Predsednik vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je, na pregovorima o budućem uređenju Kosova i Metohije, da ni za koga ne bi bilo dobro da neguje iluziju da je moguće Srbiji nametnuti rešenje.
'Niko ne treba da sumnja da ćemo mi svaki jednostrani akt poništiti, a jednostranu nezavisnost tretirati kao nepostojeću, nevažeću i neobavezujuću pojavu', naglasio je Koštunica u Badenu, kraj Beča, gde je počela trodnevna sesija pregovora Beograda i Prištine, uz posredovanje 'trojke' Kontakt grupe.
'Očekujemo da 'trojka' uvaži više nego snažne argumente koje je Srbija iznosila', rekao je Koštunica na pregovorima, zatvorenim za javnost, u govoru u koji je nacionalna agencija imala uvid.
'Na sve te razloge reći da je Srbija izuzetak, jedinstven i neponovljiv slučaj, i da od svih zemalja na svetu jedino ona može da bude rasparčana, nije ni pravni, ni politički, ni logički, ni moralni, ni istorijski argument. Kratko rečeno, to nije nikakav argument', ocenio je on.
Osim toga, Srbija nikome nije pretila i nikome ne preti, već insistira da se kroz pregovore, a u skladu sa medjunarodnim pravom pronadje kompromisno rešenje, rekao je Koštunica.
On je podsetio da 'Srbija, kao što vam je poznato, ne preti ni jednostranim političkim potezima već, naprotiv, neprestano poziva da se sve tri strane, dakle i medjunarodna zajednica i Srbija i predstavnici pokrajinskih privremenih institucija, čvrsto obavežu da niko neće preduzeti jednostrane korake'.
Srpski premijer je ocenio da napretka u pregovorima do sada nije bilo jer se pozicija albanske strane svodi na samo jednu reč - nezavisnost.
Kao izlaz i 'put koji vodi napred', srpski premijer ne vidi razgovor o poststatusnim pitanjima, na čemu insistira Priština, pa je stoga sugerisao posredničkoj 'trojci' da u svom izveštaju Savetu bezbednosti predloži da se u nastavku pregovora utvrdi šta je postignuto u ostvarivanju standarda u Pokrajini tokom prethodne dve godine, od kada traju pregovori.
Koštunica je ukazao da svaki napredak u ispunjavanju najosnovnijih standarda, istovremeno predstavlja i korak ka pronalaženju kompromisnog rešenja za status Pokrajine.
Primer sa upravo održanih izbora, na koje ne samo da nisu izašli Srbi, već ih je bojkotovalo više od 50 odsto Albanaca, predstavlja dovoljan razlog da se vidi šta se dešava sa pitanjem ispunjavanja standarda, rekao je Koštunica.
O potpunoj pravnoj nesigurnosti Srba, prema njegovim rečima, najbolje govori podatak da od 17.000 presuda u imovinskim sporovima koje su pred kosmetskim sudovima donesene u korist Srba, dosad praktično nijedna nije izvršena.
Od juna 1999. godine Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i Metohiji izložena je surovom i smišljenom progonu. Potpuno ili delimično je uništeno oko 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira, pravoslavna groblja širom Kosova i Metohije su oskrnavljena i u mnogim slučajevima uništena, naveo je Koštunica.
On je podsetio da je u dosadašnjem toku pregovora Srbija svoju konstruktivnost pokazala i time što je na svakom sastanku iznosila nove argumente i nove ideje kako da se na kompromisan način reši buduće uredjenje Pokrajine.
I na inicijativu 'trojke' koja se ogledala u papiru poznatom kao 14 tačaka Srbija je na ozbiljan način reagovala da bi, u vidu komentara i amandmana, ponudila svoje vidjenje kako treba da izgledaju tih 14 tačaka. 'I ovom prilikom Srbija poziva da se ponovo razmotre naši predlozi, a posebno oni za tačke 1, 2, 5, 6, 8. i 14'.
'Ukoliko bi albanska strana, po prvi put u toku pregovora, pristala da napravi makar jedan kompromis i ako bi prihvatila predloge koje smo izneli za navedene tačke, uveren sam da bismo se brzo i lako dogovorili o sadržaju preostalih tačaka', poručio je Koštunica.
On je podsetio da nijedno ovako složeno pitanje, i pored najbolje volje i velikih uloženih napora, nije moglo da se reši preko noći. 'Svetsko iskustvo govori da su za trajno i pravedno rešenje ozbiljnih problema, po pravilu, neophodni strpljenje, više dobre volje i dovoljno vremena'.
Predsednik Vlade Srbije ukazao je da ima mnogo primera širom sveta rešenih univerzalnim modelom uspostavljanja prave mere autonomije.
'Neosporna je istina - i sa njom se moraju suočiti svi ovde danas - da Italija ima Južni Tirol, da Kina ima Hong Kong i Makao, da Finska ima Olandska ostrva, da Danska ima Grenland, da Španija ima Kataloniju i Baskiju, da Srbija ima Kosovo i Metohiju i da ima još mnogo sličnih primera širom sveta rešenih univerzalnim modelom uspostavljanja prave mere autonomije', rekao je Koštunica.
Srbija, kao stara evropska država, poziva na poštovanje medjunarodnog prava i na ponašanje u skladu sa imperativnim mandatom Saveta bezbednosti, jer samo to visoko telo UN može da donosi odluke koje svi moraju poštovati, poručio je premijer.
Srbija će, kao pouzdan i odgovoran partner, poštovati odluke Saveta bezbednosti UN, a to isto očekuje od svih učesnika u procesu rešavanja budućeg uredjenja pokrajine Kosovo i Metohija, naglasio je Koštunica.
Beograd smatra, naveo je on, da bi 'trojka' trebalo da, prema zasluzi - visoko oceni odgovornu i konstruktivnu ulogu Srbije u pregovaračkom procesu.
'Očekujemo da trojka s priznanjem uzme u obzir to što Srbija skrupulozno poštuje Povelju UN, Rezoluciju 1244 SB, Završni helsinški akt, što je privržena svim temeljnim nacelima međunarodnog prava i što se pridržava sopstevnog Ustava, kao garanta pravnog poretka', rekao je Koštunica.

Ostale vestiArhiva