Elektroprivreda Srbije bi trebalo, zbog velikih tehničkih gubitaka i krađe struje, narednih godina da zameni svih tri miliona električnih brojila, ali je dosad kupila samo oko 130.000, i to od inostranog kredita, i ugradila oko 100.000. Radovan Stanić, direktor Direkcije za distribuciju električne energije u EPS-u, kaže da je oko godinu dana izgubljeno zbog pokušaja nabavke brojila sopstvenim parama i po domaćim zakonima, jer su razne žalbe domaćih proizvođača potpuno obesmislile tu kupovinu. Iako je 100.000 malo, evidentno je da ugradnja novih mernih uređaja smanjuje i krađu i gubitke, koji su se dešavali zbog njihove zastarelosti, odnosno zbog raznih prepravki koje su radili nesavesni građani, kao i zbog netačnog merenja. U sledećoj godini kreditom nameravamo da kupimo još 250.000 mernih uređaja - istakao je on.

Zašto nije zamenjeno 230.000 brojila, kako je i bilo planirano?
- Oko 100.000 trebalo je da nabave distribucije iz svojih sredstava, ali nije bilo dovoljno para, pa je iskorišćen samo kredit.

Procena EPS-a je da bi se zamenom svih brojila napravila ušteda, u zavisnosti od cene struje, od 36 do 50 miliona evra. Zar ovo nije najisplativija investicija u EPS-u?
- Investicija jeste isplativa, ali treba imati novac. Novi krediti od inostranih banaka se ne dobijaju tako lako, a procedure su komplikovane. Ako budemo imali naših para, kupićemo još. Zamena brojila jeste važan posao za EPS, ali ima i drugih - remonti, zaštita životne sredine, eksproprijacija... U toj raspodeli para za ovaj posao je dobijeno najviše koliko se moglo.

Ipak ceo posao ide sporo?
- Nismo ni mi zadovoljni brzinom kojom nabavljamo i menjamo brojila, ali se nadam da će to ići sve brže.

Činjenica je da su domaća preduzeća uspevala da žalbama uspore tendere, ali zar EPS nije mogao bolje da ih pripremi?
- Svi domaći proizvođači su nam posle nabavke mernih uređaja od „Sažema“ rekli „skidamo kapu“ što se tiče kvaliteta tih uređaja. A kada smo objavili da su oni bili najpovoljniji, bacali su drvlje i kamenje na nas. Mogli smo da budemo efikasniji u toj nabavci preko domaćih zakona, ali bi svi koji prave brojila da bar nešto prodaju EPS-u, da svi budu zadovoljni, a mi ne želimo šarenilo u opremi.

Zašto i tender za kupovinu oko 120.000 štedljivih sijalica, koje bi bile podeljene potrošačima, traje godinu dana?
- Očekujemo ovih dana da se posao završi. Procedura je krenula u novembru prošle godine, ali je ponovo bilo žalbi ponuđača. Potrošači bi trebalo da ih dobiju do Nove godine. EPS će imati uštede u smanjenju potrošnje, ali želimo da građane edukujemo i da sami shvate koliko mogu da smanje račune ako koriste energetski efikasne svetiljke. Reč je o maloj investiciji od oko pet evra po sijalici, koja donosi veliku, ne samo ličnu, već i društvenu korist.

Da li vam je vlada dozvolila da odobravate privremene priključke i za objekte iz divlje gradnje, koji su zatražili legalizaciju do oktobra 2006. godine, a ne kao do sada samo za one koji su to uradili do novembra 2003?
- Dobili smo odobrenje od Ministarstava infrastrukture i energetike i narednih dana će krenuti registracija i ovih potrošača. Takvih ima između 10.000 i 15.000, pa će nam i ovo smanjiti gubitke jer se sada oni nelegalno priključuju i tu struju ne možemo da naplatimo.

Sredinom 2003. godine započet je Jedinstveni operativni plan za smanjivanje netehničkih gubitaka, odnosno krađe. Za tri godine gubici su smanjeni za 0,5 odsto, ali su prošle godine vraćeni na cifru iz 2003. godine.
- Ono što se desilo prošle godine nije pravi rezultat. Ove godine očekujemo smanjenje za pola procenta. Mere iz JOP-a su specifične, a za ozbiljnije smanjenje je potrebno više ulaganja u mrežu. Deo koji se odnosi na kontrolu potrošača daje rezultate. Urađeno je dosta na kompenzaciji reaktivne energije, a najveća ušteda će ipak nastati kada se zamene sva brojila.

Krađa je i dalje ozbiljan problem?
- To je nešto što nas stalno prati. Promenila se zakonska regulativa, a i sudska praksa je sada bolja, jer su sudovi oslobađali kradljivce struje. Kontrole su i dalje svakodnevne, nenajavljene i tu dajemo svoj maksimum.

Da li se odustalo od izmeštanja brojila na granicu privatne i državne imovine, što bi smanjilo krađu?
- Nije se odustalo, ali se nova brojila svuda ne izmeštaju, već tamo gde su kupci najproblematičniji. To je, na primer, urađeno u Pukovcu, kod Doljevca, gde su brojila na banderama, i to će se raditi svuda gde imamo problema i sumnjamo da se energija masovno krade. Nismo hteli da ih odmah izmeštamo, jer smo želeli da modernizaciju u ovoj oblasti započnemo zamenama, a ne izmeštanjem. Pitanje je da li treba svuda izmeštati merne uređaje. Sigurno je da ćemo to primenjivati tamo gde imamo problema u očitavanju i krađi.

Da li ima pritisaka da ne isključujete neke dužnike? Bilo je nekih izjava da se to dešava u Beogradu?
- Beograd je specifičan, jer su tu i ambasade, državne ustanove. Nema pritisaka u smislu „nemojte da isključite“, ali ima u smislu „nemojte sada“. To nije veliki problem. Na nivou EPS-a postoji stav da se dužnici moraju isključivati, ali ne po svaku cenu. Najgora moguća varijanta je kada pošaljete jednu opomenu, drugu opomenu, isključite neredovnog potrošača, i tada dođe i kaže hajde da se dogovorimo. Kupac mora da se stara o dugu i, kada ga ima, da dođe kod nas. Najteže je rešiti problem kada dođe do isključenja.

Ostale vestiArhiva