Poslednje dane prošle godine obeležila je i vest o tome da je broj zaključenih transakcija premašio 300.000, kao i da je vrednost godišnjeg prometa na berzi u Beogradu nadmašila dve milijarde evra, odnosno 164 milijarde dinara.
Time je vrednost prometa iz 2006. godine premašena za više od 64 odsto, a istovremeno je ostvarena vrednost lanjskog prometa veća od ukupno ostvarenog na berzi u 2005. i 2006. godini. Ovome je najviše doprinelo trgovanje akcijama, čiji je ukupan promet u prošloj godini iznosio 148,4 milijarde dinara i za 69,9 odsto je veći u odnosu na 2006. godinu.
U trgovanju obveznicama RS ostvaren je promet od 16,6 milijardi dinara, što u odnosu na 2006. godinu predstavlja rast za četvrtinu.
Najveći mesečni promet ostvaren je u aprilu 2007. godine i iznosio je 23,4 milijarde dinara, odnosno 290 miliona evra.
Prosečan dnevni promet lane iznosio je 662,6 miliona dinara, a ostvaren je u uobičajenih 1.210 transakcija dnevno.
Prosečna veličina transakcije akcijama u 2007. godini iznosila je 519,5 hiljada dinara, dok je uobičajena vrednost zaključenog posla u trgovanju obveznicama RS bila 1,1 milion dinara. U odnosu na 2006. godinu vrednost prosečne transakcije akcijama smanjena je za oko 30 odsto, dok je u trgovanju obveznicama RS prosek transakcije uvećan za više od 104 procenta.
Veličina prosečne transakcije svedoči i o tome da li na tržištu učestvuju veći ili manji investitori, što jasno pokazuje da je u 2007. godini u trgovanje akcijama uključen veliki broj malih ulagača.
U strukturi lanjskog berzanskog prometa akcijama ostvareno je 89,9 odsto i to u 94,8 odsto ukupnog broja transakcija.
Time se nastavlja tendencija povećavanja učešća akcija u ukupnom trgovanju na Berzi iz prethodnih godina. Pri tom, od uključenja prvih akcija na listing A Berze, do kraja decembra, na ovom segmentu tržišta ostvaren je promet od pet milijardi dinara, odnosno 3,1 odsto ukupnog godišnjeg prometa na berzi. Zajedno s obveznicama RS, promet ostvaren na listingu A time iznosi 13,1 odsto godišnjeg prometa, dok je preostalih 86,9 procenata trgovanja obavljeno u prometu akcijama na vanberzanskom tržištu.
Najveća vrednost prometa akcijama ostvarena je u režimu kontinuiranog trgovanja i iznosi 92,7 milijardi dinara, odnosno 62,5 procenata godišnjeg prometa tim papirima. Podsećanja radi, po metodu kontinuiranog trgovanja, krajem decembra, trgovalo se akcijama 50 kompanija uključenih na Beogradsku berzu, dok se svim ostalim trguje metodom preovlađujuće cene, sa ostvarenim ukupnim prometom od 40,4 milijarde dinara, odnosno 27,2 procenata ukupnog godišnjeg trgovanja. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu po ostvarenom prometu lane sa 13,4 milijarde dinara, dok nekad dominantni metod trgovanja, po minimalnoj ceni, u prethodnoj godini ostvaruje promet od samo 1,8 milijardi dinara.
Kao nikada ranije, kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze bilo je u centru pažnje interesovanja javnosti u toku 2007. godine. Početak godine i nastavak pozitivnog trenda koji je započet još krajem 2006. godine podstakao je mnoge individualne investitore da se uključe u trgovanje na Beogradskoj berzi. Uzlazni trend srpskog tržišta kapitala bio je rekordan u odnosu na sve zemlje u okruženju i druga komparativna tržišta, pa su i godišnje i istorijski maksimalne vrednosti indeksa postignute početkom maja, i to indeksa BELEX15 na nivou od 3.335,20 indeksnih poena, a opšteg indeksa na nivou od 5.007,34 poena.
Od početka godine, rast vrednosti indeksa tada je iznosio 99 odsto (BELEX15) i 88 procenata (BELEXline).
Kraj aprila i početak maja doneli su prve ozbiljnije potrese na domaćem tržištu kapitala, a blagi negativan trend nastavljen je sve do druge polovine decembra. Naredni ozbiljniji pad vrednosti indeksa desio u oktobru 2007. godine, a razloge za ovakva kretanja treba potražiti, kao što je već više puta i napomenuto, u prebrzom rastu tržišta u prvom tromesečju 2007. godine, psihološkim efektima panike kod još neiskusnih domaćih investitora, političkoj situaciji, ali i problemima poput veličine tržišta, izostanka velikih javnih preduzeća sa Beogradske berze, slabog poštovanja principa korporativnog upravljanja i nedovoljnog izveštavanja, što je sve preduslov za poverenje velikih igrača u tržište kapitala.
Od početka maja i rekordne dnevne vrednosti pa do kraja godine indeksi Berze su zabeležili pad od 23,5 odsto (BELEXline) i 29,8 procenata (BELEX15).
Ipak, na godišnjem nivou indeksi Berze zabeležili su značajan rast, i to 42,8 odsto (BELEXline) i 33,5 procenata (BELEX15).

Ostale vestiArhiva