Vesti
Politika
EU odobrila misiju za Kosovo16.02.2008. 14:00
Izvor: B92
Brisel -- Evropska unija odobrila slanje 2.000 pripadnika pravosudno-policijske misije EULEKS na Kosovo. Rojters: 20 članica EU za nezavisnost
Misija je zvanično odobrena u ponoć, pošto nijedna od 27 članica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije, rekli su diplomatski izvori u Briselu. Misija EU na Kosovu imaće blizu 2.000 članova, i to 1.400 policajaca i pripadnika specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja. Zamišljeno je da u roku od 120 dana misija EU preuzme sve nadležnosti od UNMIK-a. Specijalni izaslanik EU za Kosovo Piter Fejt će, posle prelaznog roka, postati međunarodni civilni predstavnik, funkciju koju je do sada imao šef Unmika Joahim Riker.
Kada kosovski lideri budu proglasili nezavisnost, EU će preuzeti odgovornost da nadgleda policiju, sudsku i civilnu administraciju od sadašnje misije UN, posle 120 dana prelaznog roka, prenosi Rojters.
Šefovi diplomatija EU bi trebalo u ponedeljak da razmene mišljenja o stavovima povodom proglašenje nezavisnosti Kosova. Odluka o priznanju nezavisnosti Kosova ostavljena je svakoj zemlji na samostalno odlučivanje.
"EULEX popravlja, a ne upravlja"
Evropska unija je usvojila odluku o imenovanju Pitera Fejta za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Iva de Kermabona za šefa misije Euleks, kao i odluku o usvajanju "operativnog plana" za slanje misije EU na Kosovo, objavljeno je danas u Službenom glasniku EU.
Holanđanin Piter Fejt će, kao specijalni predstavnik, koordinirati sve aktivnosti EU na Kosovu. On će posle prelaznog roka od 120 dana postati međunarodni civilni predstavnik.
Francuski general De Kermabon biće šef Euleksa - pravosudno-policijske misije EU.
Pravno-policijska misija EULEX će na terenu zameniti misiju UN, ali sa drugačijim zadacima.
"Preuzimamo drugačije zadatke od UN, od kojih preuzimamo misiju. Ne radi se o prenosu sa UN na EU, već sa UN na vladu na Kosovu. Ona će imati vlasništvo i odgovornost", rekao je Fejt.
Misija će biti fokusirana na pravosuđe, sa naglaskom na praćenju procesa "osetljivih krivičnih dela", odnosno ratnih zločina u regiji.
"To je jako osetljivo pitanje na Kosovu. Lokalne sudije ili tužioci bi mogli da budu suočeni sa jako teškom situacijom, jer su možda sami ili članovi njihove porodice upleteni u zločine. Isto važi i za lokalnu policiju", objasnio je Iv de Kermabon.
"Srpska zajednica živi, većinom, na severu Kosova i u takozvanim enklavama na jugu i jugoistoku. Poseban izazov će biti pridobijanje poverenja Srba na severu", rekao je Fejt, dodavši da je posebno važna Kosovska Mitrovica.
Kermabon je rekao i da je ovo najvažnija misija EU do sada, a da je cilj misije pomoć praćenjem i savetovanjem, kosovskim institucijama, za dobro uspostavljanja pravne države.
"Nismo tu da upravljamo, već da ponavljamo", rekao je Kermabon, kao i da će za smeštanje članova EULEX-a biti potrebno četiri meseca. Tokom tog vremena misija UN će ostati na terenu i brinuti za bezbednost na Kosovu, a misija EU će početi da radi u junu.
Inače, De Kermabon je 2002. bio šef brigade Kfora za sektor Sever u Kosovskoj Mitrovici, a 2003. je bio zamenik komandanta Kfora. Na celo Kfora je došao u septembru 2004. godine.
Tokom karijere služio je u Legiji stranaca i učestvovao u operacijama u Čadu i Kambodži. Prvi put je došao na Balkan 1995, kao pomoćik komandanta Unprofora za Sarajevo, zatim je postao šef štaba multinacionalne brigade Ifor-a za sektor Jugoistok.
Srpskoj javnosti Fejt je, između ostalog, poznat kao učesnik pregovora o prekidu oružanog delovanja albanskih ekstremista na jugu Srbije 2001. godine.
Rojters: Šest članica protiv i 20 za nezavisno Kosovo
Oko 20 zemalja Evropske unije verovatno će ubrzo priznati novu Kosovsku državu, posle sutrašnjeg očekivanog proglašenja nezavisnosti, ocenjuje jutros agencija Rojters koja navodi da takav stav ne podržavaju najmanje šest članica Unije - Kipar, Grčka, Slovačka, Španija, Bugarska i Rumunija.
