Osim Božića, policija je uhapsila juče i četvoricu bivših rukovodilaca PIK „Zemun“, kao i sudskog veštaka Četvrtog opštinskog suda Petra Munćana (53) iz Beograda. Uhapšeni su Lazar Ružičić (59) iz Beograda, nekadašnji predsednik Upravnog odbora PIK „Zemun“, kao i doskorašnji direktori Milorad Đokić (48) iz Novog Sada, Rajko Mandić (56) iz Novih Banovaca, inače i šef Odseka unutrašnje fitosanitarne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede, i Dejan Kranjčević (35) iz Beograda.
Oni su, kako je zvanično saopštila policija, osumnjičeni za zloupotrebu položaja jer su protivpravno otuđili zemljište površine 300 hektara, neposredno uz autoput Beograd - Novi Sad, umanjivši njenu vrednost za više od pet milijardi dinara.

Falsifikatom uknjižili zemljište
- Posao sa Božićem realizovan je u dva navrata. Najpre, 2002. godine kada je Božić kao fizičko lice kupio 33 hektara zemljišta za samo 36 miliona dinara. U to vreme, direktor PIK „Zemun“ bio je Milorad Đokić. Problem nastaje pošto Božić nije mogao da se uknjiži kao nosilac prava korišćenja kupljenog zemljišta. Tako nešto je bilo nemoguće jer u PIK „Zemunu“ u to vreme nije, prema Zakonu, razgraničen procenat državne i društvene svojine preduzeća. Iz tog razloga, ni kupoprodajni ugovor sklopljen sa Božićem nije bio validan - objašnjava izvor „Blica“, blizak istrazi.
Problem sa knjiženjem 33 hektara osumnjičena grupa rešava naredne godine.
- Krajem 2003. godine u PIK-u je izvršeno razgraničenje udela državne i društvene imovine. Ceo postupak obavljen je uz saglasnost nadležnih državnih organa. Naredne, 2004. godine ugovor sa Božićem iz 2002. se antidatira, odnosno zavodi kao da je sklopljen posle razgraničenja imovine. Uz taj ugovor, osumnjičeni sačinjavaju i lažnu odluku Upravnog odbora, koji se u to vreme nije ni sastajao, niti su ostali članovi Odbora bili upoznati sa ugovorom. U to vreme direktori PIK-a bili su Mandić i Kranjčević - kaže naš izvor.
Na osnovu tog falsifikovanog ugovora, Božić knjiži zemljište i unosi ga kao nenovčani kapital svog preduzeća „Džordž lend“, čiji je stopostotni vlasnik. Dve godine kasnije, Božić taj nenovčani kapital svog preduzeća, odnosno 33 hektara zemljišta, prodaje luksemburškoj firmi „Euromol“, koja je u vlasništvu Stanka Subotića Caneta. Cena zemlje, koja je kupljena za 36 miliona dinara, tada dostiže cifru od milijardu i četiristo miliona dinara, za koliko je i prodata „Euromolu“.

Pratili put Canetovg novca
- Ime Ljubiše Buhe Čumeta ne pominje se ni u jednom dokumentu, tako da njega i nema u krivičnoj prijavi. Operativna saznanja, međutim, ukazuju da je upravo on Božiću, s kojim je dugo godina u prijateljskoj vezi, dao novac za kupovinu zemljišta PIK-a, kao i da je u njegovom džepu završila zarada od prodaje zemljišta. To, međutim, za sada nije moguće dokazati jer se na Čumeta ne vodi nijedno preduzeće, niti imovina. Božić je odmah, posle prodaje, dobijeni novac konvertovao u devize i podigao sa računa. Ono što se trenutno ispituje jesu kontakti koje je u to vreme Čume imao sa Subotićem - kaže naš izvor.
On navodi i da je policija upravo preko Subotića otkrila malverzacije počinjene u PIK-u.
Posle hapšenja Subotićeve grupe, koja se tereti za šverc cigareta, policija je započela istragu svih njegovih novčanih transakcija. Tako je utvrđeno da Subotić ima firmu u Luksemburgu i da je ona vlasnik zemljišta PIK-a. Klupko koje se dalje odmotavalo dovelo je do Božića, kao ključnog čoveka spornih kupoprodajnih ugovora.
Nezakonite transakcije koje su rukovodioci PIK-a imali sa Božićem, međutim, nisu se završile prodajom 33 hektara zemljišta. Pravi se novi posao, kojim je Božić postao vlasnik čak 210 hektara obradive površine PIK-a. Božić se, naime, 2005. godine pojavljuje kao većinski vlasnik „Silosa Jakovo“. U to vreme direktor PIK-a je Kranjčević. On sa Božićem sklapa ugovor o finansiranju proizvodnje između ta dva preduzeća. Obaveza „Silosa Jakovo“ bila je da obezbedi đubrivo i seme, a da zauzvrat od PIK-a dobije ceo godišnji rod kukuruza, ječma i soje.
- Ugovorom između „Silosa Jakovo“ i PIK-a samo se jedna strana obezbeđuje menicama?! „Silos“ daje garanciju od pet solo menica, koje bi trebalo da budu aktivirane u slučaju da PIK ne ispuni svoje obaveze. Menicama bi Božićevo preduzeće moglo da skine novac sa računa PIK-a, ali se, naravno, po dogovoru tako nešto ne događa. Zbog čega, jasno je u delu ugovora, kojim se dodatno navodi da PIK „Zemun“ u zalog daje deo imovine, koji će „naknadno biti preciziran aneksom ugovora“. Taj aneks, naravno, u to vreme nije zaključen. Po unapred dogovorenom planu, PIK ne isporučuje „Silosu“ godišnji prinos poljoprivrednog roda i pravi zapisnik po kome ovo preduzeće „Silosu Jakovo“ duguje 27 miliona dinara - objašnjava sagovornik „Blica“.
PIK i „Silos Jakovo“ tada prave predlog izvršenja rešenja kome na osnovu duga od 27 miliona dinara, Božićeva firma postaje vlasnik čak 210 hektara zemljišta.

Uloga sudskog veštaka Munćana
- Razlika u ceni je više nego upadljiva. Takvo rešenje o izvršenju prosleđuje se Četvrtom opštinskom sudu, koje se uz dokumentaciju potvrđuje sudskom odlukom. Direktor Kranjčević ne podnosi žalbu na sudsku odluku, a potom Zemljišno knjižno odeljenje Četvrtog suda vrši „zabeležbu tereta“ na imovini PIK-a, u korist Božićevog „Silosa Jakovo“. Tada na scenu stupa sudski veštak Munćan, koji je vrednost tih 210 hektara procenio na 130 miliona dinara, koju prihvata sud. Predlog rešenja odobren je u vreme kada Božić, prvih 33 hektara koje je platio 36 miliona dinara prodaje za milijardu i četiristo miliona. Tržišna cena zemljišta je oko pola miliona evra po hektaru - kaže naš izvor.

Ostale vestiArhiva