Vesti
Društvo i ekonomija
Ko uništava agenciju Tanjug05.01.2008. 14:00
Izvor: Politika
Dok Luka Mičeta, direktor Tanjuga, smatra da je krivac za skresani ovogodišnji budžet pomoćnik ministra kulture, Dragan Janjić kaže da je budžet samo prepakovan i da državna agencija mora da se navikne na tržište
U otvorenom pismu ministru kulture Vojislavu Brajoviću (koje objavljuje NIN u najnovijem broju) Luka Mičeta, generalni direktor novinske agencije Tanjug, optužio je to ministarstvo da u 2008. godini „želi da zaustavi razvoj i ekspanziju Tanjuga, tačnije da ga uništi”. Razlog za teške reči zapravo je u novcu, jer Ministarstvo kulture, kako tvrdi Mičeta, „želi drakonskom restrikcijom budžeta da likvidira Tanjug”.U podužem pismu navodi se šta je sve u najstarijoj novinskoj agenciji (koja ove godine slavi 65 leta) unapređeno i popravljeno u novijem periodu „za samo četiri godine, sa nedovoljno sredstava, ali sa mnogo znanja i kreativnosti”. Ocenjujući da su „od dna došli do vrha”, Mičeta, međutim, izražava bojazan da se sve to može urušiti, a takvu destruktivnu nameru pripisuje aktuelnom pomoćniku za medije ministra kulture Draganu Janjiću „koji sve ovo želi da uništi”. Samom ministru se zamera što je dozvolio da njegov pomoćnik, bivši glavni i odgovorni urednik Bete i, kako tvrdi, njen suvlasnik (12,5 odsto udela), bude u sukobu interesa.
„Od države lane smo tražili 218,5 miliona dinara, a dobili 196.262.500 dinara. Za 2008. godinu Dragan Janjić nam je smanjio iznos i po njegovom naređenju treba da dobijemo 132 miliona što je oko 33 odsto manje nego prošle godine. Imamo mnoge projekte, prvi smo u istoriji srpskog žurnalizma pokrenuli Webcast, to je televizija preko interneta, što zahteva nove specijalizovane kadrove, nove ljude jer to niko ranije nije radio, imamo takođe i Međunarodni pres-centar u Banjaluci koji je specijalnim linkovima povezan sa beogradskim pres-centrom i druge projekte, a sredstva su nam za trećinu smanjena. Smanjenje sredstava nije ničim obrazloženo. Janjić zastupa interese Bete i pošto ne mogu da nam ospore profesionalnost, jer smo najcitiranija agencija u Srbiji, on je sa određenom interesnom grupom iz vlade, a znamo i ko je – i objavićemo i to kada bude trebalo – rešio da Tanjug finansijski upropasti i onemogući nam rad, a Beti obezbedi bolju poziciju”, pojašnjava Mičeta.
Krivca za smanjena budžetska sredstva vidi, pre svega, u pomoćniku ministra, „jer to je isključivo on pokrenuo sa ljudima i ozbiljnim finansijskim centrima moći koji žele našu zgradu”. Kaže da su hendikepirani, jer kao državna agencija ne mogu da osnivaju, recimo, druge medije, dok Beta, kao privatna, ima i svoj radio, a priprema i televiziju.
Ove godine Tanjug mesečno treba da dobija 11 miliona dinara, a samo za plate potrebno je 16,5 miliona. Na pitanje kako će sa umanjenim sredstvima poslovati, Mičeta kaže da će „protestovati protiv države i centara moći koji su dozvolili rušenje Tanjuga”. Šta to konkretno znači za sada ne želi da otkriva, ali uverava da imaju mehanizme da odbrane svoje interese.
Ova priča, naravno iz ugla Ministarstva za kulturu, izgleda drugačije.
