpišu, jer je lakše oboriti rešenje dok je radnik u radnom odnosu nego ako ode iz firme - navodi Mišljenovićeva.
Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad pri Ministarstvu rada i socijalne politike, ukazuje da pojedini poslodavci ne poštuju ni zakonsku obavezu da rešenje o otkazu daju u pismenoj formi, uz obrazloženje zašto daju otkaz i pouku o pravnom leku, već jednostavno ugovor o radu otkazuju usmeno, saopštenjem zaposlenom da sutra ne dolazi na posao. On objašnjava da ako inspekcija rada utvrdi da je otkaz dat nezakonito, a radnik je poveo radni spor, inspekcija može odložiti izvršenje rešenja o otkazu dok sud ne završi svoj posao. U prvih devet meseci ove godine inspektori rada doneli su 746 takvih rešenja.
Sindikalci, međutim, navode da poslodavci često ne haju za rešenja inspektora i da su pre spremni da plaćaju novčane kazne nego da radnika vrate na posao. Takvo ponašanje poslodavaca u sindikatu objašnjavaju time što poslodavci novac ne daju iz svog džepa, nego iz sredstava preduzeća. Mi smo, kaže Slađana Kiković, kada je Zakon o radu pripreman predlagali da poslodavci za ovakve slučajeve kazne plaćaju od svojih para, međutim taj naš predlog nije ostao u konačnoj verziji zakona.
Kada je reč o radu na crno, inspekcija rada je u prvih devet meseci ove godine zatekla 7.875 radnika koji su radili neprijavljeno. Nakon intervencije inspektora rada, radni odnos zasnovalo je njih 5.674. Ovi podaci, priznaju u Inspektoratu rada, ni izbliza ne pokazuju stvarne razmere rada na crno kod nas jer je, prema istraživanjima od pre par godina, trećina radno sposobnog stanovništva angažovana na crno. Među njima prednjače radnici sa niskim nivoom obrazovanja, mladi i žene. Najveći broj njih radi u građevinskoj, trgovinskoj, zanatskoj i ugostiteljskoj delatnosti.
Mi, kaže za „Blic“ Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad radimo koliko možemo. Ali raširenost rada na crno je tolika da inspekcija ne može da pronađe sve neprijavljene niti da sama reši taj problem.
Iako je Zakonom o radu propisano da radnik ne sme prekovremeno raditi duže od osam sati nedeljno ili četiri dnevno, poslodavci zloupotrebljavaju ovu zakonsku odredbu maksimalno iskorišćavajući radnike, koji u strahu od otkaza ne smeju da se žale. Čak i kada im prekovremeni rad nije ni plaćen, što je čest slučaj.
- A da ne govorimo o tome koliko radnika u Srbiji, bar onih običnih nije u prilici da iskoristi zakonsko pravo na pauzu od pola sata u toku radnog dana - ukazuje Slađana Kiković, iz UGS-a „Nezavisnost“.

Otkaz
Samostalni sindikat metalaca Srbije pokrenuo je inicijativu za izmenu Zakona o radu kako bi se izbacio stav za koji sindikat smatra da omogućava otpuštanje bez obrazloženja.
Metalci su već sakupili 150.000 potpisa za izbacivanje stava pet člana 191, kojim se poslodavcu ostavlja mogućnost da radnika otpusti bez obrazloženja, kaže Zoran Vujović iz Sindikata metalaca.

Ostale vestiArhiva