Gordo posrtanje našeg dinara u minulih petnaestak dana izazvano je „običnim” tržišnim zbivanjima. Povećanom tražnjom i nedovoljnom ponudom. „Politika” je ovako pisala pre nekoliko dana i predvidela šta će se dogoditi s kursom. Zavere, dakle, nema. Još manje smišljene akcije nekolicine velikih „pokvarenjaka” koji bi da ojade ovaj nesrećan narod i iznurenu ekonomiju. Tržište je učinilo isto ono, samo ovog puta nepopularno, što je radilo, popularno, tokom većeg dela godine, kada je rasla vrednost dinara. Ima, međutim, onoga što se zovu tržišni igrači – kupci i prodavci deviza. I šta se, prema rečima Stojana Stamenkovića, urednika biltena Ekonomskog instituta Makroekonomske analize i trendovi, dogodilo? Po njemu postoje tri verovatna uzroka ubrzanom rastu kursa evra. Za samo poslednjih deset dana novembra, dinar je izgubio osam procenata svoje vrednosti.
Po Stamenkoviću kurs dinara počeo je da pada onog časa kada su veliki inostrani investitori krenuli da se povlače sa naše berze i da dinare pretvaraju u evre. Isto se dogodilo i u Hrvatskoj. Institucionalni investitori su se, zbog potresa na svetskim, a naročito američkim berzama, naglo oslobodili domaćih hartija od vrednosti i pohrlili da po što nižem kursu kupe evro. Pošto je tražnja naglo skočila, a nije je ispratila ponuda – kurs evra je počeo da raste iz dana u dan.
Tako je srednji kurs evra 29. oktobra bio 76,81, posle dve sedmice, 13. novembra – 77,60, a već 30. novembra 84,75 dinara. Juče je bio između 82 i 83 dinara. Na ovakve i slične „udare” velikih igrača, nažalost, ne mogu efikasno da reaguju ni centralna banka, niti gomila ministarstava. Zbog njihovog gromkog marša tresu se i regionalna, a kamoli naše malo tržište.
Drugi mogući razlog malaksavanja dinara Stamenković vidi u našem paralelizmu valuta. Niko u sadašnjim okolnostima, pa ni NBS, ne može da predvidi kada će iz raznih „štekova” izleteti na tržište milioni evra ili milijarde dinara zbog raznih plaćanja prema svetu. Sada je bio potreban evro da bi se platio uvoz pred Novu godinu. Pošto je dotok deviza u tim danima bio manji nego uobičajeno, eto neravnoteže i rasta kursa evra.
Simptomatično je, međutim, da na intervenciju NBS na deviznom tržištu od četiri miliona evra nisu reagovale banke. Mirno su nastavile su da trguju na repo-tržištu. Zašto? Zato što su znale da je „cunami” kurs prošlost i da više ne mogu da igraju na razliku u ceni između evra i dinara. Sigurnije su državne hartije od vrednosti.
Treći, a po svemu, ne i najmanji uzrok kursne nestabilnosti minulih dana bila su i ostala „očekivanja vezana za unutrašnju stabilnost zemlje”. I veliki investitori dobro znaju za 10. decembar. Konačno, i naši građani s kojim dinarom više u džepu u neizvesnim političkim i državnim situacijama traže evro, jer se sa njim mogu lakše izboriti u kriznim vremenima.
I šta se može očekivati? Verovatno ne ono što je svojevremeno u skupštini izjavio nekadašnji predsednik komore Srbije i ministar policije, pokojni Vlajko Stojiljković, koji je na glasno pitanje nekog u slali: „Kada će da padne kurs”, mirno s mesta odgovorio „u četvrtak”.
Tog i takvog četvrtka do kraja ove godine neće biti. Kurs dinara je juče, a po najavama i danas, počeo polako da raste. Za koliko? To, opet, niko ne zna, pa ni sam guverner NBS Radovan Jelašić. Prema oceni Stamenkovića, vraćanje dinara, do Nove godine, u početnu poziciju, s koje je krenulo njegovo srozavanje, nije izvesno. Predstoji velika predbožićna i novogodišnja sezonska ponuda deviza, a s njom i uravnoteženje kursa, ali, ipak, na višem nivou – oko 82 dinara.
Po njemu, međutim, do opasnog potresa moglo bi da dođe usled eventualne panike posle 10. decembra i mogućeg lošeg scenarija po nas na Kosovu i Metohiji. Budući da su naše devizne rezerve oko deset milijardi evra, taj potencijalni udar mogao bi se amortizovati.
Pravo iskušenje preti nam tokom iduće godine ako prilivi od doznaka naših gastarbajtera (oko tri milijarde dolara) ne budu pokrili deficit plaćanja prema svetu. Tada ništa ne može da spreči rast deviznog kursa i otapanje deviznih rezervi.

Ostale vestiArhiva