– Tanjug je lane dobijao nešto više od 16 miliona dinara mesečno od države. Tačnije, na tržištu su uspevali da zarade nešto više od 20 odsto, a ostatak, oko 80 odsto, dobijali su iz budžeta. To su ogromne pare. Njihova uporediva konkurencija – hrvatska agencija Hina – iz budžeta dobije onoliko koliko sama zaradi na tržištu – podseća Dragan Janjić i dodaje:
– U ovoj godini Tanjug će direktno iz budžeta dobiti 11 miliona mesečno, ali postoji i 5,5 miliona dinara mesečno sredstava za finansiranje potreba državnih organa za koja mogu da konkurišu sve tri novinske agencije. Logično je pretpostaviti da će Tanjug po tom osnovu dobiti najmanje trećinu, a to je najmanje 13 miliona dinara. Tako se pripremamo za tržište. U julu prošle godine na sednici Odbora za kulturu i informisanje dogovoreno je da se mediji sa bivšeg saveznog nivoa (Tanjug, Radio Jugoslavija, Jugoslovenski pregled i Filmske novosti) transformišu, da se učešće države smanji, a poveća učešće tržišta u njihovom finansiranju. Dogovoreno je i da Tanjug, na osnovu Zakona o javnom informisanju, postane javno preduzeće i mi ćemo ove godine osnovati to preduzeće u kome ćemo jasno definisati poziciju ove agencije.
Pomoćnik ministra podseća da je sa Ministarstvom finansija već dogovoreno da agencija već na početku godine dobije između 35 i 40 miliona dinara za socijalni program za 70 zaposlenih koji odlaze iz Tanjuga. Po tom osnovu, mesečno, oslobodiće se od četiri do pet miliona dinara sredstava, što bi inače otišlo za plate tim ljudima. Kada se „sve to sabere”, Tanjug će u ovoj godini dobijati gotovo isto koliko i prošle godine, procenjuje Janjić.
– Budžet je sada drugačije postavljen, odnosno prepakovan kako bi se Tanjug okrenuo više tržištu i pripremio za tržišnu konkurenciju. Od države će na ovaj ili onaj način dobiti otprilike isto kao lane što je vrlo mnogo. Njihova prva konkurencija, Beta, ima ukupni mesečni budžet od 11 miliona dinara, a Tanjug ima 16 miliona iz državnog budžeta, plus zaradu na tržištu, izdaje i prostor, a proizvodi su im sličnog obima – objašnjava Janjić.
Ne isključuje mogućnost da se i druge dve privatne agencije žale, smatrajući da država podstiče nelojalnu konkurenciju. Ali, po Zakonu o javnom informisanju, država može da ima svoju agenciju. Iako je Tanjug obavešten da svoje zahteve prema državi prilagodi budžetskim planovima države, to nije učinjeno.
Janjić: Nisam u sukobu interesa
U otvorenom pismu pomoćnik ministra za medije je prozvan da, kao bivši glavni i odgovorni urednik Bete, ne samo da favorizuje tu medijsku kuću, već je kao jedan od suvlasnika i u sukobu interesa.
– Svi smo mi odnekuda došli, ja na ovo mesto nisam ni mogao da stignem sa mesta VKV zavarivača, recimo, već iz neke medijske strukture. Pre dolaska u Ministarstvo svoje akcije u Beti nepovratno sam prebacio na druge. Iako sam po zakonu mogao i da ih zamrznem, nisam to uradio pretpostavljajući kakvih će sve komentara da bude. U vladi, uostalom, postoje nadležne službe koje ocenjuju sukob interesa. Lično nisam u sukobu interesa, jer sam svoj udeo u Beti, koji inače nema neku ekonomsku vrednost, jer agencijski sektor je prilično neprofitabilan, otuđio. Da u Beti nemam suvlasništvo može se videti i uvidom u sudski registar, jer to sam uradio pre nego sam postavljen na ovo mesto, u Petom opštinskom sudu i imam papir o tome – kaže Janjić.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…