Srbija će u narednih pet godina od Evropske unije dobiti milijardu evra bespovratne pomoći iz novog budžeta EU, ili u proseku 103 evra po stanovniku. To je od 30 do 50 odsto manje nego što je namenjeno Hrvatskoj i Makedoniji (jer su već stekle status kandidata za člana EU) ali više nego što su dobile ostale zemlje regiona, sa izuzetkom Crne Gore (njoj je odobreno 190 evra po stanovniku) rekao je juče novinarima potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić.
Najveći deo ove sume predstavljaju sredstva takozvane pretpristupne pomoći (IPA) koji treba da pripremi države kandidate i potencijalne kandidate za korišćenje strukturnih fondova EU kada postanu punopravne članice. Okvirni sporazum o korišćenju pomoći EU juče su u Beogradu potpisali Božidar Đelić, nacionalni koordinator IPA, i Pjer Mirel, direktor Direkcije za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU.
Od pet komponenti IPA, našoj zemlji su, zasad, dostupne tri (pomoć u procesu tranzicije i izgradnje institucija, pomoć za regionalnu i prekograničnu saradnju i podrška tržišnim reformama) dok bi nam se preostale dve (za razvoj sela i poljoprivrede i za regionalni razvoj) otvorile tek kad steknemo status kandidata za EU, a to bi, prema Đelićevim rečima, moglo da se dogodi krajem iduće godine, ukoliko dotle potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kao kandidat mogli bismo da dobijemo od 50 do 100 odsto veću finansijsku pomoć EU!
Kako je potpredsednik vlade objasnio novinarima, u prve tri godine polovina od milijarde evra namenjene Srbiji biće upotrebljena za društveni i ekonomski razvoj zemlje, četvrtina za izgradnju institucija, petina za razvoj lokalne samouprave a preostalih pet odsto za regionalnu i saradnju sa susedima.
Iznos pomoći EU za 2007. godinu, nešto manje od 190 miliona evra, tek sada ćemo početi da koristimo, mada su projekti već pripremljeni, a reč je, pored ostalog, o 40 miliona evra za lokalnu samoupravu, 11 miliona evra za rečni informacioni sistem na Dunavu (Koridor 7) po 10 miliona evra za izbeglice, reformu hitne medicinske službe i smanjenje zagađenja iz TE „Nikola Tesla”, pet miliona evra za transport iskorišćenog goriva iz Vinče... U narednoj godini će sredstvima EU biti finansirani projekti razvoja lokalne infrastrukture, obrazovanja odraslih, borba protiv korupcije i za zaštitu životne sredine, podrška medijima...
Svi projekti moraju biti u skladu sa prioritetima iz Evropskog partnerstva, i o njima slede konsultacije predstavnika EU i vlade Srbije, koja je odgovorna za upravljanje ovim sredstvima, rekao je Mirel. On je, odgovarajući na pitanja novinara, naglasio da iskustvo sa ostalim zemljama koje su koristile EU fondove pokazuje da su planiranje i priprema projekata od ključnog značaja (mnoge su lokalne vlasti imale sjajne zamisli, ali nisu umele da ih pretoče u konkretne projekte) kao i konkurentnost i transparentnost u odabiru projekata.
Đelić je dodao da u Srbiji dosad nije bilo zloupotrebe sredstava EU, da smo iskoristili 93 odsto para koje su nam bile namenjene, i da će narednih meseci širom zemlje biti organizovana kampanja upoznavanja građana sa uslovima konkurisanja za fondove IPA. On je istakao da je ovo najveći ugovor o pomoći koju je Srbija ikad dobila, da pomoć nije uslovljena nikakvim političkim pretpostavkama i da nema nikakve veze sa procesom pregovora o budućem statusu Kosova,
Mirel je objasnio da je EU ovako velikodušna jer je i u njenom interesu da pomogne Srbiji u procesu pridruživanja Uniji i u ekonomskoj tranziciji i pratećim reformama, što sve vodi nastavku izgradnje mirne, stabilne i napredne Evrope, započete pre pola veka. On je podsetio da je potpisivanje sporazuma treći korak koji je proteklih nedelja Srbija napravila u pogledu približavanja EU (prethodna dva su parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i potpisivanje sporazuma o viznim olakšicama).
Gordana Lazarević, zadužena u vladi Srbije za programiranje i upravljanje fondovima EU, navela je da je naša zemlja od 2001. godine iskoristila 1,4 milijarde evra neposredne bespovratne pomoći EU (uglavnom iz CARDS programa). Uključujući i donacije i kredite drugih država i međunarodnih organizacija, to je ukupno više od pet milijardi evra, koje su upotrebljene najvećim delom za reformu energetskog sistema, socijalnog i penzijskog fonda, infrastrukturne i druge projekte. Na to treba dodati i 66 odsto otpisanog spoljnog duga.

Ostale vestiArhiva