Vesti
Politika
Oni su ružno lice Evrope
23.06.2006. 12:00
Izvor: Blic
U Slovačku vladu najverovatnije ulaze ultranacionalisti
Slovački predsednik Ivan Gašparevič daće mandat Robertu Ficu, lideru Socijaldemokratske partije (SMER) za sastav nove vlade, a to bi moglo da dovede do nove izolacije zemlje. Ne bi bilo prvi put da se neka od članica EU nađe u izolaciji zbog ekstremista u vrhu vlasti.

Suprotno očekivanjima, lider levice, koja je osvojila 29 odsto glasova, najavio je da će prve razgovore o formiranju nove vlade održati sa ekstremnim nacionalistima. To su Slovačka nacionalna partija (11 odsto glasova),
koju predvodi Jan Slota i Pokret za demokratsku Slovačku koji predvodi bivši autokratski premijer Vladimir Mečijar (8,8 odsto glasova). Ukoliko se ta čudna koalicija sastavi moglo bi da dođe do „hajderizacije“ Slovačke.

Tokom Mečijarove vladavine, sredinom 90-ih, EU je gotovo u potpunosti izolovala Slovačku. Slično bi moglo da se dogodi ukoliko u sastav nove vlade uđe Jan Slota (traži funkciju ministara unutrašnjih poslova). Kako prenosi dnevnik „Češke novine“, Slota koji je ranije bio i potpredsednik parlamenta, ostao je upamćen po nekoliko, u najmanju ruku, neodmerenih izjava.

„Rešenje problema etničkih Mađara u Slovačkoj je slanje tenkova u Mađarsku, kako bi se poravnala Budimpešta“, rekao je Slota na jednom predizbornom mitingu. Primer Slovačke nije usamljen u Evropi. Ekstremni nacionalisti već više od jedne decenije pokušavaju, sa manje ili više uspeha, da se približe vlasti. Imena poput Jerga Hajdera i Žan-Mari Le Pena ili nama bližih Ante Đapića i Vladimira Žirinovskog u Briselu, uz dozu ogorčenja, izazivaju i strah.

Hajderizacija Austrije

Najpoznatiji primer vrtoglavog uspona kod ekstremista svakako je Jerg Hajder, lider Slobodarske partije u Austriji, koja je na izborima u novembru 1999. osvojila čak 27 odsto glasova i formirala koalicionu vladu. Zvanični Brisel zapretio je, čak, i uvođenjem sankcija Austriji. Hajder nije dugo ostao na vlasti, bio je primoran da se povuče sa čela partije, zadržao je mesto guvernera Koruške. Hajder, poznat kao antisemita i simpatizer nacizma, u aprilu prošle godine osnovao je novu partiju - Alijansu za budućnost Austrije.

„Naši vojnici u Drugom svetskom ratu nisu bili kriminalci već žrtve“, rekao je Hajder oktobra 1990. u obraćanju ratnim vojnim veteranima.

Najveću pometnju u Briselu zbog buđenja ekstremne desnice izazvao je, ipak, Žan-Mari Le Pen, lider Nacionalnog fronta u Francuskoj. Le Pen, takođe poznat po rasističkim i antisemitskim stavovima do sada se pet puta kanididovao za predsednika. Najbliži trijumfu bio je 2002. kada je na zaprepašćenje čitave civilizovane Evrope prošao u drugi krug pobedivši kandidata socijalista Lionela Žospena. U drugom krugu Francuzi su rekli jasno „ne“ ekstremizmu i izabrali sadašnjeg šefa države Žaka Širaka. Le Penova izjava iz 2005. najbolje opisuje njegove stavove:

„Okupacija Francuske u Drugom svetskom ratu nije bila tako nehumana. U stvari, nacisti su deportovali veliki broj Jevreja i borili se sa Pokretom otpora koji je ubijao civile i slali su ljude na prinudni rad“.

Biseri Žirinovskog

Vrhunac ekstremizma i neodmerenosti u istočnom delu Evrope svakako predstavlja Vladimir Žirinovski, lider Liberalno demokratske partije Rusije i potpredsednik Dume, donjeg doma parlamenta. Žirinovski, koji je, inače, i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iza sebe ima gomilu bisernih izjava.

Njegov poslednji izlet u nadrealnost bio je u januaru ove godine kada je u maniru čelnika vlasti iz perioda Slobodana Miloševića odgovorio Kondolizi Rajs, državnom sekretaru SAD, koja je kritikovala rusku spoljnu politiku zbog krize oko gasa sa Ukrajinom:

„Komentari Kondolize Rajs su odraz toga što nije udata i što nema dece. Njoj treba društvo vojnika i trebalo bi je odvesti u kasarne gde bi bila zadovoljena“.

U zemljama nekadašnje SFRJ takođe je bujao nacionalizam. Najpoznatiji primeri su Zmago Jelinčić, predsednik Slovenačke nacionalne partije i Anto Đapić, lider Hrvatske stranke prava.

Bugarski poslanici podržali su juče predlog da se lideru ultranacionalističke partije Volenu Siderovu ukine imunitet zbog krivokletstva. On se zalaže da Bugarska napusti NATO, izvrši reviziju privatizacionih sporazuma i da se romskoj i turskoj manjini ograniči učešće u vlasti.