Građani Srbije još ne mogu sedeći za kompjuterom da plate porez, da se upišu na fakultet, registruju automobil, dobiju izvod iz knjige rođenih i druga lična dokumenta, prijave promenu prebivališta... Dan kada državni službenici neće biti zatrpani gomilama papira, kada dokumenta neće putovati poštom i kada se za ove usluge neće u redovima stajati ispred šaltera, već će komunikacija sa državnom upravom biti bespapirna, još je daleko. Ono što je zasad u našoj zemlji dostupno u elektronskoj formi jeste preuzimanje pojedinih obrazaca, naručivanje dokumenata, rezervacija ulaznica za pozorište ili koncerte, a Beograđani mogu slanjem SMS poruka da plate parkiranje. Mnoge opštine u Srbiji, međutim, ne samo da nemaju e-servise, nego uopšte nemaju veb-sajt. Ako je za utehu, i u Velikoj Britaniji gde državne institucije troše godišnje oko 310 miliona evra za izradu veb-sajtova, posetioci ističu da im je teško da nađu ono što ih zanima. Prema izveštaju britanske Nacionalne komisije za reviziju, internet prezentacije državnih ustanova neznatno su poboljšane u odnosu na 2002. godinu.
Ministar za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Aleksandra Smiljanić najavila juče je da će do kraja 2008. biti završeni zakoni o elektronskoj trgovini, upravi, dokumentu i zaštiti ličnih podataka u elektronskoj formi.
Prema rečima Nebojše Vasiljevića, pomoćnika ministra za telekomunikacije i informatičko društvo, u toku sledeće godine očekuju se elektronske sednice vlade, biće gotovi projekti koji će omogućiti da bilo koji matičar može da izda izvod iz knjige rođenih, biće uvedene pojedine forme bespapirne komunikacije unutar organa državne uprave, kao i elektronske javne nabavke.
Pre tri godine Skupština Srbije donela je Zakon o elektronskom potpisu, ali sertifikaciona tela koja bi trebalo da izdaju identifikacione kartice još nisu registrovana, pa je ovaj zakon praktično neprimenjiv. To je prvi, ali ne i jedini razlog zbog kojeg građanima nije dostupan veći broj elektronskih servisa i zbog čega papiri ne mogu da budu izbačeni iz njihove komunikacije sa državnim institucijama. Ovo je, uz priznanje da se ne snalaze najbolje u radu na laptop računarima koje su nedavno dobili, i razlog zbog kojeg ni poslanici ne mogu na sednicama da donose zakone oslanjajući se isključivo na kompjutere.
Vasiljević smatra da najpre treba pojednostaviti sistem državne uprave po principu „jedan šalter”, a zatim napraviti informacione sisteme i baze podataka na nacionalnom nivou. On kaže da će sertifikaciona tela biti registrovana početkom sledeće godine čime će biti napravljen prvi korak u primeni zakona o elektronskom potpisu. Tada će, dodaje naš sagovornik, biti uveden i takozvani kvalifikovani elektronski potpis koji ima istu snagu kao svojeručni potpis.
„To ne znači da će se svi poslovi državne uprave obavljati elektronski. Potrebno je doneti još nekoliko propisa kojima će biti regulisana ostala pitanja u vezi sa upotrebom elektronskog potpisa, kao što je vremenski žig, odnosno vremensko važenje e-dokumenta, njegovo arhiviranje i obaveza prihvatanja e-dokumenata. Ne treba zaboraviti ni bezbednost i poverljivost podataka. Put do svega toga nije kratak”, objašnjava pomoćnik ministra, podsećajući da je krajnji cilj e-uprave da, štedeći vreme i novac, bude efikasna.
Savet Evropske unije odredio je 2001. godine listu od 20 javnih servisa, 12 za građane i osam za preduzeća, koji bi trebalo da budu dostupni elektronski. To su, na primer, izdavanje ličnih dokumenata, registracija vozila, građevinske dozvole, promena prebivališta, prijave policiji, usluge u zdravstvu, odnosno za preduzeća registracija novih firmi, javne nabavke, carinske deklaracije, porez na dodatu vrednost. Kao pokušaj približavanja ovim standardima, u Srbiji je Zavod za informatiku i internet napravio portal e-uprave i na jednom mestu, posredstvom linkova, objasnio gde se i kako mogu obaviti ovi poslovi. Kada je reč o nivoima dostupnosti e-servisa, najniži stepen je pružanje informacija, sledi preuzimanje obrazaca, zatim podnošenje zahteva, dok su na najvišem transakcije koje uključuju i onlajn plaćanje.
Lideri u primeni elektronske uprave su skandinavske zemlje, dok ih u stopu prate Austrija i Holandija. Jedno od istraživanja EU iz ove oblasti pokazalo je da se e-uprava uspešno primenjuje u zemljama u kojima postoji poverenje u institucije i visok stepen javnosti u radu.

Ostale vestiArhiva