Vesti
Politika
Terorizam je negacija osnovnih ljudskih prava
24.06.2006. 08:00
Izvor: Danas
Terorizam je negacija osnovnih ljudskih prava
Govor Ambasadora Hans Ola Urstada, šefa misije OEBS, na otvaranju seminara "Borba protiv terorizma i zaštita ljudskih prava"
Borba protiv terorizma i zaštita ljudskih prava zauzimaju vrlo visoko mesto na agendi demokratskih društava, da bi se moglo pomisliti da posebna razrada ove teme nije neophodna. Međutim, odnos između ova dva fenomena daleko je od jednostavnog i očiglednog. Naša Misija odnedavno se, takođe, usredsredila na borbu protiv terorizma i organizovala je tri seminara o različitim aspektima ovog problema, u saradnji s Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, OEBS Jedinicom za borbu protiv terorizma iz Beča, Fakultetom civilne odbrane i Fakultetom političkih nauka. Naziv našeg projekta, koji je u toku, "Demokratska akcija protiv terorizma" upućuje na naročitu pažnju koju poklanjamo ovom problemu.
U tom kontekstu, hteo bih da istaknem da je terorizam pretnja stabilnosti država i funkcionisanju demokratskih društava, ali i negacija i poricanje osnovnih ljudskih prava pojedinaca - prava na život, bezbednost, slobodu pojedinca. Kako su u većini slučajeva mete terorističkih napada izabrane tako da ne prave razliku i pogađaju nedužne civile - ova vrsta kršenja ljudskih prava naročito je uznemirujuća i neprihvatljiva.



NAPAD NA SLOBODU MIŠLJENJA
Terorizam je i napad na slobodu mišljenja i izražavanja. Terorističke pretnje, uključujući i pretnje na život, često su upućene novinarima, ili piscima (primer Salmanu Ruždiju), ili drugim javnim delatnicima. Na taj način im se ograničava sloboda izražavanja i od njih se traži da prihvate vrednosti koje zagovaraju verski fundamentalisti, ili neke druge ekstremističke grupe.
Terorizam je, takođe, i pretnja pravnom sistemu i nezavisnosti sudstva - jer se dešava da su u velikom broju slučajeva tužioci i sudije izloženi pretnjama koje za cilj imaju da utiču na njih prilikom donošenja presuda onako kako se to od njih zahteva, ili kako bi odbacili optužbe protiv okrivljenih terorista.
Raznovrsnost i intenzitet terorističkih pretnji razlikuju se od zemlje do zemlje, ali veoma mali broj zemalja, ako takvih uopšte ima, potpuno su pošteđene od takvih pretnji. Očigledan i jasan primer je i poslednja osujećena teroristička zavera u Kanadi.
Sve ovo podvlači potrebu za međunarodnom saradnjom u borbi protiv terorizma kako bi se zaštitile naše demokratske vrednosti i sloboda pojedinaca.
OEBS je još u ranim fazama svog postojanja (u to vreme KEBS) povezivan sa zaštitom i promocijom ljudskih prava, naročito u jednopartijskim, autoritarnim režimima istočne Evrope. Danas sve zemlje članice OEBS dele iste demokratske vrednosti, mada se one još uvek ne sprovode u potpunosti u svim zemljama. Zaštita ili promocija ljudskih prava ostaje visoko na agendi OEBS, ali u ovom trenutku glavne pretnje ovim slobodama potiču od terorista, ili država koje im pružaju utočište ili tolerišu takve grupe.
OEBS, kako mu i samo ime govori, specijalizovan je za pitanja bezbednosti i saradnje i stoga je logično da bi trebalo da se, zajedno s drugim institucijama, uključi u borbu protiv terorizma.
Padom Berlinskog zida i kao reakcija na povećanu pretnju od međunarodnog terorizma, pažnja OEBS borbi protiv terorizma pojavila se kao nova preokupacija u kasnim devedesetim godinama prošlog i početkom ovog veka. Terorizam je prepoznat kao zajednička pretnja koja je naročito usmerena protiv demokratija i demokratskih vrednosti na koje su se sve zemlje učesnice OEBS obavezale.



