Iako se prethodnih dana iz izjava predstavnika Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije mogao steći zaključak da imaju različit stav o pitanju potpisivanja Sporazuma sa EU, jučerašnji komentari njihovih funkcionera na tekst nove rezolucije o Kosmetu koja će se danas naći pred poslanicima, ukazuju da su nesporazumi, po tom pitanju, bar za sada, ublaženi. Kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića saopštio je juče da očekuje da će u januaru 2008. godine Srbija potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji će otvoriti izuzetno značajne privredne i ekonomske perspektive za sve građane.
S druge strane, iz odgovora šefa poslaničke grupe DSS-a u Skupštini Srbije Miloša Aligrudića na novinarsko pitanje da li se u vladajućoj koaliciji razgovaralo da se ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moglo bi se zaključiti da ni premijerova stranka ne smatra spornim tekst tog sporazuma. „Ono što je parafirano, nigde ne postavlja ograničenja teritorijalnosti Srbije. Ovo pitanje nismo mi postavili, već se ono čulo kroz izjave pojedinih političara zemalja EU. Videćemo šta će biti neophodno uglaviti u odredbe tog ugovora kako bi se Srbija osigurala”, rekao je Aligrudić.
U saopštenju Tadićevog kabineta navodi se i da se rezolucijom o Kosovu i Metohiji potvrđuje jedinstvena državna politika kojom se štite teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i dalji napredak evropskih integracija.
Miloš Aligrudić je istakao da je, u ovom trenutku, važno pokazati jedinstvo Srbije, da „oni koji s nama komuniciraju to vide i da mi pokažemo da nema nikakvih promena kursa u želji Srbije da postane deo Evropske unije, a mora postajati minimum ispod kojeg država ne može ići”. Aligrudić je dodao da DSS ostaje opredeljen za evrointegracije i naglasio je :„Naravno isključivo sa Kosovom i Metohijom, to se uopšte ne postavlja kao pitanje. Za svaki ugovor potrebne su dve strane, a na nama je da kažemo šta je sa naše strane apsolutno neprihvatljivo, pa ćemo onda da vidimo da li je u interesu druge strane da vidi Srbiju u EU, ili ne: Ne možemo danas o tome pričati”.
A da je svaka od dve vodeće partije vladajuće koalicije napravila ustupak prilikom pisanja predloga teksta rezolucije potvrdila je juče Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS-a. Ona je na novinarsko pitanje da li rezolucija sadrži i nešto s čim se DS ne slaže, odgovorila da je definisanje neutralnog vojnog statusa u izvesnoj meri deo kompromisa DS-a, ali je „ostalo da će građani o tome odlučivati na referendumu”. Što se tiče ustupaka DSS-a, Kolundžija je rekla: „Ako čitate da je poruka koja je bila poslata bila zahtev da se ne potpisuje Sporazum o pridruživanju EU, a mogla je i tako da se čita, onda pretpostavljam da je to kompromis, pošto takvog zahteva u rezoluciji nema”.
Aligrudić je istakao da se mora podvući vojna neutralnost, zato „što mora da se napravi jedna distinkcija u odnosu na određenu potencijalnu ulogu NATO-a kada je reč o Srbiji i Kosmetu, čak nije ni iznenađenje što je u vladajućoj koaliciji vrlo lako postignut dogovor o tome”.
Međutim, dogovor o sadržaju rezolucije za sada, čini se, nije postignut sa radikalima. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić nije komentarisao razgovore koje je juče na tu temu imao sa šefovima poslaničkih grupa, ali kako se moglo čuti u Skupštini, nije bilo sastanka sa radikalima. Bilo je i nezvaničnih informacija da su oni nezadovoljni tekstom rezolucije i da će svoj stav izneti na današnjoj sednici, ali se zvanično nisu oglasili. Ipak, radikali nikada do sada nisu glasali ni protiv jedne rezolucije o Kosmetu koju je parlament usvojio, uvek su, pri tom imali primedbe, pa se očekuje da će i danas tako postupiti.
A podršku rezoluciji, osim DSS-a i DS-a, najavili su i poslanici Nove Srbije, G17 plus i SPS-a, a protiv će biti LDP i LSV, dok će poslanici SVM-a, kako su nam rekli, najverovatnije, biti uzdržani.
Kako nam je rekao Balint Pastor (SVM), poslanici njegove stranke, zbog Božića, nisu se juče sastali sa ministrom Samardžićem, ali su se čuli telefonom. Pastor kaže da će poslanici njegove stranke, biti principijelno, kao i ranije, najverovatnije uzdržani, osim „ako u tekstu ne bude nekih drastičnih predloga, kao što je prekid diplomatskih odnosa”.
Ivica Dačić, šef poslaničke grupe SPS-a, rekao je da je za socijaliste važno da se u ovom trenutku pokaže jedinstvo Srbije u odnosu prema Kosmetu i „sednica parlamenta mora da odiše jedinstvom i odlučnošću, jer će Srbija samo tako moći da odbrani Kosovo i Metohiju”. Prema Dačićevim rečima, socijalisti smatraju da bi trebalo više potcrtati značaj Rezolucije 1244 i jasno definisati vojnu neutralnost Srbije u odnosu na sve vojne saveze, ali i na pojedine vojne sile. Na pitanje novinara da li se to odnosi i na Rusiju, Dačić je odgovorio: „I na Rusiju i na sve druge”. On je dodao: „Nadam se da nećemo morati da ulazimo u sukobe sa svetom, ali ja ne mogu da kažem, kao što govore druge partije, da Srbija ne treba da upotrebi sva sredstva za odbranu Kosmeta”.
Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije, rekao je da poslanici LDP-a neće podržati predloženu rezoluciju, jer je „tekst potpuno neprihvatljiv, zato što je on najveća pretnja interesima građanske Srbije od 5. oktobra 2000. godine do danas i po jeziku, karakteru, posledicama i načinu na koji se šalje poruka, ovaj tekst je ravan rezoluciji koju je ovaj parlament usvojio dva dana pre početka bombardovanja Srbije u martu 1999. godine”. Kao svojevrstan odgovor na ovu rezoluciju pregovaračkog tima, LDP je predložio svoju rezoluciju o zaštiti evropske perspektive Srbije u kojoj se, između ostalog, navodi da je „jedini prihvatljiv konačan status Kosova i Metohije isti kao i vizija političke budućnosti Srbije – punopravno članstvo u EU zasnovano na prihvatanju i razvijanju evropskih vrednosti i zajedničkom interesu”. Jovanović je oštro kritikovao tekst rezolucije pregovaračkog tima, ocenjujući ga kao antievropski. On je istakao da je za ovakav tekst presudila, „s jedne strane, potreba Vojislava Koštunice da, bez obzira na sredstva, ostane na vlasti, a, s druge strane, slabost predsednika Borisa Tadića, koji je procenio da bez ovakvih ustupaka, ne može ostati na mestu predsednika Republike”.

Ostale vestiArhiva