Šefovi diplomatija EU će u ponedeljak razmotriti svoj odgovor na odluku Kosova da proglasi nezavisnost.
Velike evropske sile - Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, možda će saopštiti da priznaju Kosovo odmah posle sastanka u ponedeljak, a u tome će im se prisdružiti Sjedinjene Američke Države, javlja Rojters pozivajući se na diplomatske izvore.
Uprkos verovatnog odustva "potpunog međunarodnog priznavanja" Kosova, Evropska komisija i Svetska banka već planiraju da organizuju donatorsku konferenciju kako bi pomogli u saniranju loše ekonomske situacije na Kosovu i velike nezaposlenosti, piše Rojters.
Portparol Evropske komisije je potvrdio da je konferencija u planu i da će se verovatno održati u junu.
Izvori u predsedništvu EU kažu da će u saopštenju, koje će biti izdato u ponedeljak, ministri EU podsetiti da su se lideri Unije složili u decembru da status kvo na Kosovu ne može da se nastavi i da su podvukli da treba ići ka rešenju koje je vitalno za regionalnu stabilnost.
Oni će verovatno pozvati na stvaranje jednog demokratskog, multietničkog Kosova posvećenog vladavini prava i zaštiti manjina i kulturnog i verskog nasleđa.
Samardžić: Još jedna sramna odluka Brisela
Odluka Evropske unije da "hitnim postupkom i u tajnovitoj etmosferi" pošalje misiju na Kosovo je još jedna sramna odluka Unije kojom je pokazala da prihvata politiku secesije i priznaje neuzavisnosti pokrajine koja je neodvojivi deo Srbije, izjavio je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.
On je kazao da tom odlukom EU "prihvata politiku secesije kao način rešavanja manjinskih pitanja" i da se pokazala kao "nesolidna međunarodna organizacija sklona kršenju i međunarodnog i sopstvenog prava i podložna služenju američkim spoljnopolitičkim interesima".
"Iz tog razloga, Srbija će u najskorijoj budućnosti morati da preispita svoje odnose sa Evropskom unijom i sa državama članicama koje eventualno budu priznale nezavisnost Kosova i Metohije", rekao je Samardžić.
Španija protiv nezavisnosti
Španska vlada je danas ponovila da se protivi jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.
"Nismo pristalice jednostranog proglašenja nezavisnosti", rekla je danas potpredsednica španske vlade Marija Teresa Fernandes de la Vega.
Ona je u izjavi za radio Cadena star rekla da je proglašenje nezavisnosti trebalo učiniti uz saglasnost svih strana, što nije bio slučaj, ili kroz rezoluciju Saveta bezbednosti UN.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Vulin na konferencijij u Minsku: Treba nam…
- 23/10 Tusk i Micotakis na večeri kod Vučića
- 19/10 Vučić priredio večeru za kralja Esvatinija…
- 18/10 Kralj Esvatinija u poseti Srbiji od 19. do…
- 17/10 Orlić uručio Vučiću Zlatnu medalju za zasluge…
- 15/10 Sindikat Kontrole letenja SMATSA: Naši zahtevi…
- 14/10 Sastanak ministara odbrane Srbije i Slovačke
- 11/10 Vesić:Novi Zakon o izgradnji omogućiće rešavanje…
- 10/10 Završeno glasanje: Vlast odbila da usvoji…
- 07/10 Vučević: Potpisan memorandum za gradnju zajedničkog…
- 06/10 Ana Brnabić: Litijum važna tema, predlog…
- 05/10 Čadež: Sporazum sa UAE plod dobrih odnosa…
- 04/10 „Otkazao bih sve sastanke da su me zvali…
- 02/10 Opozicija nije za trajnu zabranu istraživanja…
- 01/10 Vučić se u Ženevi sastao sa državnim sekretarom…
- 30/09 Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta…
- 28/09 „Stop kopanju litijuma“: Završena jednočasovna…
- 27/09 Vučić iz Njujorka
- 26/09 Mali: U rebalansu veća izdvajanja za nauku
- 25/09 Žiofre: Civilno društvo, mediji i vladavina…
- 24/09 U Njujorku počinje generalna debata u GS…
- 23/09 Dodik: Izuzetno značajno obraćanje predsednika…
- 22/09 Đurić uoči početka Samita o budućnosti: Srbija…
- 20/09 Vučić: Ministri na Vladi podržali predlog…