AKCIONI PLAN
Kao posledica događaja od 9. septembra i u potrazi za svojom pravom i odgovarajućom ulogom u globalnoj borbi protiv terorizma, zemlje članice OEBS usvojile su Akcioni plan na Ministarskom savetu u Bukureštu 2001. godine, kao i Povelju o prevenciji i borbi protiv terorizma na Ministarskom savetu u Portu 2002. godine. Na operativnom nivou formirana je Jedinica za borbu protiv terorizma sa sedištem u Beču. Strategija OEBS za borbu protiv terorizma identifikovala je četiri strateške oblasti za sprečavanje i borbu protiv terorizma: policija, pogranična bezbednost, borba protiv ilegalne trgovine (ljudima, narkoticima, oružjem, itd) i suzbijanje finansiranja terorista.
Uz to, utvrđeno je da i druge aktivnosti OEBS na posredan način doprinose borbi protiv terorizma, jer imaju karakter "mekih" i preventivnih mera (reforma pravosuđa, promovisanje tolerancije, zaštita nacionalnih manjina, itd).
OEBS je, slično drugim institucijama i organizacijama, svoju pažnju usmerio i ka vezi koja postoji između borbe protiv terorizma i zaštite građanskih sloboda.
Pored toga što nijedna okolnost, ili razlog, ne mogu da predstavljaju opravdanje za terorističke napade, postoje različiti socijalni, ekonomski, politički i drugi faktori, uključujući i nasilni separatizam i ekstremizam, koji stvaraju uslove u kojima su terorističke organizacije u stanju da dobiju podršku. Razumevanje prirode i uzroka ovog zla predstavlja prvi korak ka osujećenju istog.
Povelja OEBS o prevenciji i borbi protiv terorizma istakla je potrebu poklanjanja pažnje uslovima koji podstiču i održavaju terorizam. Da bi se oni suzbili, naročito se insistira na punom poštovanju demokratije i vladavine prava, zatim tako što će svim građanima biti dozvoljeno da učestvuju u političkom životu, sprečavanjem diskriminacije i podsticanjem dijaloga između različitih kultura i religija, promovisanjem ljudskih prava i tolerancije i borbom protiv siromaštva.
Zemlje članice OEBS čvrsto odbacuju poistovećivanje terorizma s bilo kojom nacionalnom pripadnošću ili religijom i potvrđuju da aktivnosti OEBS u borbi protiv terorizma nisu usmerene ni prema jednoj religiji, zemlji, ili narodu.
One su se takođe obavezale da će se boriti protiv govora mržnje i da će preduzeti neophodne mere kako bi sprečile zloupotrebu medija i informacionih tehnologija u terorističke svrhe.
U skladu sa ovim sveobuhvatnim pristupom, OEBS će nastaviti (naročito kroz svoju instituciju ODIHR i misije na terenu) napore usmerene na izgrađivanje institucija i jačanje vladavine prava i državnih vlasti.
U promovisanju ljudskih prava i multikulturalizma, OEBS podstiče toleranciju, suživot i harmonične odnose između različitih etničkih, religijskih, jezičkih i drugih grupa. Mere za sprečavanje ekstremizma i diskriminacije usmerene protiv ovih grupa trebalo bi istovremeno da promovišu i poštovanje vladavine prava, demokratske vrednosti i lične slobode.
Preventivna strategija i mere reagovanja država u borbi protiv terorizma moraju da budu pravovremene, odlučne i beskompromisne, ali državni zvaničnici moraju da budu svesni rizika da osnovne slobode i ljudska prava mogu da budu ugroženi u ime zaštite javnog interesa.
Kako bi se sprečio sukob između borbe protiv terorizma i ljudskih prava, odgovori na terorizam moraju da budu proporcionalni i nepristrasni, kako u oblasti sprovođenja zakona, tako i u pravosudnom sistemu. Razmena domaćih i međunarodnih iskustava, upotreba utvrđenih kriterijuma, kao što su uputstva Saveta Evrope o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma, mogu da budu korisni prilikom rešavanja nekih od kontroverznih pitanja (kao što su uslovi držanja u pritvoru, pravo na advokata, ekstradicija, itd).
Druga pitanja, kao što su potreba za čuvanjem informacija u tajnosti nasuprot dozvoljenom pristupu informacijama, prisluškivanje telefonskih razgovora, korišćenje "insajdera" i zaštićenih svedoka, takođe moraju da budu pažljivo korišćeni u borbi protiv terorizma.
Na sličan način aspekti ljudskih prava u borbi protiv terorizma mogu da dotiču i prava na slobodu udruživanja i izražavanja. Ograničavanja ovih sloboda, ukoliko je to potrebno, trebalo bi da budu pravilno odmerena, vremenski ograničena i podložna kontroli od strane demokratskih institucija, kao što je parlament. Treba imati na umu da snaga i efikasnost liberalnih demokratija proističu iz njihove čvrste opredeljenosti na proširivanje oblasti sloboda, a ne na njihovo ograničavanje.



JUG SRBIJE KAO PRIMER
Među aktivnostima Misije koje su od značaja za temu o kojoj danas govorimo moglo bi se pomenuti naše stalno angažovanje u južnoj Srbiji koje je doprinelo sasecanju osnove za ekstremističko delovanje. Ono može da posluži kao primer za sličan pristup u drugim postkonfliktnim multietničkim zajednicama u regionu.
Odeljenje Misije za sprovođenje zakona bavi se pitanjima borbe protiv terorizma kroz programe koji se odnose na kontrolisanje granica, putne isprave, obuku granične policije i izgrađivanje kapaciteta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, naročito iz oblasti prikupljanja podataka i istražnih tehnika.
Aktivnosti Odeljenja Misije za vladavinu prava usmerene su ka izgrađivanju kapaciteta sudstva u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina, uključujući zaštitu svedoka, kao i programe za borbu protiv korupcije i pranja novca. Kako između ratnih zločina, terorizma i organizovanog kriminala postoji bliska povezanost, jasno je da ovi programi imaju značaj u borbi protiv terorizma.
Demokratske reforme, otvaranje puta ka integraciji u evropske i evroatlantske strukture, najbolji su odgovori na probleme ovog regiona i izgrađivanje kapaciteta u borbi protiv terorizma.
U tom procesu zaštita ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina, kao i politika integracije nacionalnih manjina, ali i drugih ugroženih grupa, naročito "gubitnika u procesu tranzicije", predstavljaju najbolju strategiju protiv ekstremizma i terorizma nastalog u regionu.
Stabilne države zapadnog Balkana koje imaju demokratsku vladavinu samo mogu da poboljšaju potencijal Evrope za suzbijanje i sprečavanje međunarodnog terorizma, a u isto vreme i za zaštitu i promovisanje ljudskih prava.