Mogućnost uvođenja vanrednog stanja poslednjih dana su pomenuli ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić i potpredsednik SRS Tomislav Nikolić. Oni su uvođenje vanrednog stanja obrazložili još jednim činom borbe za očuvanje KiM. Međutim, sagovornici „Blica“ smatraju da bi uvođenje vanrednog stanja u sadašnjoj situaciji, suspendovanjem segmenata Ustava, bilo isto što i uvođenje zemlje u haos u kojem bi najbolje plivali oni koji su haos stvorili. Ipak, oni uglavnom ne očekuju da će se ovaj predlog i naći pred Skupštinom i veruju da će se od svih ideja DSS i radikala ostvariti samo jedna - demonstracije SRS u Beogradu na dan proglašenja nezavisnosti Kosova.

Šteta za narod i državu
Dragan Šutanovac, ministar odbrane Republike Srbije i potpredsednik DS, upozorava u izjavi za „Blic“ da bi „svaka vrsta ishitrenih poteza, kao što je uvođenje vanrednog stanja, nanosila samo štetu, kako građanima, tako i državi“.
- Zato sve odluke koje se donose u budućnosti moraju biti promišljene i nikako ne smeju da za konačnu konsekvencu imaju pogoršanje stanja u Srbiji. Ne vidim kakav bi rezultat donela ta ideja i da li bi tom odlukom građani Srbije, građani na Kosovu i Metohiji živeli bolje, bezbednije i sigurnije. Vanredno stanje ne može da doprinese poboljšanju situacije na terenu. Situaciju može da stabilizuje samo diplomatska inicijativa - kategoričan je Šutanovac.
Ministar podseća na to da ideja o uvođenju vanrednog stanja nije stara i da je nastala za onih pet dana predsednikovanja Skupštinom potpredsednika SRS Tome Nikolića, ali napominje da se i sam Nikolić kasnije ogradio od te ideje. Šutanovac sada postavlja pitanja - šta je cilj vanrednog stanja, koje su njegove konačne konsekvence, koliko bi dugo trajalo i šta bi trebalo da odredi datum njegovog ukidanja. Osim toga, Šutanovac pita i zašto Nikolić ističe da građani neće biti hapšeni tokom vanrednog stanja.
Međutim, vanredno stanje predstavlja i suspenziju rada državnih institucija i u tome neki vide razlog za njegovo uvođenje.

Kupovina vremena
Analitičar Milan Nikolić kaže da vanredno stanje u Srbiji može poslužiti „onome ko je na vlasti ili u opoziciji da pokaže - eto šta smo i koliko učinili“.
- Može poslužiti za represiju nad onima koji nisu patriote na njihov način ili su im politički oponenti. Vanrednim stanjem represira se narod, onemogućava ozbiljna diskusija o svemu. Imali smo priliku da vidimo šta je ta igra sa „patriotama i izdajnicima“ donela u vreme Miloševića. E, sada to neko hoće da ponovi i to će biti loše po Srbiju i po Kosovo. I umesto jednog poraza - Kosova, imaćemo i drugi poraz - evropsku perspektivu Srbije - upozorava Nikolić.
Komentarišući uvođenje vanrednog stanja kao protivmere na proglašenje nezavisnosti Kosova, Nikolić kaže: „Mi možemo da prestanemo da jedemo i dišemo ovde u Srbiji, ali to nema veze sa Kosovom“.
- Odluke se donose u Briselu i Njujorku i mi samo možemo reći da je to nepravda i protivno pravu, ali ne i da nešto postignemo vanrednim stanjem bar kada se govori o Kosovu, zbog kog se i najavljuje - zaključuje Nikolić.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da eventualno uvođenje vanrednog stanja znači „na neograničeno vreme praktičnu suspenziju svih institucija i socijalnih aktivnosti“. Ali, kako dodaje, na izvestan način i kupovinu vremena za sve aktere oko daljih političkih koraka.
- Nakon proglašenja nezavisnosti i nezadovoljstva koje bi to moglo izazvati kod javnosti, vanredno stanje moglo bi poslužiti i za disciplinovanje društva, medija - kaže profesor Stojiljković.

