Nacrt zakona o zaštiti prava mentalno obolelih osoba, koji će se uskoro naći u proceduri, predviđa da se ovi bolesnici tretiraju u sredini gde žive, kao i ostali pacijenti, a ne u izdvojenim, sakrivenim ustanovama kao što se sada radi. Biće to korak ka standardu razvijenog sveta gde se psihijatrijski bolesnici hospitalizuju samo u slučajevima kad je to neophodno, obično na kraće vreme, i to na psihijatrijska odeljenja bolnica.
Orijentaciju na kućno lečenje i lečenje u manjim objektima prihvatilo je i Ministarstvo rada i socijalne politike i kada je reč o osobama ometenim u razvoju koje se sada smeštaju u ustanove socijalne zaštite.
Ministar Ljajić najavljuje da će sledeće godine biti kupljeno 20 stanova za boravak dece sa posebnim potrebama kako bi se afirmisao takav način hospitalizacije umesto sadašnjeg domskog smeštaja. Deca iz ustanova za socijalnu zaštitu, kaže za „Blic“ Rasim Ljajić, biće iz ovih ustanova izmeštana koliko god bude bilo moguće. Decu ćemo, kaže on, smeštati u hraniteljske porodice koje budu spremne da ih prihvate, i to uz znatno veću nadoknadu u odnosu na porodice koje na hraniteljstvo prihvataju zdravu decu. Drugi način rešavanja problema biće otvaranje dnevnih boravaka kako bi roditelji imali gde da ostave svoju decu dok su na poslu. Ukratko, objašnjava Ljajić, radiće se na otvaranju manjih ustanova gde su po pravilu uslovi za život pacijenata humaniji.
Ipak, ništa neće ići brzo. Do dostizanja tog standarda dug je put, saglasni su svi naši sagovornici, i oni koji misle da je izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju napravljen surovo i tendenciozno i oni koji priznaju da je situacija u ovim ustanovama teška. Jer, po pravilniku Ministarstva zdravlja, bolnice u kojima se leče osobe sa mentalnim poremećajima trebalo bi da imaju minimum pet doktora i 20 medicinskih sestara na 100 pacijenata. Nažalost, mnoge od ovih ustanova ne zadovoljavaju ni taj minimum.
Tako, kako za „Blic“ navodi Milan Milić, direktor Psihijatrijske bolnice u Kovinu, ova bolnica, koja je registrovana na 1.000 kreveta, trebalo bi da ima 50 lekara i 200 sestara, a ima ih 35 odnosno 187.
- Novo osoblje ne možemo zaposliti jer nemamo dozvolu Ministarstva zdravlja. Dovijamo se tako što zapošljavamo ljude na određeno vreme i plaćamo ih iz prihoda koje bolnica ostvaruje - kaže Milić navodeći da i još neke ustanove ovog tipa nedostatak stručnog osoblja rešavaju na sličan način.
U Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kod Niša navode da kadrovskih problema nemaju. Zamoljen da uporedi naše normative i stanje u ovdašnjim bolnicama sa onima u razvijenom svetu, direktor i član Nacionalne komisije za zaštitu mentalnog zdravlja Milan Stanojković za „Blic“ kaže da se to ne može porediti jer se u bogatim zemljama ovi bolesnici tretiraju znatno drugačije nego kod nas.
- Tamo nema glomaznih bolnica u kojima je na stotine pacijenata kao što je slučaj kod nas. Kada nisu hospitalizovani, tamošnji pacijenti su, zavisno od težine bolesti, ili u svojoj porodici, gde po potrebi mogu računati na pomoć medicinskog osoblja, ili u zaštićenom stanu zajedno sa manjom grupom pacijenata uz stalni medicinski nadzor - kaže Stanojković.
Na drugačiji tretman ovih bolesnika, pojašnjava Stanojković, ići će se i kod nas. Za sada je u niškoj opštini Medijana kao pilot-projekat otvoren jedan centar za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, koji radi kao dnevni centar i gde timovi lekara rade individualne planove lečenja pacijenata iz ove opštine, koji stručnu medicinsku pomoć dobijaju ili u kući ili u centru, zavisno od njihovog stanja. Plan je, kaže Stanojković, da sve sredine u Srbiji dobiju takve centre koji će se brinuti o ljudima sa svog područja i gde će pacijenti biti pod nadzorom i kada nisu hospitalizovani.
Srđan Milovanović, asistent na Katedri sa psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu, za „Blic“ kaže da autorima izveštaja američke Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju zamera što su naveli samo loše stvari iz tih ustanova.
- Istina je da ima mesta gde uslovi nisu najbolji. Ja sam obišao većinu tih ustanova i uverio se da ima i onih koje dobro funkcionišu. Međutim, takve se u izveštaju ne pominju - primećuje Milovanović.
U celoj priči, smatra Milovanović, dobro je samo to što će pažnja javnosti biti više usmerena na ovaj problem i što će podstaći državu da i ona učini više da se pomogne štićenicima, pacijentima i osoblju koje radi s njima.

Vezivanje pacijenata dok lekovi ne počnu da deluju
Komentarišući vezivanje pacijenata, dr Stanojković za „Blic“ pojašnjava da je međunarodnim medicinskim standardima dozvoljeno da se bolesnici vežu kada su opasni po sebe ili druge, kako bi se dalo vremena leku da deluje. Pri tom je, pojašnjava Stanojković, obaveza psihijatra da u dokumentaciju upiše zašto nalaže vezivanje i koliko ono treba da traje. To trajanje, prema njegovim rečima, nikako se ne meri danima, već satima: pola sata, sat ili nekoliko sati, dok ne prestane opasnost da pacijent ugrozi samog sebe ili nekog drugog. Na kraju se upisuje po čijem nalogu je pacijent fiksiran i koliko je takvo stanje trajalo.

Ljajić: Ništa nećemo prećutati
Nakon izveštaja Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoja o katastrofalnim uslovima u kojima žive deca ometena u razvoju u Srbiji, Vlada Srbije je odlučila da napravi svoj paralelan izveštaj s ciljem da se uveri u stvarno stanje na terenu.
- Već sam počeo da obilazim takve ustanove u Srbiji. U prethodna dva dana obišao sam dve ustanove, danas ću obići još dve i u nedelju jednu. U vrlo kratkom roku napravićemo objektivan izveštaj - kaže Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike. Ljajić tvrdi da će njegov izveštaj zabeležiti stvarno stanje u tim ustanovama, broj dece, broj osoblja, metode lečenja i uslove života.
- Gde ima mesta kritici, biće izrečena, pa i najoštrija, i nijedna činjenica neće biti prećutana ili sakrivena. Zašto? Zato što hoćemo da iz ovoga izvučemo neku korist i da država počne da izdvaja više sredstava za socijalnu zaštitu, kao i da naša javnost bude više senzibilirana za ove probleme - kaže on, napominjući da će kompletan izveštaj biti predstavljen javnosti, a da će nakon toga biti preduzete konkretne mere.

Ostale vestiArhiva