Srbislav Denčić, upravnik odeljenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, izjavio je juče za „Politiku” da je od 1919. godine, od kada postoji evidencija, ovo najslabija setva pšenice. Iako bi se moglo reći da se radi o „najtanjem” učinku u poslednjih 100 godina, Denčić se nada da setveni radovi neće baš tu stati i da će biti posejano makar pola miliona hektara. U 2003. godini, na primer, posejano je tada rekordno malih 536.000 hektara.
Ove jeseni na njivama u Srbiji slabo ima iznikle pšenice. Vremenske prilike nisu išle naruku ratarima, što je glavni razlog zašto je hlebnim žitom do sada zasejano svega oko 430.000 hektara. Ovako loš učinak dobija i dodatnu dimenziju zbog toga što se tendencija visokih cena žitarica na svetskim berzama nastavlja, a čini se da će se zbog promene u svetskoj potrošnji pšenice to nastaviti i u narednoj godini. Zato je već sada izvesno da od izvoza žitarica nećemo ubrati neki značajniji devizni priliv, kao i da ćemo se i dalje zabavljati visokom cenom proizvoda od pšenice, hleba pre svega. Jer, samo neka buduća veća proizvodnja hlebnog žita mogla bi da utiče da se obori sadašnja visoka cena hleba.
Optimalan rok za završetak setve bio je 25. oktobar, a svaka setva van tog roka nosi rizik smanjenja prinosa.
– Svaki povoljan trenutak trebalo bi da se iskoristi da se setva nastavi i da se poseje bar još 50.000-60.000 hektara. Valjda se ovako vlažan period neće potrajati. Ipak, ne možemo sve da svalimo na loše vremenske prilike. Kod naših ratara, pogotovo u centralnoj Srbiji, postoji navika da propuste lepe septembarske ili oktobarske dane i da pšenicu seju u novembru, nakon isteka optimalnog roka kada ih sačeka ovako loše vreme – objašnjava Denčić, upućujući kritike na račun države i Ministarstva poljoprivrede da nikakvim merama nisu stimulisali ovojesenju setvu.
Ovaj stručnjak savetuje ratare da seju čak i ručno rasturajući seme jer je svaka setva, pa i loša, bolja od nikakve. Trebalo bi sejati i sorte koje podnose kasnu setvu.
Inače, ovaj sneg je i te kako koristan za izniklu pšenicu jer je štiti od mraza. Prema rečima ovog stručnjaka, slabija setva bi mogla da se nadoknadi boljim prinosima i zato ratari, ali i država, ne bi smeli da štede na prihrani useva.

Ostale vestiArhiva