Hvatanje u koštac sa korupcijom, po kojoj smo na nezavidnom mestu u svetu, moguće je samo ako je država organizovana i ako se adekvatno kazne oni koji se uhvate na delu. Poslednjih nekoliko godina dosta je urađeno u borbi protiv tog društvenog zla, ali je i ono dalje veoma prisutno u svim sferama u Srbiji, složili su se juče najviši državni funkcioneri na konferenciji „Korupcija u Srbiji: pet godina posle”, koju je organizovao Centar za liberalno-demokratske studije.
Potpredsednik vlade Božidar Đelić je, uz najavu osnivanja nove agencije za borbu protiv korupcije, istakao da je neophodna veća podrška pravosuđu i policiji da pronađu i osude sve koji su umešani u korupciju kako bi završili u zatvoru. Važno je i da se promene zakoni među kojima su i oni koji se tiču imovine, a kojima će se sprečiti da dodela građevinskog zemljišta i dozvola ne budu izvor korupcije.
Pomak učinjen od 2000. godine nije zadovoljavajući jer je Srbija, kako je naglasio vicepremijer, jedna od najlošije rangiranih zemalja u Evropi. Korupcija je među najvećim problemima, pa zato borba mora biti institucionalna uz još veću pomoć onih kao što su ombudsman i poverenik za informacije od javnog značaja, rekao je Đelić uz napomenu da niko ne može biti zadovoljan brzinom promena.
Ministar pravde Dušan Petrović, uz upozorenje da je problem korupcije jedan od ključnih, ocenio je da će napredak u borbi značiti da je država napravila veliki napredak, a time će i građani pristojno živeti. Dužnost je svih koji sede u vladi i onih koji obavljaju javne funkcije, kako je napomenuo, da se bore da se korupcija, ako već ne može da se iskoreni, bar svede na najmanju meru.
Pravosuđe mora da bude nezavisno, efikasno i pošteno, naglasio je ministar pravde uveren da će se brzo okončati njegova reforma jer „tamo gde nema dobrih sudova vlada zakon jačeg”. Petrović je naveo da postoji veliki broj zastarelih krivičnih predmeta, u izvršenju, izricanju blagih kazni i kazni ispod zakonskog minimuma i dodao da građani smatraju da je upravo korupcija uzrok lošeg rada sudova. Prema rezultatima istraživanja, između 70 i 75 odsto građana smatra da u pravosuđu i sudstvu korupcija postoji što je, dodao je, veliki problem sa kojim se moramo izboriti.
Korupcija je opasan društveni problem koji se teško otkriva i uočava jer to, ukazao je ministar policije Dragan Jočić, onemogućavaju tehnokratija, birokratija i politika. Iz korupcije proističu svi oblici organizovanog kriminala, ali i terorizma. Među uzrocima korupcije su, kako je naveo, proces tranzicije, neefikasnost pravosuđa i policije kao i kontrolnih organa, nedoslednost primene zakona i otpor promenama. Razvoju korupcije u Srbiji su doprineli i privatizacija praćena ličnim interesima, ali i sprega sudova i lica iz kriminogene sredine. Među specifičnim uzrocima korupcije su i zakoni koji su usvojeni, ali nisu bili prilagođeni uslovima posle oktobarskih promena, kao i nestabilizovano i nepotpuno oformljeno društvo. Takođe, i konstantni pritisci sa strane nisu povoljan ambijent za borbu protiv korupcije.
Korupcija osim ekonomskog propadanja na kraju krajeva pojede i samu državu, upozorio je ministar policije dodavši da je MUP, uz bolju tehničku opremljenost i stručnost, uspeo da razotkrije organizovane grupe – stečajnu, carinsku, penzijsko-invalidskog osiguranja, prosvetnu... Imovinska šteta od korupcije procenjena je na oko 278 miliona evra, protiv 285 lica podnete su krivične prijave, a među onima koji su lišeni slobode je, podsetio je, i 12 sudija i 27 carinika.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ukazao je da je korupcija komplikovan problem koji valja raščlaniti da bi bio rešen jer se u isto vreme mora boriti sa posledicama i uzrocima. Komplikovane birokratske procedure pogoduju korupciji i morale bi da se uproste, pa je Dinkić najavio projekat pod nazivom „Giljotine propisa”. U državnoj administraciji se mora, dodao je, uvesti elektronska uprava, objediniti rad različitih službi na graničnim prelazima, ali i obezbediti transparentan proces privatizacije i stečaja.
„Sankcije za korupciju moraju biti oštrije, a jedina prava je zaplena imovine. Na osnovu iskustva zemalja u Evropi osnovala bi se Agencija za oduzimanje imovine koja bi u slučajima kada se donese presuda oduzimala nezakonito stečenu imovinu, istakao je Dinkić dodavši da su za efikasnu borbu protiv korupcije važne i dobre plate u pravosuđu i svih drugih koji u tome učestvuju.
Mirko Cvetković, ministar za finansije, ukazao je na potrebu da se država više angažuje na sprečavanju sistemskih uslova za korupciju donošenjem propisa. Jedan od ključnih je Zakon o javnim nabavkama, čije izmene i dopune slede, zatim o budžetskom sistemu koji nalaže bolju kontrolu para iz državne kase, poreskom postupku i administraciji, finansiranju političkih stranaka.
Dr Boris Begović je, predstavljajući studiju „Korupcija u Srbiji: pet godina kasnije”, na konferenciji kojoj su prisustvovali predstavnici Svetske banke i drugih međunarodnih institucija, zaključio da je za efikasnu borbu protiv korupcije, uz političku volju, potrebno da institucije poput sudstva, policije i carine ne budu korumpirane.

