Guverner NBS Radovan Jelašić poručio je građanima da će i ubuduće najbolje prolaziti oni koji štede i zadužuju se u dinarima.
"Kao što su bolje prolazili oni koji su 2006. i 2007. godine štedeli u dinarima i nisu svakodnevno računali koliko su zaradili ili izgubili na kursnim razlikama, tako će biti i u 2008. godini, jer će NBS referentnom kamatnom stopom uticati na inflaciju", rekao je Jelašić. Guverner je ukazao da centralnoj banci, kao ni Vladi Srbije, neće biti lako da inflaciju održi u planiranim okvirima, jer se u iduću godinu ulazu sa inflacijom koja je premašila 10 odsto, iako je bilo planirano da ukupni rast cena bude 6,5 odsto. "Nesporno je da Vlada u NBS ima najboljeg saveznika u borbi protiv inflacije, ali će od restriktivnosti fiskalne politike zavisiti potezi centralne banke u postizanju njenog osnovnog cilja da bazna inflacija u 2008. godini bude između tri i šest odsto", rekao je Jelašić. Vlada, prema njegovim rečima, treba da istraje u planiranom smanjenju javne potrošnje, iako je to smanjenje manje nego što je bilo najavljivano, kao i da ne popušta zahtevima sindikata da se rast plata usklađuje sa rastom inflacije. Kretanje inflacije u 2008. godini zavišiće i od toga šta će država uraditi sa dodatnim prihodima, kao što su prihodi iz privatizacije i kako će sprovoditi strukturne reforme, a pre svega, restrukturiranje javnih preduzeća i njihovu pripremu za izlazak na Beogradsku berzu. "Za ostvarivanje planirane bazne inflacije NBS će, najpre, koristiti tržišne mehanizme, kao što je referentna kamatna stopa", kazao je Jelašić, napominjući da ima mnogo onih koji se sa tim ne slažu i radije bi da centralna banka bude restriktivnija u drugim monetarnim merama, poput limitiranja zaduživanja u inostranstvu i podizanja obavezne reverve. Guverner je rekao da se u drugim zemljama ne postavlja pitanje troškova povlačenja viška likvidnih sredstava, kako bi se inflacija držala pod kontrolom, a to se u Srbiji koristi za priču protiv NBS. "U Mađarskoj, gde je referentna kamatna stopa 7,5 odsto, ili u Rumuniji gde je ona takođe 7,5 odsto, nikom ne pada na pamet da pita zašto centralna banka koristi tu stopu za povlačnje viška likvidnih sredstava", istakao je Jelašić. Ako bi se višak novca povlačio podižanjem obavezne rezverve to bi, kako je naveo, za građane značilo poskupljivanje kredita, odnosno zaustavilo bi se obaranje kamatnih stopa na zaduživanja stanovništva i privrede. Konkurencija u bankarskom sektoru, kako je ocenio Jelašić, trebalo bi da još više doprinosi podizanju kvaliteta bankarskih usluga i smanjenju cena tih usluga. On je najavio da će u idućoj godini neka od inostranih revizorskih kuća oceniti kakve usluge nude banke u Srbiji i taj izveštaj će biti predočen javnosti. Jelašić je potvrdio da je Moskovska banka uputila zahtev za dobijanje licence za poslovanje u Srbiji i naglasio da će odluka zavisiti od ispunjavanja propisanih uslova. Inostrane banke, prema njegovim rečima, koje imaju nameru da posluju u Srbiji, radije bi da kupe neku domaću banku, ali "po normalnim cenama". On je ocenio da su akcije većine banaka do sada bile precenjene, ali se sada svode na realnu cenu, što će, kako očekuje, iskoristiti inostrani investitori. Komentarišući kretanje kursa dinara prema evru, Jelašić je kazao da politički izazovi mogu da imaju kratkoročni uticaj na vrednost domaće valute, ali je posao NBS da smiruje taj psihološki efekat oštrijim monetarnim merama, što neposredno smirujuće utiče i na inflaciju. U toku je priprema novog zakona o N banci Srbije i Jelašić očekuje da on bude urađen u skladu sa standarima Evropske unije. Evropska centralna banka će krajem januara Vladi Srbije poslati komentare na dostavljeni nacrt tog zakona. "NBS je dostavila sugestije na predložena rešenja, ali propratno pismo koje je Ministarstvo finansija prosledilo Evropskoj centralnoj banci uz Nacrt zakona o NBS, otišlo je bez potpisa guvernera NBS", ukazao je Jelašić.

Ostale vestiArhiva