Ukoliko DSS odluči da bojkotuje predsedničke izbore, to bi označilo krizu i kraj ove vlade. Takva odluka DSS bila bi direktno pomaganje opozicije i slabljenje vladajućeg korpusa. To bi verovatno proizvelo pad Vlade - kaže u razgovoru za "Blic nedelje" dr Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS.

Kakav bi bio odgovor DS u slučaju da se DSS s radikalima odluči na smenu Olivera Dulića, predsednika Skupštine, zbog raspisivanja izbora?
- I pokušaj smene predsednika parlamenta označio bi kraj koalicije i Vlade. Mesto predsednika Skupštine pripada po koalicionom sporazumu DS i njegova smena bi povukla i pad predsednika Vlade. Ipak, mislim da takav scenario nije realan. Verujem da će se u parlamentu nametnuti diskusija o potezu Dulića, ali mislim da neće doći do njegove smene.

Da li vam se čini izgledniji pad Vlade ili njen opstanak?
- Postoji opasnost da Vlada padne, ali ne verujem da će se to desiti.
U ovom trenutku postoji kriza, ali još verujem da je osećanje odgovornosti veliko, a veliki je i ulog u pitanju, i mislim da će racionalnost preovladati nad emocijama. Ako zbog raspisivanja predsedničkih izbora dođe u pitanje Vlada, onda se može postaviti pitanje koliko je iskrena bila namera koalicionih partnera da imaju sa DS zajedničku vladu. Veliki je rizik na svakom iz vladajuće koalicije ko bi preuzeo na sebe odgovornost za rušenje Vlade u trenutku kada se rešava sudbina Kosova. Dakle, mislim da će Vlada preživeti ovu krizu, a videćemo naredne godine šta će se dešavati.

Otkud odluka DS da bez dogovora s partnerima u Vladi raspiše izbore?
- Odluka o raspisivanju predsedničkih izbora koju je doneo DS nije ni iznenadna ni neočekivana. O tome se s partnerima razgovaralo od septembra i stalno je bilo da se sačeka još malo, pa sledeći put, pa do 10. decembra, pa prođe i to... Možda je iznenađenje u tome što je DS rekao e sad je dosta. Da bismo stigli da to uradimo u ustavnim rokovima, moramo raspisati izbore.

Znači li to da nije moglo da se dođe do dogovora sa DSS?
- Očito da nije. Moram da priznam da ne razumem pravi smisao odlaganja s kojima DSS računa. Gore bi bilo da se izbori raspišu baš u trenutku kada se saopšte neke odluke o Kosovu. To nikome ne bi donelo dobit. Tada se mora smirivati situacija, i to zahteva pun legitimitet svih organa vlasti, pa i predsednika. Zato ne razumem dalje odlaganje. Vezivanje izbora za rešavanje statusa Kosova samo po sebi stvara tenzije. Mi smo želeli izbore još u septembru, ali je DSS to odlagao zbog Kosova. Onda se kao poslednji rok za raspisivanje izbora pominjao 10. decembar. Sada se vidi da rešenja za Kosovo možda neće biti ni do marta, pa onda reći da nam sada nije do izbora, deluje neodgovorno. Do izbora nam mora biti uvek stalo. Svaki drugi stav bi doveo do krize pravnog sistema.

Mnogi smatraju da je Tadić dosta popuštao Koštunici u ovoj koaliciji i da je ovo trenutak kada je rekao dosta. Je li to tako?
- Ne znam kako je izgledao poslednji razgovor između njih dvojice o izborima. Ali postoji nešto što se ne tiče samo Tadića, već čitave stranke. DS stalno od partnera dobija toplo-hladne poruke, pa nam se kaže biće izbora i stranka se onda mobiliše, pa zatim oni odlože jer to traži koalicioni partner i tako dalje. Tako da je i Tadić imao problem autoriteta, postavljalo se pitanje da li on osluškuje zahteve stranke i javno mnjenje i da li se mi ponašamo kao stranka koja autonomno donosi odluke. Zato mislim da je ovo dobra odluka.

