Prema podacima Ministarstva za dijasporu, izbori za predsednika Srbije održavaju se u 36 država sveta na 65 biračkih mesta. Od toga, u 32 države glasaće se 20. januara, kao i u Srbiji, a birači u Velikoj Britaniji, SAD, Portugaliji i Kanadi, zbog vremenske razlike, glasaće dan ranije, 19. januara. Sva birališta biće otvorena od 7 do 20 časova.
Ministarska za dijasporu Milica Čubrilo u razgovoru za Danas poziva sve glasače u dijaspori, koji su prijavljivanjem u Evidenciju birača u inostranstvu izrazili želju da učestvuju na izborima, da ostvare svoje izborno pravo i glasaju za predsednika Republike Srbije.

Gde može da glasa dijaspora
Države u kojima mogu da glasaju Srbi iz dijaspore su Alžir, Australija, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Izrael, Italija, Južnoafrička Republika, Kanada, Kipar, Libija, Mađarska, Makedonija, Norveška, Narodna Republika Kina, Poljska, Portugal, Rumunija, Ruska Federacija, Nemačka, SAD, Slovačka, Ukrajina, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka Republika, Španija, Švedska i Švajcarska.
- Povećanjem broj glasača u rasejanju povećavamo i mogućnost da oni učestvuju u političkom životu Srbije - ističe Čubrilo. Ona kaže da za svaki novi izborni ciklus broj prijavljenih birača u dijaspori raste.
- Za glasanje u inostranstvu na predsedničkim izborima zakazanim za 20. januar registrovano je skoro 6.000 državljana Srbije više nego u odnosu na parlamentarne izbore održane pre godinu dana, što predstavlja pozitivan, uzlazni trend - objašnjava Čubrilo i dodaje da iako, prema procenama, u dijaspori živi preko tri miliona Srba, pravo da glasaju imaju državljani stariji od 18 godina koji imaju prebivalište u Srbiji i upisani su u birački spisak matice. Ona navodi da prema tom kriterijumu u dijaspori postoji nekoliko stotina hiljada birača, "a neke procene kažu i do pola miliona potencijalnih glasača".
- Jedan od razloga što naši ljudi u rasejanju ne izlaze masovnije na birališta je što se većina njih nije registrovala u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, odnosno još nisu promenili mesto prebivališta i vode se kao glasači u Srbiji, a problem je i udaljenost birača od tih predstavništava - kaže Čubrilo. Prema njenim rečima politička volja dijaspore da želi da glasa na izborima jeste bitan preduslov da Ministarstvo za dijasporu pokrene inicijativu za promenu izbornog zakona i uvođenje novih modela glasanja kod nadležnih državnih institucija, "jer na taj način bi se većem broju naših ljudi u svetu omogućilo da jednostavnije glasaju ako to žele".
- Da bi se omogućilo glasanje poštom ili putem Interneta neophodan je konsenzus mnogih institucija, a na prvom mestu promena izbornog zakona, uz saglasnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nama i jeste cilj da zajedno s medijima informišemo dijasporu o tim raznim mogućnostima i koracima koji moraju da se preduzmu i s njihove strane ako žele da učestvuju u društveno-političkom životu matične zemlje - zaključuje ministarka za dijasporu Milica Čubrilo.
Podsetimo, na predstojećim predsedničkim izborima pravo glasa ima 6.701.779 upisanih u birački spisak u Srbiji, od kojih 37.172 glasa u inostranstvu. Prema podacima Ministarstva za dijasporu, od kada je omogućeno glasanje u inostranstvu, na izborima za predsednika Srbije 2004, beleži se povećanje prijavljivanja za glasanje u dijaspori. Međutim, izlaznost na parlamentarnim izborima januara 2007. bila je manja od jedne trećine prijavljenih, odnosno oko 9.800 od 31.370 birača, dok je na referendumu 2006. za novi Ustav Srbije bilo još manje, oko 3.000 od 18. 000 birača

Ostale vestiArhiva