TAMAN kad su nadležni poverovali da su, različitim merama, ne samo zaustavili povećanje broja penzionera, nego i učinili da se njihov ukupna broj smanjuje, iz­nenadili su ih statističari, izračunavši da je isplatni spisak penzijskog Fonda za­poslenih za poslednjih šest meseci produžen za gotovo 22.000 imena.
Ovaj, po mnogima upozoravajući, podatak, bio je povod da iz resornog ministar­stva zatraže od ovog penzijskog fonda detaljne podatke, ne samo o broju novo­penzionisanih, nego i o njihovim godinama, stažu, regionima iz kojih dolaze, pro­sečnoj penziji... ne bi li videli da li objašnjenje leži u tome što su, prosto, na red za penzionisanje posle bebi-bum generacije, jesu li u pravu oni koji tvrde da po­novo, ovaj put iz zaista objektivnih razloga, raste broj invalidskih penzionera, da li su "udar" napravili gastarbajteri...
Pravilo je, podsećaju u ovom fondu, da broj korisnika uvek poraste u godini pred promenu propisa o penzionisanju, iz prostog razloga što oni uvek donose manje prinadležnosti ili pooštravaju uslove za njihovo korišćenje. Tako je, kako se vidi iz naše tabele, u novije vreme najveći rast zabeležen 1997. i 2001. godine, kada je broj korisnika uvećan za po više od 93.000. Prvi put, zbog predstojećeg ukida­nja mogućnosti da se ide u prevremenu penziju i da se dokupljuje staž, a drugi - pred podizanje starosne granice za penzionisanje za po tri godine na 58 za že­ne i 63 za muškarce.

NEPOVOLJNIJE OD 2008.
UPRKOS tome što su u međuvremenu zavrnute sve slavine za dobijanje invalid­ske penzije bez krajnje nužde, i naredne, 2002. godine, u penziju je otišlo skoro 75.000 ljudi, pošto su i oni koji to nisu planirali sada požurili da preduhitre novi, nepovoljni obračun (od 10. aprila 2003.) koji uključuje primanja iz celog radnog veka, umesto proseka iz najbolje decenije rada. Posle toga je broj korisnika po­čeo da stagnira, pa i da se smanjuje, budući da je broj onih koji su prvi put stiza­li na isplatu bio gotovo jednak broju zauvek skinutih sa tog i svih ostalih spisko­va. Tako je, prema podacima statističke službe ovog fonda, penziju tokom 2003. godine svakog meseca, prosečno, primalo 1.257.808 ljudi, što je tek neznatno vi­še nego tokom prethodne. Naredne godine broj korisnika je smanjen za oko 8.000, a lane za još oko pet hiljada.
Činjenica da se broj penzionera smanjuje poslužila je da se podizanje starosne granice za penzionisanje, najpre planirano od početka 2006. godine, odloži do 2008. Dogodilo se, međutim, da sada statističari, iz meseca u mesec, beleže rast broja korisnika, svaki put za po nekoliko hiljada, da bi penziju za april primi­lo 1.253.085 ljudi.
Znajući da im nad glavom stalno visi "pretnja" međunarodnih finansijskih instituci­ja o smanjenju javne potrošnje, u koji su, po mnogima neosnovano, svrstane i penzije, zbog ovoga su, uz nadležne, zabrinuti i penzioneri, ali i oni koji to tek treba da postanu. Mnogi se, naime, pribojavaju da bi ovi podaci mogli da poslu­že kao povod za neke nove restrikcije. Tim pre što se mnogi još (nerado) sećaju da je ostalo neispunjeno još nekoliko zahteva - da se smanje porodične penzije, izjednače uslovi za penzionisanje žena i muškaraca, ukine povoljniji obračun za pripadnice slabijeg pola...

NIKOM NOVE POVLASTICE
LjILjANA Radifković, pomoćnik ministra rada i zapošljavanja, nije želela da, pre nego što detaljno sagleda sve podatke, analizira uzroke neočekivanog rasta bro­ja penzionera, ali tvrdi da je strah od nekog novog pogoršavanja uslova za odla­zak u penziju neosnovan:
- Starosna granica će se podići od 2008. godine, na 58,5 za žene i 63,5 za mu­škarce i zatim će rasti postepeno, za po šest meseci, do 2011. kada će se u penziju ići sa 60, odnosno 65 godina. Zakon o tome je usvojen krajem prošle go­dine i neozbiljno bi bilo da se sad opet menja - kaže sagovornica i naglašava da je isto tako neozbiljno očekivati i tražiti da se bilo kojoj kategoriji radnika, svejed­no da li su proizvodni ili administrativni, i po kom osnovu su proglašeni za tehno­loški višak, omogući da se penzionišu povoljnije nego ostali. Otuda ne treba oče­kivati ni administrativne penzije, niti dokup staža, jer bi se time rušio penzijski si­stem.
Za Mariju Todorović, člana Upravnog odbora Penzijskog fonda zaposlenih (uče­stvovala u radu grupe koja je pripremala penzijski zakon iz 2003. godine), među­tim, nisu potrebne neke velike analize da bi se otkrilo o čemu je reč:
- Dovoljno je uzeti podatke o broju ljudi koji su dobili stimulativne otpremnine da napuste radna mesta i videti da je najveći broj, jednostavno, uzeo pare i otišao u penziju čim je ispunio prvi uslov. To se moglo i očekivati jer je vlada gledala krat­koročni interes, pa je u nameri da smanji broj radnika u pojedinim delatnostima ili javnim preduzećima, em dala velika sredstva za socijalni program, em se sve to dugoročno prevalilo na penzijski fond. Zato i ne treba nikoga da čudi što radni­ci "Zastave" i drugi, kad vide kolike su pare dobili oni u zdravstvu, a pogotovo u Narodnoj banci Srbije gde su otpremnine iznosile do 27.000 evra, sada insistira­ju da se povoljnije reši i njihov status, pa traže da im se dokupi staž, ili da budu na birou rada do penzije.
Vlada je, po njenim rečima, napravila grešku i sada ne bi bilo fer da je ispravlja preko leđa svih ostalih, sadašnjih i budućih penzionera, tako što će uvesti neke restrikcije.

STARENJE I BUDŽET
EVROPSKA komisija upozorila je nedavno vlade zemalja članica EU da moraju da istraju u sprovođenju daljih reformi kako bi se izborile sa starenjem svog sta­novništva i apelovala da nastave penzione reforme, s obzirom da će demograf­ske promene u Evropi smanjiti potencijalni ekonomski rast.
Uticaj starenja stanovništva na budžet će, kako se ukazuje u ovom upozorenju, postati sve očigledniji od 2010. godine, a procenjuje se da će do najvećeg udara doći između 2020. i 2030.

Ostale vestiArhiva