Evro je juče i zvanično premašio 82 dinara, a u menjačnicama se prodavao za 83,15 dinara, pa su se korisnici kredita još više zabrinuli za svoje dugove. Ekonomisti uveravaju da, ipak, nemaju razloga za brigu, jer će, kako prognoziraju, evropska valuta opet skliznuti nadole. Rast kursa evra i švajcarskog franka, nepovoljan je za građane koji su uzeli kredite indeksirane u tim valutama jer će, kako kažu iz Inteza banke, uticati na povećanje rate koju otplaćuju. Gledajući kretanje kursa u ovoj godini za građane je bilo relativno isplativije zaduživanje u švajcarskim francima nego u evrima jer su manje kamate i manji rast kursa švajcarca u odnosu na evro. Naravno, zaduživanje u valuti koja se razlikuje od one u kojoj su prihodi, nosi veći rizik od same promene kursa dinara, jer kretanje kursa ovih valuta nije moguće sa sigurnošću predvideti.
Da će građani zbog rasta kursa morati više da izdvoje za rate za kredite sa valutnom klauzulom, potvrđuje i Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Takođe, moraće više da izdvajaju dinara za plaćanje kamate i vraćanje glavnice i privrednici koji imaju kredite sa valutnom klauzulom, a nemaju devizne prilive. Ukoliko se, pak, ostvare najave za veće devizne prilive u narednih tridesetak dana, dinar će ojačati, kaže Petrović i dodaje da građani ne bi trebalo da se nepotrebno izlažu kursnim rizicima hitajući da kupe evro, a kasnije da ga prodaju po nepovoljnijem kursu.
– Trend rasta evra, koji je započeo sredinom poslednje nedelje oktobra i traje do sada, posledica je veće tražnje za „čvrstom valutom. Pored manje ponude evra sada je pojačan i psihološki uticaj zbog političkog rizika kao i kretanja berzanskih indeksa. Dileri na međubankarskom tržištu deviza još nisu spremni jedni drugima da daju kotacije za kupovinu i prodaju evra. Ta situacija traje od 27. novembra po podne. Nekoliko manjih transakcija je juče obavljeno na nivoima između 83,6 – 83,80 za evro – objašnjava Petrović.
Bez obzira na to što je na deviznom tržištu likvidnost znatno povećana – prosečno dnevno (oktobar, novembar) banke između sebe istrguju između 120 do 130 miliona evra – još uvek je naše tržište „plitko”.
Ako NBS interveniše „da bi ublažila dnevne oscilacije ali ne i istrajni, kumulativni pritisak u dužem periodu”, onda bi ovo možda mogao da bude momenat za intervenciju. Intervencije centralnih banaka su efektivne samo kada se koriste selektivno i kada su usmerene na postizanje kratkoročnih ciljeva. I ako NBS ne interveniše tržište će se samo vratiti u ravnotežu, ali bi za to trebalo nekoliko dana.

Ostale vestiArhiva