Ima pisama koja stižu predsedniku Srbije, i predsednicima Vlade i Skupštine Srbije, koja ne zaslužuju odgovor. Ali, isto tako ima i pisama na koja se mora odgovoriti - ako uopšte postoje država, Vlada i Skupština. I kad odgovor ipak ne stigne ni sa jedne od ovih adresa, onda... Ostaje stid? Potrošen! Sve: država, Vlada, Skupština... svi mi smo potrošeni. Nemi stojimo dok ministar Slobodan Lalović ukucava poslednji ekser u sanduk u kojem se sahranjuje zdrav razum.

Na prostoru ne većem od paklice cigareta odštampana je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ 20. aprila ove godine „Uredba o prestanku važenja određenih uredbi u oblasti boračko-invalidske zaštite“, čiji sadržaj nije mnogo razumljiviji od naslova.

U vatri pakla

Prevedeno na jezik stvarnog života: država ukida dopunsku porodičnu invalidninu, neće više isplaćivati novac članovima porodica poginulih u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

„Kad si mi sina uzela i bacila na granicu, u vatru pakla, da te grudima čuva od belosvetskih protuva, znala si da je to njegova patriotska dužnost. Zato, valjda, i imaš vojsku. Sad ne znaš šta je tvoja dužnost i obaveza kad si mi ga u sanduku vratila kao heroja koji je krvlju zapečatio zakletvu tebi datu. I ne znaš da preuzmeš njegove prirodne dužnosti za zbrinjavanje starosti njegove majke u osmoj deceniji života i njegove porodice. Koji je to deo onoga što si joj uzela?“, napisala je na početku svog pisma najvišim zvaničnicima Srbije Jovanka Ostojić iz Rekovca.

Goran Ostojić, njen sin, poginuo je na granici sa Albanijom 28. jula 1998. godine. Bio je načelnik štaba čuvene 63. padobranske brigade; posle pogibije, unapređen u potpukovnika. Nosilac je ordena za hrabrost. Jovanka je, kao majka palog borca, dobijala prvo 1.300 dinara mesečno, pa je ta suma povećavana u skladu sa... troškovima života i tako to... do 4.900 dinara prošlog meseca. Dok joj iz Opštinske uprave u Rekovcu nije stiglo rešenje o ukidanju, s napomenom da „žalba ne odlaže izvršenje“, i rokom žalbe Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike od 15 dana.

„Uzmite se u pamet“

Umesto žalbe, napisala je pismo čiji smo početak citirali. A na kraju, ovo: „To nije moja osnovna egzistencija, ali jeste moralna, i moja i vaša, ministre Laloviću, ministri, vlado, predsednici Tadiću i Koštunice i svi koji ste personifikacija države.“

Negde između, na dve strane gusto ispisane rukom (pošta je uredno evidentirala: poštarina 41,50 dinara, težina 28 grama) i rečenice: „Uzmite se u pamet pre nego bacite konopac o vrat ojađenima i unesrećenima. Zar mi je malo moja doživotna tuga i neprebol? Sad još i naknadni nož u leđa. Nezahvalnost. I to od koga? I zašto? Nepriznavanje, nevrednovanje, nepoštovanje žrtvovanja rodoljuba...“

Tri ulice u Rekovcu nose imena poginulih na Kosovu: Ulica Gorana Ostojića, Ulica Gorana Trifunovića Šeleta i Ulica Slađana Lukića.

Rešenje o ukidanju prava na dopunsku invalidninu njihovim porodicama poslao je i potpisao Zoran Damnjanović, načelnik Opštinske uprave.

„Sve sam njih poznavao, i bilo mi je veoma neprijatno. Pozvali smo ih u opštinu i objasnili im da je reč o vladinoj uredbi koju mi po automatizmu moramo da sprovodimo. Lično, ne mislim da je uredba u redu, ali moramo da je sprovodimo.“

Bez odgovora

Rekovčani, kaže, čuvaju sećanje na svoje sugrađane. U Preveštu, rekovačkom selu odakle je Goran Trifunović, svake godine se održava memorijalni fudbalski turnir; u Jagodini je jedna osnovna škola nazvana po Goranu Ostojiću, a svakog maja priređuje se memorijalna svečanost. Suprugu Slađana Lukića (prva dvojica bili su pripadnici VJ, on je bio policajac) njegove kolege zaposlile su u MUP. Ovo je, kaže, „došlo odozgo“.

Ili, da još jednom citiramo Jovanku Ostojić: „Ja tebi život, ti meni... uredbu. I misliš da je to u redu.“, napisala je ispod naslova „Bravo, državo!“

Odozgo, ni predsednik države, ni predsednici Vlade i Skupštine, ni ministar Slobodan Lalović, nisu se javili da kažu da ne misle tako.

Gore, ozbiljno se razmatra predlog zakona - uredbe su za obične ljude - da poslanici, ako sastave dva mandata, stiču pravo na punu penziju...

Stid je definitivno potrošen.

Ostale vestiArhiva