Samoproglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije nosi u sebi opasnost od međuetničkih nesuglasica u pokrajini i obnove nasilja, upozorio je juče šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, dok je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana procenio da nemira „posle 10. decembra neće biti”. „Na fonu kosovskih događaja već sada se značajno zaoštrava situacija u drugim zemljama regiona, pre svega u Makedoniji i Bosni i Hercegovini”, rekao je Lavrov u intervjuu Kiparskoj novinskoj agenciji pred posetu Nikoziji, gde se vlada ove članice EU izjasnila protiv nezavisnosti južne srpske pokrajine.
Ruski ministar je istakao da naročitu zabrinutost izaziva pretnja podrivanja međunarodnog prava kao osnove za stabilnost međudržavnih odnosa u celini. „Na žalost, ponavljajući uvek iznova tezu o predodređenoj nezavisnosti Kosova, Albanci su se orijentisali na signale niza zapadnih zemalja o njihovoj spremnosti da podrže jednostranu suverenizaciju”, rekao je šef ruske diplomatije.
Rusija će, istakao je on, na sednici SB UN na kojoj će biti razmatran izveštaj posredničke „trojke” Kontakt grupe ukazati na predvidljive negativne posledice samoproglašenja nezavisnosti. Ruski ministar je rekao da „kosovski slučaj” nije „jedinstven” i da će jednostrano rešenje za Kosovo „neizbežno postati presedan i projektovati se na druge slične situacije”. „Ne radi se o nekim paralelama (sa Kiprom), iako su one očigledne”, rekao je Lavrov, ukazujući da su situacije u kojima se postavlja pitanje „dopustivosti odvajanja dela teritorije u kontekstu međuetničkih nesuglasica od države bez njene saglasnosti, mnogobrojne i sreću se u različitim regionima sveta”. „Dovoljno je samo setiti se Kipra”, kazao je šef ruske diplomatije. „Slični konflikti, ili njihovi izvori, ostaju danas pod kontrolom pre svega zahvaljujući efikasnosti temeljnih normi međunarodnog prava, a njega slabiti nepromišljenim aktivnostima u vezi sa Kosovom bilo bi prosto neodgovorno”, upozorio je Lavrov.
„Nadamo se da će naši partneri na Zapadu moći da naprave pravilan izbor i da će ’kosovsko pitanje’ ostati pod kolektivnom kontrolom međunarodne zajednice u liku Saveta bezbednosti UN”, rekao je Lavrov i dodao da Rusija „ne vidi razumnu alternativu nastavku traženja pregovornog rešenja sve do nalaženja ishoda”.
Stav istovetan Lavrovljevom ima i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, koji upozorava da jednostrani potezi vode u nepredvidljive procese, koji će trajati jako dugo i sastojaće se od sukoba i konflikata, a ne od smirivanja i stabilizovanja situacije na Kosovu i Metohiji i u regionu.
On je dodao da se mora nastaviti razgovor o budućem statusu i da Srbija podržava inicijativu Rusije u Savetu bezbednosti da traži nastavak pregovora. „Odbiti ovu inicijativu znači otvoreno ići na jednostrano rešenje i svesno ići u buduće sukobe oko Kosova i Metohije, sukobe koji bi bili i regionalni i svetski, zato što bi se ovaj presedan odrazio na ostale slične slučajeve na svetu”, upozorio je Samardžić. Ministar je istakao da pre svega Evropa ima još jednu dobru šansu da preispita svoje stanovište i dođe do jedinstvenog stava koji će biti u skladu sa njenim pravnim osnovom i osnivačkim ugovorima i u skladu sa celokupnim razvojem EU kao jedne, pre svega, pravne tvorevine. „Ako bi ta pravna tvorevina kršila pravo, ona bi izgubila razlog sopstvenog postojanja”, ukazao je ministar za Kosovo i Metohiju. A ministri spoljnih poslova Evropske unije danas će u Briselu razgovarati o tome da li mogu da postignu jedinstvo u vezi sa statusom Kosova. Njih će o neuspehu dodatnih četvoromesečnih pregovora obavestiti član posredničke „trojke” Volfgang Išinger, a ministri će raspravljati o upućivanju policijske i pravosudne misije i visokog predstavnika koji bi zamenili postojeću misiju Ujedinjenih nacija – Unmik. Očekuje se oštra debata između zagovornika okončanja pregovora o statusu – Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Italije – i protivnika nezavisnosti Kosmeta – Rumunije, Španije, Kipra, Grčke i Slovačke – kako oko nastavka procesa, tako i oko pravne osnove za slanje misije EU na Kosmet.
Zagovornici brzog slanja misije EU na Kosovo zalažu se za „kreativnu” interpretaciju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja bi omogućila slanje misije Unije i samim tim početak primene Ahtisarijevog plana „na mala vrata”. Protivnici nezavisnosti Kosmeta su, međutim, „pročitali” taj scenario i pokušaće da se odupru snažnom pritisku koji se ovih dana vrši na njih, ne samo iz Londona, Pariza i Brisela, već i iz Vašingtona. Ton debati su dale evropske članice Kontakt grupe koje su uputile partnerima u Evropskoj uniji pismo u kojem ih pozivaju da preuzmu odgovornost za dalje rešavanje statusa Kosova i Metohije, jer je to „evropsko pitanje”.
Sa nekoliko ministara članica EU danas će se u Briselu sastati i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, dok je pregovarački tim Prištine juče saopštio da je „spreman da preuzme i ostvari sve obaveze iz Ahtisarijevog plana”. „Taj predlog, uključujući i preporuke o nadgledanoj nezavisnosti, kao i paket mera za zaštitu manjina na Kosovu, predstavlja solidnu osnovu za vođenje Kosova i regiona prema svetloj evroatlantskoj perspektivi”, navodi se u saopštenju pregovaračkog tima, koji će se danas ponovo sastati da bi, kako se navodi, razmotrio dalje korake.
Mnogi diplomatski izvori tvrde da će skupština u Prištini u saradnji sa Vašingtonom i nekim evropskim prestonicama proglasiti nezavisnost početkom 2008. godine, a Havijer Solana tvrdi da ni takav čin neće izazvati nasilje. „Ne očekujem nemire”, rekao je Solana za nemački „Velt am zontag” i dodao da očekuje „da će Srbi i kosovski Albanci biti razboriti i da neće rizikovati stabilnost na Balkanu”. Njegov optimizam ne deli i britanski general ser Majk Džekson, koji je predvodio snage NATO kad su u junu 1999. godine ušle u pokrajinu. U komentaru za „Sandej telegraf” pod naslovom „Ispred nas je minsko polje na Kosovu”, on piše da se ne sme potceniti nestabilnost situacije. „Ne verujem da bi Srbi bili tako glupi da pokušaju invaziju na Kosovo i suoče se s Kforom, ali se plašim novog etničkog nasilja zbog kojeg će Kforu biti potrebno pojačanje. To će biti dodatni pritisak na naše oružane snage. Takođe sam zabrinut da bi proglašenje nezavisnosti moglo da se shvati kao koristan presedan, naročito za Republiku Srpsku”, objašnjava ser Majk.
I pored svih upozorenja, Vašington je spreman da podrži nezavisnost Kosova, što je potvrdio i američki ambasador u Evropskoj uniji Bojden Grej, koji je rekao da očekuje da će SAD i EU sarađivati na priznavanju nezavisnosti, ali je istakao da su spremne i da samostalno deluju. On je objasnio da protivljenje „manjine država EU” nezavisnosti Kosova „neće zaustaviti proces tranzicije”.

Ostale vestiArhiva