Vesti
Društvo i ekonomija
Savremene terapije o trošku države
07.12.2007. 12:00
Izvor: Danas
Savremene terapije o trošku države
Na novoj listi lekova od 1. januara još 170 medikamenata
Beograd - Centralna stručna komisija za liste lekova proširila je pozitivnu listu za 170 medikamenata, tako da će građani od idućeg meseca moći da na recept dobijaju dodatne lekove različitih jačina i oblika, najavila je juče na konferenciji za novinare direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović.
Reč je, zapravo, o redovnom ali najvećem proširenju u poslednje dve godine, otkako je uveden novi koncept liste od 1. februara 2005. godine.
- Lista je značajno proširena s novih 170 medikamenata različitih jačina i farmaceutskih oblika, od kojih su 64 potpuno novi lekovi, a 106 predstavljaju proširenje za već postojeću generiku na listi, kojom se postiže sigurnija i bolja snabdevenost na tržištu. Način na koji je lista formirana potpuno je transparentan i omogućuje stalnu konkurenciju među proizvođačima, a samim tim i sniženje cena lekova - rekla je direktorka Vukajlović.
Nova lista lekova uvodi savremenu terapiju lekovima za lečenje značajnog broja oboljenja, poput lečenja psorijaze tazarotenom, astme triotropijumom i ciklesonidom, obogaćene su i palete lekova protiv HIV, poremećaja srčanog glaukoma, celijačne bolesti, multiple skleroze i zaštite od hepatitisa B.
Na novoj listi su i lekovi koje su osiguranici kupovali, a koje će od januara moći da dobijaju na teret RZZO. Među tim lekovima su budesonid, koji je koštao 8.000 dinara i koristi se u lečenju kronove bolesti, zatim fosamprenavir koji se koristi u terapiji protiv HIV, a koji je koštao 50.000 dinara. O trošku Zavoda biće i metilfenidat koji se koristi u terapiji hiperkinetskog sindroma s poremećajem pažnje dece, za koji su roditelji izdvajali 20.000 dinara. Na listi je i imucist koji se koristi u lečenju tumora bešike i koji je do sada plaćan u apotekama 15.000 dinara. Registrovan je i od januara će biti na listi i citostatik ifosfamid, sastavni deo standardne terapije u lečenju velikog broja malignih oboljenja.
Upravni odbor RZZO ukinuo je procentualno učešće od 50 odsto za lekove koji se koriste u lečenju astme kod dece. Pacijenti koji se leče od celijačne bolesti dobijaće mesečno o trošku Zavoda, dakle na recept, pet kilograma bezglutenskog brašna što je, prema rečima Nikole Milinića, člana Centralne stručne komisije za liste lekova, revolucionarno. Prema njegovim rečima lista lekova koji se izdaju na teret RZZO ima 1.500 lekova, dok ih je 2004. godine bilo sedam stotina.
Predsednik Centralne stručne komisije za lekove Svetozar Damjanović ocenio je juče da proširenje liste neće predstavljati drastičan pomak, jer je većina bolesti već pokrivena, ali da je dobro što građani više ne kupuju lekove preko veze i "ispod ruke", kako je to bilo devedesetih. Proširenu listu lekova treba da odobri Ministarstvo zdravlja, a potom i Vlada Srbije, kako bi građani već od 1. januara iduće godine mogli da nabavljaju te medikamente na recept.
Lista lekova ima pet delova, i to listu A koja ima 14 grupa lekova koji se izdaju na recept i uz koje se plaća participacija od 20 dinara, zatim listu A1 na kojoj su vanstandardni lekovi koji se delom finansiraju i koji predstavljaju neku vrstu alternative listi A. Bolnički lekovi su na listi B, citostatici i grupe lekova koje su pod posebnim režimom su na listi C, dok su na D listi esencijalni neregistrovani lekovi, neophodni u lečenju, ali za koje njihovi proizvođači nemaju interesa da ih registruju u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju da treba razlikovati neregistrovane lekove koji su na listi D od drugih neregistrovanih lekova, ali da posebno treba istaći razliku između neregistrovanog i švercovanog medikamenta.

Siromašni bez participacije
Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović najavila je juče da će, najverovatnije u bliskoj budućnosti, participacije za lekove biti oslobođeni osiguranici u čijim porodicama prihod po članu iznosi oko 7.000 dinara. "Oni s prihodom ispod cenzusa Ministarstva za rad, na osnovu čega dobijaju i zdravstveno osiguranje koje im plaća država, biće oslobođeni od participacije. To je naš doprinos borbi protiv siromaštva. Reč je o proširenju liste onih koji neće plaćati participaciju, a ne o ukidanju onima koji su u kategorijama koje već ne plaćaju participaciju, kao što su trudnice i deca", najavila je Vukajlović.