Zamislite da budete vezani za krevet samo jedno po podne, da morate da urinirate po sebi... Vezivanje ljudi ne može da se toleriše ni u jednom društvu - rekao je juče Erik Rozental, direktor međunarodne organizacije "Mental Disabiliti Rajts Internešenel" (MDRI), koja je predstavila Izveštaj o kršenju ljudskih prava dece i odraslih u ustanovama socijalne zaštite za osobe s posebnim potrebama "Mučenje kao lečenje".
Rozental je rekao da su istraživači te međunarodne organizacije u ustanovama pronašli decu i ljude vezane za krevete i onemogućene da napuste postelju. U izveštaju se navodi da su u ustanovama zabeleženi nehigijenski uslovi, zarazne bolesti, nedostatak medicinske nege i rehabilitacije, kao i neuspešan nadzor što smeštaj u tim institucijama čini opasnim po život.

Ljajić: Naslov neadekvatan, neke ocene tačne
- U izveštaju Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju postoje neke tačne ocene, ali naslov izveštaja nije adekvatan stvarnom stanju - izjavio je juče ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić. Komentarišući izveštaj Ljajić je rekao da "naslov dezavuiše namere i optužuje sve one koji žele da na najhumaniji način pomognu deci s posebnim potrebama". "Svesni smo problema. Uslovljavanje prijema Srbije u EU poboljšanjem položaja dece s posebnim potrebama ne ulazi u sferu socijalne pomoći, podrške i humanizma, već su to političke ocene", naglasio je Ljajić na konferenciji za novinare u RTS. On je dodao da će biti učinjeno sve da se u Srbiji poboljša situacija u tim ustanovama. Ljajić je naveo da u Domu za smeštaj osoba ometenih u razvoju u Kulinama boravi više od 500 dece i odraslih s teškim oblikom retardacije. " U toj ustanovi radi jedna negovateljica na 65 dece. Ljudima koji rade u tim ustanovama treba dati maksimalnu podršku i pomoć", rekao je ministar. Beta
Prema podacima MDRI, u Srbiji ima 78 ustanova socijalne zaštite za osobe s posebnim potrebama, u kojima je smešteno oko 11.350 osoba, među kojima je 2.300 dece.
Direktor MDRI je ocenio da se u ustanovama socijalne zaštite krše fundamentalna ljudska prava i poručio da Vlada Srbije mora da poštuje Ustav Republike i Povelju Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, kako bi obezbedila tim ljudima uslove za normalan život. Kao neophodno, on je ocenio, postojanje plana za resocijalizaciju osoba s posebnim potrebama, a ne za izolaciju. On je dodao da se ne mogu otpisivati ljudski životi.
Pomoćnik direktora MDRI Lori Ejhern tvrdi da su deca u ustanovama u Srbiji zlostavljana, između ostalog, vezuju ih za krevete, ne pruža im se adekvatna medicinska nega, a deca se često samopovređuju - ujedaju se, sama sebe udaraju, pokušavaju sebi da iskopaju oči... Kao primer Ejhern je navela slučaj dečaka koji, okarakterisan kao nepokretan, čak 11 godina nije napustio postelju u ustanovi socijalne zaštite u Stamnici.
Deca s posebnim potrebama u Srbiji ne žive u normalnim ustanovama već u logorima, gde su fiksirani za krevete, vezani i zlostavljani, ocenila je Valentina Zavišić iz nevladine organizacije Veliki Mali. Ona je dodala da paviljoni u kojima su ta deca smeštena nemaju čak ni nazive, već su to blokovi, jer se smatra da oni nisu ljudi.
Spomenka Grujičić iz Helsinškog odbora za ljudska prava, naglasila je da nema preciznih podataka o broju osoba s posebnim potrebama u Srbiji, ali je dodala da prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u svakoj zemlji ima 10 procenata takvih ljudi. Grujičić je precizirala da to znači da u Srbiji ima 800.000 osoba s posebnim potrebama koje "mogu dospeti u institucije socijalne zaštite gde je stanje katastrofalno".
Na konferenciji za novinare prikazan je i kratak dokumentarac koji svedoči o katastrofalnim, nehigijenskim i nehumanim uslovima za život u ustanovama socijalne zaštite. Na potresnim snimcima se vide pacijenti koji su vezani za stolice, fotelje i krevete, ekstremno mršavi i kože otekle od ležanja i sedenja.

Ostale vestiArhiva