Na većini ključnih funkcija u srpskom pravosuđu sede pripadnice lepšeg pola. Od 2000. godine na mnogim bitnim nivoima našeg pravosudnog sistema počinje era ženskog gazdovanja, što je pre dve decenije bilo gotovo nezamislivo, a u mnogim evropskim zemljama je i danas tako. Vrhovni sud, Ustavni sud, četiri od ukupno pet beogradskih tužilaštava... samo su neke od bitnih pravosudnih institucija u Srbiji koje drže dame.
Trend povećanja broja žena na bitnim funkcijama u pravosuđu, ali i uopšte u pravosudnom sistemu Srbije, kreće posle 2000. godine. Pre sedam godina po prvi put u istoriji na čelo Vrhovnog suda izabrana je sudija Leposava Karamarković, a od tada se nižu samo dame - Sonja Brkić, a posle nje i Vida Petrović-Škero.
- Prateći ovaj trend, danas u samo jednom od pet tužilaštava u Beogradu predsednik je muškarac. Osim toga, i zamenik ministra pravde je pripadnica lepšeg pola, gospođa Snežana Malović. A pre samo dve decenije broj žena advokata, na primer, mogao se izračunati na prste, a kamoli broj sudija. Danas koleginice čine više od trećine ukupnog broja advokata u Srbiji, ali i jasnu većinu u pravosuđu - kaže Vladimir Šešlija, predsednik Advokatske komore Srbije.
O tome svedoče i podaci Ministarstva pravde, prema kojima od ukupno 2.381 nosioca pravne funkcije u sudovima Srbije, čak 1.523 čine žene, što je oko 64 odsto. I u Vrhovnom sudu Srbije dominiraju dame, kaže sekretarka Ljupka Nikolić.
- Od ukupno 67 sudija, danas je 35 žena, što je posebno zanimljivo kada znate da je pre samo šest godina bilo 73 sudije i samo 25 pripadnica lepšeg pola - objašnjava Nikolićeva.
Zašto su žene postale dominantne u srpskom pravosuđu, pokušala je da objasni i Jelisaveta Vasilić, dugogodišnji sudija i član Saveta za borbu protiv korupcije. Po njenom mišljenju, žene kao organizovaniji pol i treba da budu značajno zastupljene u srpskom pravosuđu, ali da pravi problem ne leži u tome da li su na bitnim funkcijama žene ili muškarci.
- Od 2000. godine do danas gotovo ništa se nije promenilo nabolje u pravosudnom sistemu, iako su žene bile na njegovom čelu. Realni rezultati mi ne dozvoljavaju da budem zadovoljna. Iako i žene i muškarci mogu da budu podjednako dobri, pravo pitanje je da li im se dozvoljava da to budu. U pravosuđu vlada opšta nesigurnost, a političari se prema pravosudnim organima ophode isto kao i pre 2000. godine, što veoma utiče na sudije - objašnjava Jelisaveta Vasilić.
Omer Hadžiomerović, portparol Društva sudija Srbije, smatra da se ukupan broj žena od 2000. godine nije drastično promenio, ali da je činjenica da ranije žene nisu zauzimale bitne funkcije kao danas.
- Momenat u kome dame počinju da dominiraju u pravosuđu verovatno su devedesete godine, kada je zbog loše ekonomske situacije došlo do velikog odliva muškaraca iz pravosuđa u advokaturu - objašnjava Hadžiomerović.
S njim se slaže i dr Milan Škulić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji još dodaje da se i u Evropi primećuje sličan trend, ali je razlika u tome što su žene tamo zastupljene uglavnom na nižim funkcijama, a veoma retko na visokim.
- Srbija je, prema tome, izuzetak. Ali, kod nas su pripadnice lepšeg pola dominantne i na nižim funkcijama, među prvostepenim organima - priča Škulić.
Kao poseban primer, on izdvaja Ameriku i zemlje koje imaju anglosaksonski pravni sistem. Kako kaže, tamo uopšte nema puno žena u pravosuđu, što je verovatno posledica tradicije.
Bilo kako bilo, Srbija je barem po nečemu pozitivni izuzetak u svetu. Ovakva praksa, složili su se sagovornici „Blica nedelje“, pokazuje da je jednakost među polovima sve veća u Srbiji, ali i da se žene, barem u pravosuđu, uvažavaju i da imaju kvalitetan tretman.

Pretnje i presude
Presudu u najbitnijem suđenju u Srbiji - za ubistvo premijera Zorana Đinđića, donela je žena, sudija Nata Mesarović. Neposredno pre saslušanja prvooptuženog Milorada Ulemeka Legije dobijala je razne vrste pretnji, od pisama do crvenih ruža ostavljanih ispred njene vikendice koje su simbolizovale Legijinu tetovažu na vratu. Uprkos tome, nisu je sprečili da optuženima odredi najveću kaznu. Ona, međutim, nije jedini sudija koji je primao pretnje. Jedna od njih je i Maja Kovačević-Tomić, sudija i protparol Specijalnog suda. Nekima su pretnje dolazile i iz državnih instanci, kao što je primer Gordane Čolić, šefa Trećeg opštinskog tužilaštva, kojoj je u slučaju suđenju pripadnicima zemunskog klana, republičko tužilaštvo navodno naredilo da „zažmuri“ po pitanju transkripta razgovora Dejana Milenkovića sa advokatom Biljanom Kajganić.

Ostale vestiArhiva