U najkraćem, to je epilog ove runde pregovora, a da li je to „zbogom“ i poslednjoj šansi za iznalaženje rešenja koje bi koliko toliko zadovoljilo i Prištinu i Beograd - ostaje da se vidi. Srpski pregovarački tim se nada nastavku pregovaračkog procesa, a za Prištinu je stvar definisana i okončana. Premda je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je srpska strana juče proširila predlog suštinske au-tonomije za Kosovo, navodeći modele Južnog Tirola, Baskije i Katalonije, pored ranije pomenutih Hongkonga i Olandskih ostrva, pomaka nema.
Prema predlogu koji je predsednik Boris Tadić juče izneo, Srbija bi zadržala nadležnost u pokrajini nad spoljnom politikom, odbranom, kontrolom granica i zaštitom srpskog nasleđa.
„Srbija takođe traži da na Kosovu ne bude vojske, ali prihvata žandarmeriju koja će obezbeđivati red i zakon na Kosovu“, rekao je Tadić. Prema tom predlogu, Beograd i Priština bi postigli sporazume o zaštiti etničkih zajednica, a kada je reč o Srbima i o njihovom odnosu sa institucijama u Beogradu. U svakoj od tih nadležnosti, predstavnik međunarodne zajednice imao bi svoju jurisdikciju, a trebalo bi razraditi i metode saradnje između Beograda i Prištine, rekao je Tadić. On je ocenio da bi, ako se usvoji ovaj model, to značilo da su obe strane učinile ustupke, a njegovu primenu bi nadgledala i garantovala međunarodna zajednica. Kosovo bi imalo pristup međunarodnim finansijskim institucijama i drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama, osim UN, OEBS i Saveta Evrope, što bi mu, prema rečima Tadića, dalo legitimitet u međunarodnim i drugim institucijama.
„Kosovo bi imalo trgovinska i kulturna predstanvištva u inostranstvu, imalo bi svoju zastavu, grb i nacionalne timove“, rekao je Tadić.
Sve ove predloge Hašim Tači je odbacio i rekao da se pregovori završavaju 10. decembra.
Premijer Vojislav Koštunica izjavio je juče da krajnji epilog pregovora može da bude samo tamo gde su razgovori i počeli - u Savetu bezbednosti UN. On je rekao da pregovori nisu propali jer je „Srbija bila konstruktivna“.
- Proglašenje nezavisnosti je ništavno i nevažeće za Srbiju i sve što bude usledilo takvim će se i smatrati - rekao je on.
Povodom priprema srpskih vlasti za eventualno proglašenje nezavisnosti pokrajine, Koštunica je rekao da su vlasti na tu mogućnost naterale „uticajne zemlje koje govore o priznavanju nezavisnosti“.
Slabašnu nadu da još nije sve gotovo uliva stav Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije, koji uverenje Prištine da će Kosovo biti nezavisno tumači kao posledicu popuštanja Zapada pred neispunjenjem obaveza iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN od strane kosovskih Albanaca. On je rekao da će Rusija insistirati na tome da se ne podriva međunarodno pravo, a „ako se desi presedan sa Kosovom, Rusija će se rukovoditi međunarodnim pravom“. Šef spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov rekao je da će svakoga ko prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Rusija tretirati kao zemlju koja krši međunarodno pravo.
Šansu za nastavak pregovora vidi potpredsednik za pitanja odbrane i spoljne politike u vašingtonskom institutu „Kejto“ Ted Karpenter. „Uzimajući u obzir stav Rusije i veću spremnost EU da se pregovori nastave, mislim da su se šanse za nastavak pregovora posle krajnjeg roka, 10. decembra, povećale“, rekao je Karpenter.

Ostale vestiArhiva