Firma „Radiks” koja je vlasnik lanca parfimerija „Jasmin” kupila je juče za nepunih 16 miliona evra lokal „Jugoeksporta” u Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu. Poslovni prostor na čuvenoj beogradskoj „štrafti”, pored bioskopa „Jadran”, prodat je na aukciji u Agenciji za privatizaciju iz stečaja, a cena mu je s početnih 271,3 miliona dinara uvećana na 1,27 milijardi dinara.
Za kupovinu ovog „Jugoeksportovog” lokala na atraktivnoj lokaciji nadmetalo se čak 13 zainteresovanih kupaca, a „Radiksu” je najveći konkurent bio „Veterinarski zavod” iz Zemuna, čiji je vlasnik, kao i konfekcije „Zekstra”, Dragan Đurić. Na aukciji su učestvovali i firma „Fešn”, „Lili” drogerije i AIK banka iz Niša.
Radivoje Dražević, vlasnik „Radiksa” izjavio je posle kupovine da će se u novom lokalu prodavati roba namenja ženama – kozmetika, garderoba, veš i to poznatih svetskih marki.
Juče su iz stečaja prodata još tri „Jugoeksportova” objekta. Aleksandar Stevanović, vlasnik firme „Zlatiborac” koja se bavi preradom mesa, kupio je lokal u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu i kuću na Zlatiboru.
Lokal u Beogradu, prodat je za 21,5 miliona dinara, a početna cena je bila 21,4 miliona, dok je kuća na Zlatiboru prodata za 50 miliona, što je duplo više od početne cene.
Stevanović je učestvovao i na aukciji za prodaju poslovnog prostora „Jugoeksporta” u Valjevu, koji je za 26,4 miliona dinara prodat valjevskoj firmi „Delfin petrol” čiji je vlasnik Svetolik Lazić. Početna cena objekta bila je 14,1 milion dinara.
Na aukciji za kupovinu lokala „Jugoeksporta” na Trgu Republike u Beogradu, u tržnom centru „Staklenac”, čija je početna cena bila 4,3 miliona dinara, nije bilo prijavljenih učesnika.
Stečaj „Jugoeksporta” je otvoren sredinom 2001. godine, a većina objekata tog preduzeća data je u zakup po cenama koje su mnogo niže od tržišnih.

Radnici nezadovoljni stečajnim postupkom
U Samostalnom sindikatu procenjuju da je „Jugoeksportu” naneta šteta od šest miliona evra
Ugovor o zakupu prostorija u Knez-Mihailovoj broj 10, koji je nekadašnji stečajni upravnik „Jugoeksporta” Aleksandar Pavlović potpisao sa firmom „Feroglas” Bojane Bajrušević, za kojom je raspisana poternica zbog sumnje da je učestvovala u švercu cigareta, ostao je na snazi uprkos činjenici da je ovaj objekat juče prodat za gotovo 16 miliona evra. Na snazi je i još 15 ugovora koje je Pavlović, kao stečajni upravnik, potpisao od 2001. do 2005. godine.
- Trgovinski sud u Beogradu doneo je presudu kojom je ništavnim oglasio samo pojedine članove ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji između „Jugoeksporta” i preduzeća „VR kompani” Verice Rakočević - objašnjava Zdravko Ćupina, predsednik Samostalnog sindikata „Jugoeksporta”.
- Poništeni članovi ugovora, što je najinteresantnije, uopšte se ne odnose na štetu koja je nastala njegovim sklapanjem. Poverenik Agencije za privatizaciju Vesna Gaćeša trebalo je da podnese tužbu za poništaj čitavog ugovora o tehničko-poslovnoj saradnji, a ne samo nekih njegovih članova. Koliko je nazakonitosti bilo prilikom sklapanja ugovora govori i podatak da se za njih zainteresovalo i Odeljenje za suzbijanje privrednog kriminala SUP-a u Beogradu koje je počelo da ih „češlja”.
Prema rečima Ćupine, pored ovih ugovora, sporan je i izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju „Jugoeksporta” od 15. februara 2006. godine. Sporni ugovor, kaže Ćupina, nije ni potpisan, ni overen.
Na listi potpisnika štetnih ugovora po „Jugoeksport” su i preduzeća „Dalas DOO” iz Tutina, „Grand kristal DOO”, „Fil invest”. Ugovorom zaključenim između nekadašnjeg privrednog giganta i preduzeća „Dalas DOO”, firmi iz Tutina se daje na korišćenje 6.500 kvadratnih metara poslovnog prostora na najelitnijim lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu uz mesečnu nadoknadu od milion dinara.
- U svim navedenim slučajevima sporno je što je stečajni upravnik Aleksandar Pavlović u periodu od 2001. do 2005. godine, za vreme trajanja stečaja „Jugoeksporta”, zaključivao ugovore o zakupu i poslovno-tehničkoj saradnji i to sve suprotno Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji - objašnjava Ćupina. - „Jugoeksportu” je na ovaj način naneta šteta od oko sedam miliona dinara mesečno, što za vreme stečaja do danas iznosi oko šest miliona evra. Pojašnjenja radi, stečaj je uveden 12. marta 2001. godine, međutim već 6. aprila Viši trgovinski sud je poništio rešenje.

Ostale vestiArhiva