Da privremeni drumsko-železnički most preko Dunava kod Novog Sada, izgrađen posle bombardovanja Žeželjeve lastavice ne zadovoljava saobraćajne potrebe koridora 10 i 7 (dunavskog), shvatili su i u Evropskoj agenciji za rekonstrukciju koja je pristala da finansira izradu projektne dokumentacije. Prema rečima dr Zorana Florića, člana gradske Komisije za mostove u Novom Sadu, EAR će za izradu glavnog izvođačkog projekta i ispitivanje temelja obezbediti od 1,5 do 1,8 miliona evra.

- Polovinom septembra planira se raspisivanje međunarodnog tendera za izradu glavnog izvođačkog projekta po kome će se graditi budući most - kaže dr Florić. - U timu su predstavnici grada, Železnice Srbije, Javnog preduzeća “Putevi Srbije” i Ministarstva za kapitalne investicije, koji su još ranije pokazali interesovanje za izgradnju novog mosta na mestu porušenog, međutim, glavna kočnica bio je nedostatak novca. Još uvek je nerešen problem finansiranja izgradnje mosta, čija predračunska vrednost iznosi oko 30 miliona evra.

Idejni projekat će uskoro predstaviti šef Stručnog tima, akademik Nikola Hajdin. CIP je uradio generalni projekat drumsko-železničkog mosta koji je na razmatranju u Železnicama Srbije. Dr Florić kaže da je sličan onom porušenom, samo što se umesto betonskog, predlaže izgradnja čeličnog lučnog mosta, koji bi se oslonio na postojeće stubove. Time bi se dobilo na brzini izgradnje, a i stubovi bi bili manje opterećeni. U planu su dve drumske saobraćajne trake i železnički kolosek koji bi bio izgrađen tako da se u perspektivi sve trake prerade u železničke, kada se jednog dana izgradi dvokolosečna pruga Horgoš - Beograd, što je evropski standard za saobraćajni koridor. Tada bi dve drumske trake zamenila dva železnička koloseka za vozove koji saobraćaju Koridorom 10, a treći kolosek služio bi za interni saobraćaj na pruzi Novi Sad - Beočin. Generalnim planom Novog Sada predviđena je izgradnja još jednog drumskog mosta preko Dunava, 100 metara nizvodno od porušenog, koji bi spojio grad s autoputem.

Koridor 10 zahteva most sa tri koloseka i odvajanje drumskog od železničkog saobraćaja. To znači da kada se krene vozom iz Budimpešte, brzo dođe do Subotice, Novog Sada, Beograda i dalje do Atine... A ne da se stane, na primer, u Kisaču, i čeka da prođe voz iz suprotnog pravca. Toga nema više nigde u Evropi, ni u Poljskoj, ni Češkoj, ni u Bugarskoj.
Sagovornik kaže da je pristajanje EAR da stavi u svoj budžet finansiranje preostale neophodne projektne dokumentacije rezultat dobre saradnje gradske komisije s resornim ministarstvom, međutim, pre raspisivanja tendera biće važno da se zna ko je investitor. Izgradnju porušenog mosta zajednički su u utvrđenom odnosu finansirali grad, železnica i Direkcija za puteve, sadašnje Javno preduzeće “Putevi Srbije”. Očito da će i sada biti tako jer Vlada Srbije nije iskoristila poslednji voz za donaciju Evropske agencije za rekonstrukciju koja sledeće godine prestaje s radom.

Svojevremeno je šef kancelarije EAR za Srbiju i Crnu Goru Kristos Gofas izjavio za “Dnevnik” da realizacija konkretnih projekata zavisi od budžeta koji se utvrđuje za sledeću godinu i od onoga što je dogovoreno da se finansira. On je potvrdio da se planira u Srbiji izrada projekata na evropskim saobraćajnim koridorima 10 i 7, koji se inače u Novom Sadu ukrštaju. Međutim, tu nije bilo mesta za izgradnju novog Žeželjevog mosta.

Vlada Srbije raspolagala je s dovoljno argumenata, ali kao da je zaboravila na ovaj most preko koga se odvija saobraćaj sa severa na jug i jugoistok kontinenta. Vest o finansiranju izrade glavnog izvođačkog projekta, ipak budi nadu će se Novom Sadu vratiti i ovaj izgubljeni most. Samo, proći će mnogo vremena od tendera za izradu projekta do tendera za izbor izvođača. Najvažnije je da je most počeo da se rađa.

Štetno odugovlačenje

Evropska agencija je do sada finansijski pomogla više projekata u Srbiji, kroz program KARDS obnovljen je i Most slobode, međutim, kako za novi Žeželjov most nije postojao projekat, on je ostao neobnovljen i posle sedam godina od rušenja. Ne ide nam na ruku to što se ova Agencija gasi 2007, jer se budžet za sledeću godinu uvek planira do 1. juna prethodne. Zato je šteta što Vlada Srbije nije uspela da sa EAR postigne dogovor da Agencija pokrije bar deo troškova izgradnje, tim pre što je most nasilno srušen, a neophodan je svima: i gradu i državi, i Evropi čiji se brodovi teško provlače ispod postojećeg, dok se vozovi naizmenično propuštaju sa drumskim krstaricama i teretnjacima koji otežavaju saobraćaj.

Ostale vestiArhiva