Posrednička „trojka” Kontakt grupe - u kojoj su predstavnik Evropske unije Volfgang Išinger, američki izaslanik Frenk Vizner i predstavnik Ruske Federacije Aleksandar Bocan Harčenko - predaće danas generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu izveštaj o četvoromesečnim pregovorima o statusu Kosova i Metohije. Očekuje se da će se u tom izveštaju naći svi predlozi o budućnosti južne srpske pokrajine koje su dali sami posrednici i delegacija Beograda i time će praktično biti okončan mandat „trojke”, koja je posao počela pošto je Rusija u julu zapretila da će upotrebiti pravo veta u Savetu bezbednosti i blokirati usvajanje plana Martija Ahtisarija.
Po prvobitnom planu, izveštaj je trebalo da bude predat 10. decembra, ali zbog obaveza Ban Ki Muna, koji za vikend odlazi na konferenciju UN o klimi na indonežanskom ostrvu Baliju, rok je skraćen za tri dana. O izveštaju će Savet bezbednosti raspravljati 19. decembra, a predstavnicima petnaest država članica tog tela Ujedinjenih nacija obratiće se i premijer Srbije Vojislav Koštunica. Predstavniku privremenih vlasti u Prištini biće, sudeći po vestima iz Njujorka, dozvoljeno da prisustvuje sednici, ali ne i da govori na njoj.
Kako prenosi ruska agencija „Novosti”, zvanični predstavnik Vašingtona u Organizaciji ujedinjenih nacija izjavio je da zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države nisu spremile nikakav projekat rezolucije u vezi sa statusom Kosova. „Čekamo da izveštaj ′trojke′ bude zvanično predstavljen generalnom sekretaru i usredsredićemo se na tok diskusije u Savetu bezbednosti i na realno stanje u pokrajini”, rekao je taj američki diplomata.
Ruski predstavnik u „trojci” Bocan Harčenko najavio je da će izveštaj pre Ban Ki Muna dobiti ministri zemalja Kontakt grupe (SAD, Rusija, Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija), koji će se danas sastati u Briselu na ministarskom skupu NATO-a i Saveta NATO-Rusija.
U izveštaju „trojke”, kako je objasnio Volfgang Išinger, neće biti predloga za status Kosova i Metohije, već će biti nabrojane sve varijante koje su razmatrane, „svaka mogućnost koja je poznata čoveku - od pune nezavisnosti do striktne autonomije”, kako je objasnio ovaj nemački diplomata. Na drugoj strani, Bocan Harčenko je insistirao, posle završetka direktnih pregovora Beograda i Prištine u Badenu kod Beča, da je bio svedok „pozitivne atmosfere” i da to treba da bude iskorišćeno za nastavak pregovora. Sjedinjene Američke Države i neke zemlje Evropske unije, međutim, tvrde da novih rokova za rešavanje statusa ne sme biti i da što pre treba priznati nezavisnost Kosova, a EU već priprema svoju civilnu i policijsku misiju u pokrajini, u skladu sa odredbama Ahtisarijevog plana.
I ministri spoljnih poslova 26 država članica NATO-a razgovaraće danas o Kosovu, a iz Vašingtona najavljuju da će na ovom skupu biti doneta odluka da vojnici koji su raspoređeni u Kforu ostanu na terenu i ako vlasti u Prištini proglase nezavisnost. Očekuje se i da će SAD tražiti od ministara NATO-a da ne smanje broj trupa na Kosmetu i da ne spuste nivo borbene gotovosti, te da reaguju u slučaju izbijanja nasilja, kako se ne bi ponovila situacija iz marta 2004. kada neki kontingenti Kfora nisu mogli da se uključe u smirivanje albanskog nasilja zbog ograničenja u angažovanju koja su im postavile njihove vlade. Biće razmotrena i mogućnost slanja eventualnog pojačanja trupama Kfora, a pojedini izvori tvrde da se radi o četiri bataljona, sa ukupno oko 3.000 vojnika.
Ministri država ovog vojnog saveza razgovaraće i sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom o Kosovu i Metohiji i o istupanju Moskve iz Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi. Kako piše „Nezavisimaja gazeta”, Rusija je upozorila Zapad da ne priznaje suverenitet Kosova, dodajući da bi priznanje nezavisnosti srpske pokrajine moglo da izazove komplikacije u celom svetu.