Da li je tačno da je okidač za raspisivanje izbora dogovor sa Zapadom da se odluka o statusu Kosova odloži do proleća, odnosno do okončanja predsedničkih izbora?
- Nema tu nikakvog dogovora, niti ga može biti. Imamo svoj Ustav i svoje zakone koji nalažu da se ovog meseca raspišu izbori. Mi ne znamo šta će Zapad odlučiti, ni šta će se dogoditi 19. decembra u Savetu bezbednosti. EU želi da dovede svoje trupe na Kosovo, a za to rešenje je sigurno potrebno nekoliko meseci, pa bi rešenje statusa u svakom slučaju bilo odloženo nevezano za naše izbore.

Da li su izbori raspisani zakonito? I pravnici su podeljeni oko toga.
- Može se to dvojako tumačiti, ali to - da li je četiri ili osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku od izglasavanja neophodnih zakona - nije presudno pitanje za pravnu validnost odluke o raspisivanju izbora.
DSS je najavio da se neće oglašavati do 19. decembra i sednice SB UN.

Da li se s njima vode razgovori o predsedničkim izborima i daljim potezima?
- Kontakti postoje, i to na svim nivoima. Nadam se da će se uskoro smiriti nastala situacija.

Očekujete li da će DSS podržati na izborima Borisa Tadića ili eventualno Velimira Ilića, ako se kandiduje?
- Može se dogoditi da u prvom krugu Koštunica podrži Ilića i za to bi imao neko opravdanje, budući da je s njim u užoj koaliciji. Međutim, pošto su mali izgledi da Ilić uđe u drugi krug, onda je normalno da u drugom krugu podrži predstavnika šire koalicije sa kojom je u Vladi, a to je Boris Tadić. To bi bilo prirodno, sve drugo je nenormalno i nemoralno.

Koliko bi Tadiću značila podrška DSS?
- U našoj "ratobornoj" atmosferi DS ostaje, takoreći, sam. Bez podrške šire kolacije, pobeda Tadića u drugom krugu bila bi vrlo tesna. U slučaju podrške koalicionih partnera, koju očekujem u drugom krugu, pobeda Tadića bila bi sasvim izvesna.

Kome Velimir Ilić oduzima glasove - Tadiću ili Nikoliću?
- Verovatno obojici. Možda više radikalima, ali pošto za njega glasa i puno bivših birača SPO i onih koji nisu za radikale, verovatno deo glasova oduzima i nama.

Kakvo rešenje za Kosovo očekujete i kada?
- Tu postoji nekoliko scenarija. Jedan je da se rešenje nađe u SB UN, što nije mnogo verovatno. Postoji i varijanta jednostranog priznanja nezavisnosti, ali ima dosta zemalja EU i van nje koje to ne bi podržale. Onda bi se dogodilo da Kosovo ipak nema punu nezavisnost, jer nema stolicu u UN. To bi bilo polovično rešenje. I, naravno, postoji treće rešenje, a to je da se napravi zona severnog Kosova koje bi bilo integrisano u Srbiju. To je neka vrsta prećutne podele ili poštovanja statusa kvo. Iskustvo nam govori da međunarodna zajednica često prilagođava pravo pragmatičnim ciljevima. Njoj je jeftinije da se poštuje stanje na terenu nego da ulazi u nova rešenja, a pošto oni gledaju da najjeftinije prođu, tako nešto ima šansu.

Kako gledate na pitanje monopola Miškovića i odnosa Vlade prema tome?
- Za mene su merodavne samo odluke Antimonopolske komisije, koja je rekla da ima monopola. Iskreno govoreći, nemam poštovanje za trgovce monopoliste koji se bogate na maržama i de fakto na račun potrošača. Problem s Miškovićem je i njegova agresivnost, arogancija i tužbe protiv svakoga ko ga kritički pomene. Lično sam bio i za skupštinsku debatu o tome, ali širu, jer nije Mišković jedini monopolista u državi. DS je bila za to da se to pitanje proširi na opšti položaj monopolista, ali nije bilo saglasnosti s ostalim partnerima u Vladi. Zato se od toga odustalo i nismo glasali za taj Anketni odbor, iako meni lično ne bi smetalo da je on osnovan.

Da li Mišković finansira DS, kako se to priča?
- Na Glavnom odboru i na Predsedništvu stranke, predsednik stranke Boris Tadić nam je izjavio da Mišković ne finansira našu stranku, što je mene veoma obradovalo.

Ostale vestiArhiva