Vesti
Politika
Gradonačelnike biraju odbornici
28.12.2007. 12:00
Izvor: Politika
Gradonačelnike biraju odbornici
Poslanici srpskog parlamenta raspravljali su juče o paketu od četiri zakona, čije usvajanje je neophodno da bi se, u skladu sa Ustavnim zakonom, raspisali pokrajinski i lokalni izbori do 31. decembra. Kako je rekao Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, cilj zakona o teritorijalnoj organizaciji, o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima i o glavnom gradu, jeste obezbeđivanje stabilnosti lokalnih samouprava i dalja decentralizacija vlasti. Obrazlažući predložena rešenja, ministar Marković je istakao da su, pre utvrđivanja konačnog predloga zakona, obavljene konsultacije sa poslaničkim grupama, pozicije i opozicije i postignut je visok stepen saglasnosti. On je rekao da se zalagao za neka drugačija rešenja, ali „stav većine stranaka bio je da ostane proporcionalni izborni sistem uz podizanje cenzusa na pet odsto, pa je taj stav i prihvaćen”. Prema Markovićevim rečima, u ovom trenutku, imamo 11 raspuštenih skupština opština, u više njih su na snazi razni oblici „vanrednog stanja”, što je dokaz da postojeći zakoni nisu dobri.
Inače, sem povećavanja cenzusa na pet odsto, jedna od ključnih novina u Predlogu zakona o lokalnim izborima jeste i ta što građani više neće direktno birati gradonačelnike, već će o tome odlučivati odbornici.
Izborni cenzus od pet odsto neće važiti za stranke i koalicije nacionalnih manjina za koje je predviđen takozvani prirodni prag, čime se pripadnicima manjinskog naroda omogućuje srazmerna zastupljenost u lokalnim skupštinama u sredinama sa mešovitim nacionalnim sastavom. U odnosu na postojeća izborna rešenja, novina je i to što na izbornoj listi mora biti najmanje trećina kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira. Pored toga, izborna lista mora biti podržana potpisima najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na listi, s tim što će se u opštinama koje imaju manje od 20.000 birača, izborne liste potvrđivati i ukoliko ih potpisima podrži ukupno najmanje 200 birača. Svaki potpis mora biti overen. Novina u zakonu je i regulisanje takozvanih blanko ostavki. Prema predloženim rešenjima, koja su u skladu sa odredbama novog Ustava, podnosilac izborne liste i kandidat za odbornika, odnosno odbornik mogu da zaključe ugovor kojim može biti utvrđeno i da kandidat za odbornika, odnosno odbornik predaje podnosiocu liste svoju blanko ostavku. Blanko ostavka, kako je navedeno, sadrži izjavu kandidata za odbornika, odnosno odbornika da podnosi ostavku na odborničku funkciju, kao i ovlašćenje podnosiocu liste da ostavku preda u njegovo ime. Podneta ostavka i ovlašćenje ne mogu se opozvati, a ugovor, kao i potpis na blanko ostavci moraju biti sudski overeni. Ubuduće, inače, opštinske skupštine neće samo konstatovati ostavke, već će o tome odlučivati.
Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi predviđeno je, između ostalog, i da lokalne samouprave imaju svoju imovinu, kojom će upravljati samostalno, a ovo pitanje će biti regulisano posebnim zakonom. Novim rešenjima precizirano je da osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave obavezno prethodi referendum savetodavnog karaktera. Jedan od uslova za obrazovanje opštine jeste da ima najmanje 10.000 stanovnika, dok je za sticanje statusa grada potrebno najmanje 100.000 stanovnika, međutim, moguće je dobijanje ovih statusa i sa manjim brojem stanovnika, ukoliko za to postoje posebni razlozi od geografskog i istorijskog značaja. Zakonska novina je i obavezno osnivanje mesnih zajednica u seoskim sredinama, dok u gradskim sredinama one mogu, ali i ne moraju biti osnovane.