Vesti
Društvo i ekonomija
Evro vuče kamate30.01.2008. 12:00
Izvor: Večernje novosti
Građani, a ni privreda u ovoj godini, neće znati na koje kamatne stope na kredite mogu da računaju, jer kako je upozorila Narodna banka Srbije, prvih dana ove godine, prisutni su veliki rizici. Oni su podstaknuti, pre svega, političkim dešavanjima vezanim za rešavanje statusa Kosova, predsedničkim i lokalnim izborima, kao i stabilnošću i eventualnim koracima izvršne vlasti. Banke, takođe, neće moći da ponove lanjski uspeh.
Ovi rizici bi za posledicu mogli imati obaranje kreditnog rejtinga Srbije u inostranstvu i nepovoljan uticaj na sagledavanje finansijskog sektora i kod privrede u pogledu budućih makroekonomskih kretanja. To će svakako uticati i na njihovo poslovanje.
- Ako do toga dođe, imali bismo veću premiju za rizik zemlje, što neminovno dovodi do povećanja bankarskih kamatnih stopa, kako kod kreditiranja privrede, tako i kod kreditiranja stanovništva - navodi se u saopštenju NBS. - U takvoj situaciji ni domaća preduzeća, koja su u prošloj godini imala mogućnost da se pod povoljnim uslovima zadužuju u inostranstvu, ne bi više mogla da računaju na takvu dostupnost dodatnog kapitala i na dosadašnje uslove. Što se građana tiče, kako kažu u NBS, povećanje kamata ne bi se odnosilo samo na nove kredite, već na većinu kredita čija je otplata u toku, a ugovoreni su sa varijabilnom kamatnom stopom. Potencijalna opasnost za građane, na koju je NBS uporno upozoravala u proteklom periodu, jeste i mogućnost destabilizacije deviznog tržišta zbog povlačenja stranih investitora i njihovih fondova.
- To bi za posledicu imalo i viši kurs evra ili švajcarskog franka, što bi dodatno povećalo ratu za kreditne obaveze naših građana i neke dovelo u situaciju prezaduženosti i nemogućnosti da izmire svoje obaveze, sa svim posledicama koje to sa sobom povlači. Njihove kreditne obaveze bi, naime, brzo i lako mogle dostići polovinu, pa i više mesečnih primanja.
Podaci o poslovanju banaka pokazuju da je bankarski sektor u Srbiji u 2007. nastavio intenzivni rast. Zahvaljujući sprovedenim reformama i, naravno, rejtingu zemlje, ponovo je, posle dužeg perioda, uspostavljen i normalizovan platni promet sa inostranstvom i našim privrednim subjektima je omogućeno da uzimaju kredite u inostranstvu.
Samo u prošloj godini aktiva bankarskog sektora porasla je za 34 odsto i sa iznosom od 1,57 hiljada milijardi dinara dostigla je 65 odsto društvenog bruto proizvoda zemlje. Takav bankarski sektor bio je u stanju da u prošloj godini odobri 37 odsto ili 110 milijardi dinara više kredita privredi, čime su omogućeni kontinuirani rast proizvodnje, izvoza i otvaranje novih radnih mesta.
Prešlo 400 milijardi
Krediti odobreni stanovništvu povećani su u 2007. za čitavih 55 odsto i premašili su 400 milijardi dinara, pri čemu je najznačajniji rast, od čak 88 odsto, zabeležen kod stambenih kredita, na koje se odnosi 90 milijardi dinara. A to je, na primer, 20 puta više nego u 2003. godini.
Ovi rizici bi za posledicu mogli imati obaranje kreditnog rejtinga Srbije u inostranstvu i nepovoljan uticaj na sagledavanje finansijskog sektora i kod privrede u pogledu budućih makroekonomskih kretanja. To će svakako uticati i na njihovo poslovanje.
- Ako do toga dođe, imali bismo veću premiju za rizik zemlje, što neminovno dovodi do povećanja bankarskih kamatnih stopa, kako kod kreditiranja privrede, tako i kod kreditiranja stanovništva - navodi se u saopštenju NBS. - U takvoj situaciji ni domaća preduzeća, koja su u prošloj godini imala mogućnost da se pod povoljnim uslovima zadužuju u inostranstvu, ne bi više mogla da računaju na takvu dostupnost dodatnog kapitala i na dosadašnje uslove. Što se građana tiče, kako kažu u NBS, povećanje kamata ne bi se odnosilo samo na nove kredite, već na većinu kredita čija je otplata u toku, a ugovoreni su sa varijabilnom kamatnom stopom. Potencijalna opasnost za građane, na koju je NBS uporno upozoravala u proteklom periodu, jeste i mogućnost destabilizacije deviznog tržišta zbog povlačenja stranih investitora i njihovih fondova.
- To bi za posledicu imalo i viši kurs evra ili švajcarskog franka, što bi dodatno povećalo ratu za kreditne obaveze naših građana i neke dovelo u situaciju prezaduženosti i nemogućnosti da izmire svoje obaveze, sa svim posledicama koje to sa sobom povlači. Njihove kreditne obaveze bi, naime, brzo i lako mogle dostići polovinu, pa i više mesečnih primanja.
Podaci o poslovanju banaka pokazuju da je bankarski sektor u Srbiji u 2007. nastavio intenzivni rast. Zahvaljujući sprovedenim reformama i, naravno, rejtingu zemlje, ponovo je, posle dužeg perioda, uspostavljen i normalizovan platni promet sa inostranstvom i našim privrednim subjektima je omogućeno da uzimaju kredite u inostranstvu.
Samo u prošloj godini aktiva bankarskog sektora porasla je za 34 odsto i sa iznosom od 1,57 hiljada milijardi dinara dostigla je 65 odsto društvenog bruto proizvoda zemlje. Takav bankarski sektor bio je u stanju da u prošloj godini odobri 37 odsto ili 110 milijardi dinara više kredita privredi, čime su omogućeni kontinuirani rast proizvodnje, izvoza i otvaranje novih radnih mesta.
Prešlo 400 milijardi
Krediti odobreni stanovništvu povećani su u 2007. za čitavih 55 odsto i premašili su 400 milijardi dinara, pri čemu je najznačajniji rast, od čak 88 odsto, zabeležen kod stambenih kredita, na koje se odnosi 90 milijardi dinara. A to je, na primer, 20 puta više nego u 2003. godini.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…