Tumačenje ustava
Goran Svilanović, bivši šef srpske diplomatije, kaže da u ovom trenutku nije jasno šta oni koji su vanredno stanje pomenuli kao mogućnost i zaista misle.
- Zašto da se uvodi vanredno stanje? Da li se u Srbiji očekuju neredi i vlast želi da zaštiti građane i od koga? To nije jasno. Sama ideja uvođenja vanrednog stanja koje bi se odrazilo na Čačak, Valjevo, Kruševac, kakve veze ima sa Prištinom? Dakle, onaj koji zagovara, mora da kaže šta misli i od čega želi da zaštiti građane - naglašava Svilanović. On, međutim, smatra da Srbiji nije potrebno vanredno stanje ako pojedine političke partije hoće da formiraju vladu, jer to mogu i bez vanrednog stanja.
Nadležnosti državnih organa u oblasti odbrane regulisane su Zakonom o odbrani. Prema ovom zakonu, predsednik Republike, koji komanduje Vojskom, u ratu i miru, podnosi zajedno sa Vladom Skupštini predlog za proglašenje ratnog i vanrednog stanja. Narodna skupština, koja je i donela Zakon o odbrani, proglašava vanredno stanje. Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.
Međutim, u Ustavu, najvišem pravnom aktu, nije precizirano ko predlaže vanredno stanje i ta praznina može poslužiti za različita tumačenja, ali i mogućnosti da političke partije koje imaju većinu u Skupštini i proglase vanredno stanje. I među stručnjacima se razlikuju tumačenja koja je institucija zapravo merodavna. Narodna skupština koja se u Ustavu pominje kao ona koja „proglašava“ ili predsednik Republike i Vlada koji predlažu Skupštini, bar tako stoji u Zakonu o odbrani koji bi trebalo da precizira odredbu o vanrednom stanju iz Ustava.
Bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić kaže da Ustav u članu 200 kaže da Narodna skupština proglašava vanredno stanje, ali i dodaje da Ustav izričito ne kaže ko predlaže vanredno stanje.
- To je precizirano u nedavno donetom Zakonu o odbrani koji kaže „da Narodna skupština proglašava ratno ili vanredno stanje na osnovu zajedničkog predloga predsednika Republike i Vlade. To u našim uslovima znači da bi za vanredno stanje morao da bude Boris Tadić i Vlada u kojoj većinu čini DS. Već na prvi pogled je jasno da je teško iz tog razloga očekivati da bude predloženo vanredno stanje - kaže Vučetić.
Komentarišući mogućnost uvođenja vanrednog stanja u kontekstu proglašenja nezavisnosti Kosova, Vučetić kaže da se postavlja pitanje šta je svrha vanrednog stanja i protiv koga je usmereno. Svrha ne bi mogla da bude povratak Kosova u Srbiju, jer i nije u pravnom sistemu Srbije. Otuda, smatra Vučetić, jedino što Skupština i Vlada treba da urade jeste da izglasaju poništavanje i nepriznavanje akata o nezavisnosti.
Uvođenje vanrednog stanja podrazumevalo bi izvesne mere smanjenja sloboda, ali samo na teritoriji centralne Srbije.
- Vanredno stanje je jedna babaroga kojom bi se pretilo i nanela šteta slobodama i slobodnom životu građana u Srbiji. Vanredno stanje podrazumeva i odstupanje od Ustava. U vreme vanrednog stanja mogu se doneti mere koje se odnose i ograničavaju slobodu okupljanja, slobodu medija, partijskog delovanja - kaže Vučetić.
Međutim, u pravničkim krugovima ima i drugačijih tumačenja po kojima odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Skupština i samo ako ona ne može i ne zaseda, onda odluku donose predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i premijer.

Srbi prave skupštinu
Uporedo, na severu Kosova, politički akteri bliski DSS pripremaju odgovor na deklaraciju o namerama za proglašenje nezavisnosti, a koja se najavljuje za 17. februar u Prištini. Po saznanjima „Blica“, deo Srba sa severa, dva dana ranije, 15. februara, konstituisaće srpsku narodnu skupštinu. Na njoj će biti usvojen zaključak da je za Srbe sa severa jedino merodavna Rezolucija 1244, da odbacuju deklaraciju Prištine i izjasniće se o „ostanku u Srbiji“.
Istovremeno u Prištini se ubrzano priprema sve za deklaraciju o namerama. Njome neće biti proglašena nezavisnost već će to biti uvertira za proglašenje u martu.

Ostale vestiArhiva