Tajkuni realnost
– Vlada je pripremila novi zakon o zaštiti konkurencije koji će dati mnogo veće ingerencije Antimonopolskoj komisiji i omogućiti da se njene odluke poštuju. Važno je da ojača i da sa više snage pazi da ne dođe do monopolskog ponašanja velikih ekonomskih grupa na „grbači” potrošača – odgovorio je potpredsednik Ćelić na pitanje šta je sa borbom protiv tajkuna uz prethodnu napomenu da su oni „realnost u svakoj zemlji, pa i u Srbiji”.
Đelić je u vladi najavio, kako je rekao, preispitivanje da li građani plaćaju previše prehrambene proizvode i sve što je deo minimalne potrošačke korpe. Da se utvrdi koji su uzroci za skuplje mleko u Srbiji nego u susednim zemljama i na koji način vlada može da utiče da se cena smanji. Možda tu ima posla, dodao je, i za Antimonopolsku komisiju, ali i vladu jer neki proizvodi nemaju dovoljno subvencija.
Potpredsednik je negirao opasku novinara da je kontradiktorno njegovo prisustvovao na otvaranja novog „Deltinog” tržnog centra na Novom Beogradu sa izjavom da se zalaže za zaštitu potrošača. On je ocenio kao pozitivno kada investitor uloži 74 milina evra i otvori 500 novih radnik mesta, dodavši da je prethodno otvorio „Sitroen”, a da će uskoro otvoriti i „Intereks”, koji je veliki konkurent „Delta grupe”. Cilj vlade je, kako je istakao, da bude što više konkurencije, ali i da se podstaknu strani investitori. Iskustvo je pokazalo, kao u slučaju Belgije koja nema nijednu domaću kompaniju, kada dođe do teškoća u poslovanju velikih kompanijskih grupa – po pravilu uvek prvo zatvore pogon u nekoj zemlji gde nije domaći centar odlučivanja.
– Zato je u nacionalnom interesu naše zemlje da ima što veći broj snažnih, domaćih kompanija koje će obezbeđivati na dugi rok stabilnost radnih mesta i ekonomije. U tom procesu postoji opasnost koja se zove tajkunizacija, opasnost od prevelikog uticaja određene ekonomske grupe na odlučivanje u samoj vladi. Toga je vlada svesna i protiv toga će se boriti – istakao je Đelić.

Društveni, a ne lični problem
Korupcija je vidljivo smanjena u odnosu na 2001, ali nije na nivou očekivanja građana i obećanja političara jer je i dalje raširena i opasna, pokazuje istraživanje Centra za liberalno-demokratske studije koje je urađeno, kako je rekao direktor Boris Begović, kako bi se napravilo poređenje rezultata sa onima od pre šest godina. Anketa je pokazala da građani korupciju vide kao društveni, a ne kao lični problem, što pokazuje da ne govore na osnovu svog iskustva.
Napore vlasti u borbi protiv korupcije preduzetnici su na skali od jedan do pet ocenili sa 2,3. Oni smatraju da je rasprostranjenost korupcije smanjena sa 3,2 na 2,8 , a ponuda sa 3,3 na 1,3. Istraživanje je pokazalo i da je u proteklih nekoliko godina smanjen uplaćen iznos za korupciju, to jest 15 odsto preduzetnika je 2001. za to trošilo 10 odsto ukupnih prihoda, a tu sumu sada troši samo pet procenata preduzetnika.
Vlast u Srbiji je proteklih pet godina vodila indirektnu borbu protiv korupcije. Kako je pokazalo istraživanje, do smanjenja podsticaja korupcije došlo je u spoljnoj trgovini, javnim finansijama, subvencijama, privatizaciji, stečaju, transparentnosti vlasništva i registracije.

Ostale vestiArhiva