Slobodan Kosovac, stručnjak u Atlantskom savetu i general u penziji, tvrdi u ekskluzivnom intervjuu za Glas da Srbija nikada ne bi došla u situaciju da može da izgubi Kosmet da je bila članica NATO, kao i da vojna neutralnost koju je DSS ponudio u nedavno donesenoj Deklaraciji ne može da bude garant mira. Zato, kako kaže, već sedam godina poziva vlast da se dogovori o koncenzusu i da se na takav način opredeli da li je cilj države ulazak u Alijansu.
- Dok sam bio u Ministarstvu odbrane, nudio sam projekat konsenzusa, ali je tada crnogorska strana apriori odbijala predlog. Sada se o konsenzusu ćuti, a velike se promene dešavaju. Kada su se pojavili nacrti zakona o odbrani i bezbednosti bili su mi neshvatljivi, jer još nemamo definisano šta je to sektor bezbednosti, šta oružane snage i slično.

Dakle, na potezu su Tadić i Koštunica da se odluče da li stvarno hoće reforme i pristupanje NATO i da javno kažu šta hoće?
- Konsenzus je osnov svih reformi i okvir kako će se urediti zakoni, podzakonski akti i izvršno urediti stvari u sektoru bezbednosti. U našoj zemlji, sektor bezbednosti je pojam koji lepo zvuči, pa možete da pričate šta hoćete, a da uvek ostanete neogrebani. U tom kontekstu je i proizašao deo o vojnoj neutralnosti, koji može biti samo jedno razmišljanje, mada stoji da je cela Deklaracija postavljena u pozitivan okvir - opredeljenje da će se o tome odlučivati na referendumu. Ne treba da budemo mudri da shvatimo da su, uglavnom, svi na referendumima odlučivali da li prihvataju NATO i na osnovu toga ulazili u članstvo. Bitno je samo zbog čistoće politike i problematike struke da pojmovi budu jasno definisani i namere prepoznatljive, kako bi imali dobro opredeljenje.
Posle utvrđivanja konsenzusa, ne bi moglo da se dešava da kao do sada da svaki ministar odbrane, a bilo ih je sedam u poslednjih sedam godina, nakon nekoliko meseci izjavi kako radi na reformama i da ima zavidne rezultate. Sedam puta rađene reforme bi reformisale svet, a ne sistem odbrane. To je stoga što ova zemlja nije definisala cilj do kojeg želi da stigne. Da jeste, svaki ministar bi nastavljao gde je prethodni stao, a ne bi uvek kretali iz početka. Ovako, narod misli da vlast ne zna šta hoće. Umesto da slušamo različite deklaracije, trebalo bi da se napravi opštedržavni konsenzus, pa da konačno imamo početak. Koaliciona većina i njeni stručnjaci treba da definišu šta hoće od sektora bezbednosti.

Da li bi reforme promenile naše mišljenje o Alijansi?
- Ne tvrdim da bi se zbog njih opredelili za NATO, ali bi donele mnoge benefite koji bi bitno uticali na formiranje mišljenja javnog mnjenja. No, da bismo uopšte bili pozvani u članstvo, moramo imati određene kapacitete. Morate imati kompatibilnu organizaciju sektora bezbednosti, oružane snage, procedure, tehniku, da znate šta nudite i šta očekujete. NATO snage su profesionalne i ja sam se uvek izjašnjavao za profesionalizam kod nas, odnosno da se naš sektor bezbednosti razvija prema najboljim mogućih standardima.

Tvrdite da bi članstvo u NATO sačuvalo Kosmet u sastavu Srbije?
- To je toliko jasno da takva pitanja uopšte ne treba postaviti. Ko je pročitao elementarne stvari o NATO i ako malo pogledamo unazad, zna da u zemljama Alijanse nema menjanja granica. Da smo bili odnosno da smo na vreme postali članica NATO, problem Kosova ne bi postojao. Možda bi razmišljali kako na Kosovu i Metohiji da postignemo optimalno rešenje, ali granice niko ne bi dovodio u pitanje. Granice članica su fiksne. Dobro je opredeljenje za Partnerstvo za mir, no moramo imati u vidu da je to nešto drugačije, to je samo program koji uspostavljate, testirate i dolazite do najboljih rešenja.

Da li bi nas NATO primio da smo izvršili potrebne reforme, a da nismo rešili problem Kosova?
- Sigurno da bi. U sektoru bezbednosti racio je iznad emocija i niko ne bi dobrog partnera gurnuo od sebe, a neverne Tome bi samo podsetio kakve su ocene date našoj vojsci kod ulaska u kopnenu zonu sigurnosti - zaključio je general Slobodan Kosovac.

Šta Srbi misle o ulasku u NATO i priključivanju snagama koje su ih bombardovale?
- Nikada se ne bih tako deklarisao, da ocenjujem članstvo kroz 1999. - tu godinu ili period posle nje. Samo bih postavio kontrapitanje - da Turska i Grčka nisu u NATO, da li bi između njih bilo rata? Sigurno bi bilo, ali dobro je da se narod izjasni, s tim što prvo treba da shvati o čemu se izjašnjava. Sada pitati građane o NATO, kada nisu uradili ni „r“ od reformi, krajnje je kontraproduktivno. Neophodno je da kompetentni ljudi objasne šta su integracije i koji su putevi do tih integracija, šta je kada si „neutralan“, koje sve opcije postoje pa onda da idemo na referendum. Narod ne zna koji su preduslovi za ulazak, koja su prava i obaveze. Javno mnjenje ima svoje karakteristike, najveći deo ljudi u sebi nosi frustracije iz perioda bombardovanja. Zato su rezultati ispitivanja javnog mnjenja (ako su oko 30 odsto za integracije) iznad očekivanja, pogotovo ako vidimo da pri tom još nismo sproveli ozbiljne reforme - tvrdi Kosovac.

Ostale vestiArhiva