Tokom predizbornih kampanja stranke se svojski upinju da se što više umile glasačima, što kao i sve estetske korekcije dosta košta, čak nekoliko puta više nego što stranke tvrde da imaju. Naravno, razliku objašnjavaju prilozima „prijatelja stranke“, odnosno donatora čija su imena prema Zakonu o finansiranju stranaka dužni da objave ukoliko su njihovi prilozi veći od 6.000 dinara. Stranke, ipak, bez izuzetka, vrlo rado i prilježno krše pomenuti zakon, nadajući se da će javnost poverovati da ogromnu razliku između prikazane imovine i potrošenog novca na spotove, zakupljene termine, plakate, lepak i četke nadokađuje armija stranačkih prijatelja prilozima od 5.999 dinara.
Ni sa imovinom stranaka nije drugačije. Ozbiljna stranka ne bi trebalo da ima manje od 130 odbora na teritoriji Srbije, a za funkcionisanje takve partije, i kada nisu izbori, potrebno najmanje 1,3 miliona evra, dok bar još 300.000 evra ode na razne akcije opštinskih odbora. Tako se dobija suma od 1,6 miliona evra koliko je, prema procenama, potrebno za godišnje funkcionisanje jedne stranke. Prijavljena imovina stranaka daleko je ispod takvih zahteva, iako se u većini slučajeva stranke iz godine u godinu polako bogate.
Za poslednjih godinu dana najbolje je svakako išlo DSS, koji je svoju imovinu uvećao za više od 21 milion dinara. I ostale stranke pojačale su svoj konto, izuzimajući SRS koji je za poslednjih godinu dana izgubio neverovatnih 36 miliona dinara, odnosno više od polovine imovine u 2006. godini.
Pored realne imovine i realne potrošnje u kampanjama, podjednako je nemoguće otkriti ni kolika je lična imovina stranačkih funkcionera, iako oni o tom pitanju podnose izveštaje koji, svi redom, vređaju logiku. Stručnjaci kažu da je potrebno promeniti Zakon o finansiranju političkih partija tako da procedure budu jasne, da nezavisne institucije kontrolišu rad stranaka, pri čemu se najviše insistira na zaista nezavisnoj Državnoj revizorskoj instituciji i da se pooštre kaznene odredbe zakona.
Ipak, Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbija“, ponavlja da je prema postojećem Zakonu o finansiranju političkih stranaka sasvim jasno da ove oblasti stranačkog života moraju biti transparentne.
- Stranke su dužne da jednom godišnje dostave finansijski izveštaj, a nakon izbora dužne su da dostave i izveštaj o finansijerima njihovih predizbornih kampanja. Stanje je, međutim, veoma nezadovoljavajuće, ali to nije isključivo krivica političkih stranaka, jer ni državni organi ne rade posao na način na koji bi trebalo - kaže Nenadić.
Prevashodna nadležnost u kontroli finansijskih izveštaja tokom predizborne kampanje pripada Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) koja nema interesa da sankcioniše nepoštovanje zakona jer sačinjavaju upravo članovi stranaka koje krše zakon. Ako se inicijativa i pojavi i slučaj zaintrigira RIK, obično su za njegovo rešavanje zaduženi službenici koji rade na takvim mestima da vrlo lako mogu dobiti otkaz ukoliko se rezultat istrage ne dopadne nekom članu RIK, i tu prestaje svaki dalji rad.
Postojeće kaznene odredbe u Zakonu o finansiranju političkih stranaka, kaže Nenadić, dovoljne su da bi političke stranke bile kažnjene ukoliko ne pribavljaju sredstva i ako ne podnesu izveštaje u skladu sa zakonom. Međutim, kaže on, nikada nijedna stranka nije bila kažnjena zbog takvih prekršaja.

Neće da vrate oteti novac
U međuvremenu, stranke i dalje odugovlače sa vraćanjem 750.000 evra viška koje su zahvatile iz džepova građana Srbije. Radna grupa skupštinskog Odbora za finansije tražila je prošle nedelje dodatnih sedam dana i pojačanje novim članovima iz redova Skupštine kako bi razrešila misteriju 750.000 evra koje bi stranke trebalo da vrate u budžet. Predsednica Odbora za finansije Jorgovanka Tabaković kaže da je članovima radne grupe Odbora neophodno 48 sati da se upoznaju sa materijalom. Tek nakon toga biće održan sastanak radne grupe.
Predsednik „Transparetnosti Srbija“ Vladimir Goati juče je izjavio da političke stranke treba da vrate višak novca koji su prošle godine dobile iz državnog budžeta. Na konferenciji za novinare u Beogradu on je podsetio da je ta nevladina organizacija pre nekoliko meseci prva ukazala na to da su stranke prošle godine dobile oko 750.000 evra više nego što im je pripadalo u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka.

Ostale vestiArhiva