Izjava lidera vladajuće Jedinstvene Rusije Borisa Grizlova da će novi saziv Državne dume na samom početku svog rada razmatrati mogućnost priznanja suvereniteta otcepljenih gruzijskih oblasti Abhazije i Južne Osetije, poruka je zemljama Zapada, piše moskovski dnevnik, a komesar EU za spoljne odnose Benita Ferero Valdner izjavila je juče da se nada da Moskva neće priznati nezavisnost te dve oblasti. Da bi priznavanje nelegalne nezavisnosti Kosova moglo da dovede do razbijanja drugih evropskih zemalja piše i komentatorka londonskog „Tajmsa” Bronven Madoks, koja zaključuje da je „Kosovo arogantno, jer pretpostavlja da bi ga neko branio, čak i u slučaju da od sebe napravi novu državu pod najprovokativnijim okolnostima”. „Ono pretpostavlja da Evropa neće moći da podnese još jedan sukob u svom dvorištu. To je verovatno tačna pretpostavka, ali je i rizično kockanje”, navodi se u „Tajmsu”, dok „Gardijan” objavljuje komentar Timotija Garton Eša pod naslovom „Najbolji odgovor za Kosovo je članstvo u EU - kao i za Srbiju”.
Ovaj britanski istoričar, profesor Oksfordskog univerziteta, piše da je u diplomatski žargon već ušla nova skraćenica - CDI, od engleskog izraza „koordinisana deklaracija nezavisnosti - i da će Priština najkasnije u februaru proglasiti nezavisnost u saradnji sa zapadnim zemljama. „To bi bilo praćeno snažnom evropskom ponudom Srbima: menjajte ono malo što vam je ostalo od formalnog suvereniteta nad Kosovom za praktičnu šansu za bolju budućnost u EU. Svojim usnama, većina Srba će reći „ne”, a u srcima će možda početi da govore „da”, tvrdi Garton Eš.
Novinar „Gardijana” Mark Tren piše da su „srpsko lobiranje” i najave Beograda da će preduzeti mere protiv jednostrano proglašene nezavisnosti urodile plodom i da su zapadne diplomate „nervozne zbog mogućnosti da Kosovo postane nezavisno”. „Njujork tajms” za to vreme opet oštro kritikuje Srbiju i Rusiju, upozoravajući te dve države da pod hitno moraju da odluče da li će više dobiti dobrim odnosima sa SAD i Evropom ili „uskovitlavanjem davnašnjih mržnji”. „Lideri kosovskih Albanaca su spremni da prihvate sporazum. Nažalost, srpska vlada i njeni patroni iz Moskve nisu”, navodi se u uvodniku „Njujork tajmsa” i dodaje: „Ukoliko Moskva ispuni pretnje i iskoristi veto, kosovski lideri će gotovo sigurno proglasiti nezavisnost. Većina zapadnih vlada tvrdi da će priznati novo i vojno ranjivo Kosovo. To zasigurno neće biti najsrećnija situacija, ali neće biti ni alternativa: ostavljanje zapadnih mirovnih snaga na buretu baruta ljutih i frustriranih Albanaca. Bolji pristup, za sve uključene, bila bi međunarodno nadgledana nezavisnost priznata od UN. Još nije kasno da Moskva odigra konstruktivnu ulogu i povuče Srbiju sa sobom”, zaključuje njujorški dnevnik.
Jedan drugi uticajni američki dnevnik - „Vol strit džurnal” - objavio je drugačije viđenje - da s Rusijom treba sarađivati. To u svom komentaru ocenjuje bivši američki ambasador Robert Blekvil, sada predsednik lobističke firme „Barbur, Grifit i Rodžers internešenel” koju je angažovala i Vlada Srbije. „Zapad mora da bude taktički fleksibilan i spreman na umereni kompromis s Moskvom u bar nekima od ovih pitanja - roku za postavljanje američkog antiraketnog štita u istočnoj Evropi, ulasku zemalja iz bivšeg sovjetskog prostora u NATO, statusu Kosova, odredbama Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi, budućnosti kontrole strateškog oružja, ulasku Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju”, smatra Blekvil, koji je bio mentor i blizak saradnik sadašnjeg državnog sekretara Kondolize Rajs.

Sudetski Česi: „Nova minhenska izdaja”
Prag - Otcepljenjem Kosova sada se na tuđi račun umiruje islamski terorizam, kao što je svet u Minhenu 1938. godine na tuđi račun nastojao da umiri nacizam, upozorili su Česi izgnani iz Sudeta posle aneksije te češke oblasti 1939. godine od Hitlerove Nemačke.
Otvoreno pismo upućeno češkoj javnosti i ambasadoru Srbije u Pragu Vladimiru Verešu potpisala je, pored udruženja Krug građana Češke proteranih 1938. godine iz pograničja, i grupa istoričara i opozicionih socijaldemokrata na čelu sa bivšim češkim premijerom Milošem Zemanom. U pismu se ističe da su Britanija i Francuska platile visoku cenu za predusretljivost svojih lidera u Minhenu prema nacističkoj Nemačkoj i upozoravaju na sličnost parola „Velika Nemačka” i „Velika Albanija”. Miloš Zeman, koji se sada pridružio protestu, bio je predsednik češke vlade u vreme bombardovanja bivše Jugoslavije 1999. godine i dao je u ime svoje zemlje za to zeleno svetlo NATO-u.

Ostale vestiArhiva