Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je ovako upakovan budžet - sa rastom plata u javnom sektoru od 16 procenata i penzija od 11-12 odsto - označio kao balans između socijalnog i razvojnog. I s tim rastom, smatra, biće obezbeđena jednocifrena stopa inflacije, odnosno ukupan rast cena na malo u 2008. do šest procenata.
To je, kažu ekonomski analitičari, moguće obezbediti, ali tako što će NBS primenjivati još restriktivniju monetarnu politiku. A to znači još nepovoljniju izvoznu poziciju, još veći spoljnotrgovinski deficit, odnosno još veću aprecijaciju dinara, a što znači još veći pad deviznog kursa u korist dinara.
- Ovakav budžet ne odgovara zahtevanoj restriktivnoj fiskalnoj politici i time stavlja NBS pred dva loša izbora: ili da još više zaoštri monetarnu politiku, sa još većim posledicama po izvoznike, odnosno po rast spoljnotrgovinskog deficita ili, još gore, da i ona popusti sa monetarnom stegom, pa bismo imali dva inflatorna izvorišta, odnosno dupli udar - ocenjuje prof. dr Jurij Bajec, ukazujući na to da je ovako skrojeni budžet u kontekstu izbora.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je da će NBS učiniti sve da bazna inflacija u idućoj godini ostane u planiranim okvirima, od tri do šest odsto, ali i upozorio na to da će biti teško sačuvati ukupnu cenovnu stabilnost, ukazujući da se potpuno odstupilo od preporuka Međunarodnog monetarnog fonda.
A odstupanje od preporuka MMF znači, po oceni prof. dr Vladimira Gligorova, da je Vlada ustuknula zbog očekivanih izbora u narednoj godini.
- Sugestija je sada da se unutar tog fonda plata vrše određena povećanja sa idejom da se time postignu odgovarajući izborni rezultati. Pri tom su obećana povećanja penzija, tako da su, u stvari, božićni i drugi predizborni pokloni i ovog puta na dnevnom redu - ističe Gligorov.
Deljenje tih predizbornih poklona je krenulo, podseća prof. dr Pavle Petrović, pred izbore 2006, a onda je išlo posledično dalje. U tom populizmu došlo je do enormnog rasta plata javnog sektora u ovoj godini, a onda je lančano preneto i na iduću godinu.
- Ako je za utehu, to povećanje je za iduću godinu znatno ublaženo u odnosu na ovu. Godina 2008. je u smislu reformi fiskalnog sistema zakočena, ali bi mogla da predstavlja dobru poziciju za 2009. godinu. Ukoliko ne usledi ponovno izlaženje u susret zahtevima sindikata, onda bi od 2009. mogao da se projektuje znatno restriktivniji budžet, a to znači budžet sa suficitom. Jer, bez budžetskog suficita ne može da se, na srednji rok, rešava ni platni deficit ni precenjeni kurs - navodi prof. dr Petrović.
Uveravanje zvaničnika Vlade Srbije da će i pored rasta budžeta od 10 odsto nivo javne potrošnje iduće godine u bruto društvenom proizvodu biti manji proizvod je, smatra prof. dr Miroslav Prokopijević, naduvane vrednosti bruto društvenog proizvoda.
- Za bazu je uzeta vrednosti BDP od 35,6 milijardi evra, a što daje nacionalni dohodak po stanovniku od preko 4.750 evra. Da nemamo toliki nacionalni dohodak svakome je u Srbiji jasno. Udeo državne potrošnje u BDP - kada se saberu republički budžet, budžet Vojvodine, gradova i opština, zatim fondova - iznosi 51 odsto. Toliku potrošnju nemaju ni bogate zemlje. U Evropi je možda imaju samo Švedska i Belgija - navodi prof. dr Prokopijević, ukazujući na to da je budžetska politika za 2008. izraz slabe vlade koja se iznutra nalazi u sukobu, a spolja je pritisnuta od radikala, a na sve to - čekaju se izbori.

Ostale vestiArhiva