Guverner Radovan Jelašić je javno izrekao stav da je glavna zamerka Narodne banke na budžet za 2008. godinu ta što je Vlada odstupila od letošnjeg memoranduma za sledeću godinu, koji je usvojen u julu i predviđao mnogo restriktivniju fiskalnu politiku, istakavši da će „zbog toga NBS morati da pooštri monetarnu politiku, a to će značiti da će bankarski kredit biti skuplji.“

Budžet i inflacija
Zamoljen da bliže objasni svoju ocenu, guverner je „Blicu“ rekao da njegova izjava nije i najava novih mera koje će uticati na kreditnu aktivnost poslovnih banaka, već da se radi o iznošenju „logičkih ekonomskih posledica u iznuđenom zaoštravanju monetarne politike“. Jelašić je jasno ponovio svoj čvrst stav:
- Narodna banka će učiniti ono što mora radi smanjivanja inflacije, a koliko će terapija biti gorka, zavisiće od toga da li će u tim naporima imati partnera - smatra on.
Partner, to i nije teško dokučiti, mora biti Vlada Srbije, odnosno u operativnom smislu Ministarstvo finansija. Tamo, čini se, nisu zabrinuti za ovogodišnju inflaciju.
-Kada je reč o inflaciji, Ministrarstvo finansija procenjuje da će ona biti na kraju godine ispod deset odsto - ocenjuje ministar Cvetković.
O pitanju, kako ekonomisti kažu, prenete inflacije zvaničnici Vlade se nisu izjašnjavali. O svemu tome, stručnjaci nisu u ozbiljnoj dilemi.
- Mi imamo inflaciju koja se ubrzala u drugoj polovini ove godine, a zatim i kreditnu ekspanziju. Na kraju ni budžet za 2008. godinu nije restriktivan, a trebalo bi da bude. Ulazimo u novu godinu i NBS mora nešto da preduzme da bi to zakočila - zaključuje profesor dr Pavle Petrović.
Slične stavove dele i ekonomisti Saša Đogović i Zoran Popov u sagledavanju budžeta i mogućih tokova u narednoj godini.
- Ne znam zašto NBS insistira na tome da je monetarna politika instrument za rešavanje ekonomskih problema. Poznato je da se njome inflacija ne može mnogo obuzdati, a ni poboljšati privredni rast. Istina, kod nas je takva situacija da se budžetske pare neracionalno troše. I udžbenici kažu da novac treba držati dalje od političara, jer ga oni olako potroše - kaže doktor Popov.
Vlada shvata problem Narodne banke, ali manje razume da ga ona izaziva, smatra Saša Đogović:
- Na osnovu ovog budžeta može se zaključiti da će i sledeće godine provejavati iste inflatorne tenzije, ali i da će Narodna banka i ubuduće morati da pooštrava svoju monetarnu politiku.

Kamata i krediti
Građane i poslovne banke više od toga ko je upravu i šta je iznuđeno, šta je uzrok, a šta posledica, tišti kakve će biti mere Narodne banke i hoće li ubuduće krediti biti skuplji, a rate veće. Guverner poručuje da će NBS voditi restriktivnu monetarnu politiku i kaže za „Blic“:
- Narodna banka će podizati referentnu kamatnu stopu što poskupljuje novac. To znači da se dosadašnja brzina smanjivanja kamatnih stopa neće nastaviti i da neće biti osetnijeg smanjenja obaveznih rezervi, što bankama poskupljuje njihove proizvode. Jasno je da će sve to uticati na obim i cenu kredita. Ako, dakle, ne bude dovoljne podrške fiskalne politike (potezi Vlade), projektovana bazna inflacija od tri do šest odsto će biti branjena oštrijim merama iz arsenala Narodne banke. To nije najava novih mera već objašnjenje šta će uslediti ako bude neophodno - stav je guvernera Jelašića.
Bankari su spremni na sve, što ne znači da su zbog toga zadovoljni.
- U uslovima u kojima je teret borbe protiv inflacije isključivo na monetarnoj politici, ona mora da ostane restriktivna i dosledna, dokle god postoje makroekonomski rizici, ali bez nekih radikalnih izmena kojima se dodatno unosi nestabilnost. Stalnim, iznenadnim izmenama bankama se onemogućava da strateški planiraju poslovanje - ocenjuje u diplomatskom maniru Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora „Banke inteza“.
Zoran Petrović, drugi čovek Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, manje je tajnovit.
- Ako je ostvarenje ciljne inflacije trajno ugroženo, NBS može podići referentnu stopu naviše (trenutno je 9,5 odsto). Dakle, novac će biti skuplji a to znači da će ga skuplje plaćati i korisnici dinarskih kredita sa promenjivim kamatnim stopama. Ukoliko NBS podigne ionako visoke stope obaveznih rezervi na devizne depozite, to će dovesti do poskupljenja izvora finansiranja za banke, a sve će se u manjoj ili većoj meri preko cene kredita opet preliti na klijente.
Izvesno je da pitanje koncipiranja budžetskih prihoda i rashoda, da grubo govoreći usklađenost Vlade (fiskalna politika) i Narodne banke (monetarna politika) nije puko nadmudrivanje ekonomista i državnih zvaničnika. Ako taj odnos ne bude skladan, već bude ličio na sukob „na brvnu“, najgore će proći obični ljudi. Zbog eventualne veće inflacije trebaće im sve više novca za istu količinu robe, a posezanje za kreditima će biti „paprena“ varijanta, pa će se banke poželeti klijenata.

Ostale vestiArhiva